Legendarna pevačica uveliko priprema veliki solistički koncert u Areni, a stigla je i da isprati skandale sa javne scene.
Vesna Zmijanac poslednje godine provodi van Beograda, na Bukulji kod Aranđelovca gde ima mir i privatnost.
Tek sporadično dolazi u prestonicu, uglavnom zbog svojih nastupa, a sinoć je pred jedan komentarisala dešavanja na javnoj sceni.
Prvo se dotakla Zdravka Čolića kome je prošle nedelje postavljena bomba u kući na Dedinju.
„To nije dobro, to ne valja ništa. To je klasičan reket, loše je vreme. Podseća me na neko prošlo vreme, to nije dobro. Ja nikad nisam imala obezbeđenje, ali ja sam druga priča neka. To mi se ne sviđa uopšte“, kazala je ona iskreno.
Osim ovoga, prokomentarisala je i otmicu makedonskog pevača Daniela Kajmakoskog.
„Estrada je prvi znak da su vremena čudna. Ja se nadam da je ovo slučajnost, da se ovo neće ponavljati“, istakla je Vesna Zmijanac.
Vesna se osvrnula i na početak svoje karijere kada je važila za najatraktivniju pevačicu na estradi.
„Svi su u meni videli samo to, lepoticu, dok sam ja najčešće tražila drugačiji pogled i mišljenje. Mnogo puta sam htela nekome da budem samo drugarica i na kraju, kako me ta lepota ne bi debelo koštala, pronašla sam način da dođem do svog cilja, glumeći muškaraču“, rekla je Vesna i otkrila da se u vreme svoje najveće popularnosti, osećala najusamljenije:
„Često sam se osećala usamljeno, jer su svi u meni gledali pevačicu Vesnu Zmijanac, s kojom žele da se druže i dive joj se, a ne Vesnu običnu ženu, odličnu kuvaricu, što sam, između ostalog, i bila kada se reflektori pogase. Tu Vesnu nisu poznavali niti su želeli da upoznaju. Stoga se dešavalo da sam se često s nastupa ili nekog privatnog druženja vraćala još usamljenija nego da sam ostala kod kuće. Mnogo puta sam se pokajala i kajem se zbog svega i danas što sam dragoceno vreme davala ljudima koji to ne zaslužuju. S godinama i iskustvom naučila sam da ih bolje procenjujem i na njihovim licima već kroz par minuta pročitam šta im je baba jela kako bi imali plave oči. Većina je bila površna, što je meni u samom startu bilo jasno. Lakše mi je, stoga, bilo da budem sama, čitam i bavim se stvarima koje su me ispunjavale, a ne da mlatim praznu slamu.“
