Svetske agencije od petka izveštavaju o padu cene zlata i srebra, što bi barem na kratko trebalo da znači da je bilo i nekih dobrih vesti u svetskoj ekonomiji i geopolitici. Brokeri i trgovci znaju da cena zlata raste kada su loša vremena, pa bi ovo u teoriji moglo da se tumači kao dobar znak. No, isto tako kao što su brzo pale, cene su brzo počele i da se oporavljaju, što je signal trgovcima da je potražnja za zlatom ostala stabilna, a da je ovo bio samo kratak predah od loših vesti.
U petak su cene zlata pale za 12,6 odsto, što se nije desilo, kako prenose agencije, od osamdesetih godina prošlog veka. Analitičari kao razlog za pad cene zlata navode da se dolar na kratko stabilizovao od pada u prethodnom periodu. Dolar se smirio nakon što je američki predsednik Donald Tramp imenovao bivšeg guvernera Federalnih rezervi Kevina Vorša da vodi američku centralnu banku.
Ali već dva dana investitori se vraćaju zlatu i drugim plemenitim metalima, što govori da je neizvesnost u vezi kretanja u svetu jača od stabilizujući odluka političara. Ovo takođe govori da se očekuje i dalje slabljenje dolara.
Prema podacima Rojtersa, ETF-ovi (berzanski fondovi) zlata i drugih plemenitih metala prikupili su 4,39 milijardi dolara u januaru, što je njihov osmi uzastopni mesec priliva. Prošle nedelje spot cena zlata je dostigla rekordno visok nivo od blizu 5.600 (5.594,82) dolara, dok su fjučers ugovori u SAD završili trgovanje u petak na 4.745,1 dolara.
Iako su svi veliki investitori i bankari na početku godine tvrdili da će cena zlata premašiti dalje rekorde i u ovoj godini, ovaj pad od petka, prema njihovom mišljenju, nije mnogo izmenio njihove prognoze i očekivanja. Većina „velikih“ je ostala pri svojim cenama zlata za kraj ove godine, pa tako JP Morgan i dalje očekuje 6.300 dolara za uncu, Dojče banka je pri cifri od 6.000 dolara po unci zlata za kraj ove godine. Ima i onih više konzervativnih procena kao što je Bank of America koja je zacrtala cenu zlata na kraju ove godine na 5.000 dolara, isto koliko i Citi Research.
