Evropske zemlje užurbano rade na planu B kako bi sprečile da Ukrajina početkom sledeće godine ostane bez novca, u slučaju da propadne dogovor o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje ratnih napora Kijeva, piše Politico, prenosi Index.hr.
Na samitu pre mesec dana, lideri Evropske unije nadali su se dogovoru o predlogu da se imobilisane rezerve Moskve iskoriste za „reparacioni zajam“ Ukrajini u iznosu od 140 milijardi evra.
Međutim, ideja je naišla na žestok otpor Barta De Vevea, premijera Belgije, zemlje u kojoj se novac nalazi.
Sada, dok se mirovni pregovori intenziviraju, a Kijevu ponestaje gotovine, pitanje ruske imovine postalo je još hitnije.
„Ako se mi ne pokrenemo, drugi će se pokrenuti pre nas“, rekao je jedan zvaničnik EU, koji je, kao i ostali citirani, želeo da ostane anoniman kako bi mogao slobodno da govori.
Evropski zvaničnici sugerišu da bi nova mirovna inicijativa Donalda Trampa mogla da pomogne u jačanju podrške planu. Prema tom planu, novac bi Moskvi bio vraćen samo u malo verovatnom scenariju da Rusija pristane da plati ratnu odštetu.
Plan B kao privremeno rešenje
Uprkos intenzivnim razgovorima između Belgije i Komisije, De Veve i dalje izražava zabrinutost zbog pravnih obaveza i rizika odmazde Moskve.
Zbog toga se stručnjaci u Briselu sada okreću planu B kako bi se Ukrajini pomoglo ako predlog reparacionog zajma ne bude spreman za samit lidera EU 18. decembra.
Jedna od opcija koja dobija na popularnosti je „premosni“ zajam, finansiran zaduživanjem EU, kako bi se Ukrajina održala na površini tokom prvih meseci 2026. godine, potvrdila su četiri zvaničnika. To bi obezbedilo više vremena za uspostavljanje celovitog reparacionog zajma na način prihvatljiv Belgiji.
Dvojica diplomata navode da bi se od Ukrajine moglo tražiti da vrati početni premosni zajam nakon što primi sredstva iz dugoročnog reparacionog zajma. Druga mogućnost je kombinacija reparacionog zajma i zajedničkog zaduživanja EU.
Trka s vremenom
Diplomate očekuju da će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uskoro naložiti svojim službama da predstave nacrt pravnog teksta o reparacionom zajmu.
„Sledeći korak je da Komisija sada spremna da predstavi pravni tekst“, izjavila je Fon der Lajen zastupnicima u Strazburu, ne precizirajući kada. Ona je takođe naglasila: „Ne vidim scenario u kojem će evropski poreski obveznici sami platiti račun“.
Komisija je itekako svesna potrebe za hitnim rešenjem, s obzirom na to da Kijev upozorava da mu preti nestašica novca već u prvim mesecima sledeće godine. Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će saveznici EU „u narednim danima“ finalizirati rešenje koje će „obezbediti finansiranje“ i „dati vidljivost Ukrajini.“
Mađarska kočnica i Trampov uticaj
Dugoročno, reparacioni zajam smatra se jedinom opcijom jer među članicama EU nema volje za posezanjem u sopstvene budžete, od kojih su mnogi već opterećeni deficitima. Zato je ključno ubediti Belgiju da pristane.
No, i „premosni“ zajam ima svoje prepreke. Najveća je ta što bi zajedničko zaduživanje EU zahtevalo jednoglasnu podršku svih 27 članica, a Mađarska se već dugo protivi novim merama za finansiranje ukrajinskih ratnih napora.
Moguće rešenje bilo bi da se zajam predstavi kao sredstvo za obnovu Ukrajine, a ne za finansiranje njene vojske. Dodatni faktor je i obnovljeni zamah za mirovni sporazum koji podstiče Trampov tim. U nacrtima mirovnog predloga pominje se korišćenje zamrznute imovine za finansiranje obnove.
Čelnici EU nadaju se da su ubedili Trampov tim da oni moraju imati konačnu reč o sudbini te imovine, kao i o vremenskom okviru ukidanja sankcija Rusiji i putu Ukrajine prema članstvu u Uniji, rekli su diplomate.
