Vidovdan, koji se slavi 28. juna, predstavlja značajan praznika kako u duhovnom, tako i u istorijskom smislu.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum.
Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) i propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka dvadesetog veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika, navodi Vikipedija.
Istorijski značaj Vidovdana
Simbolika Vidovdana seže daleko u prošlost, povezana sa kultom starog boga Vida, koji je među Slovenima bio viđen kao vrhovno božanstvo.
Međutim, ovaj datum obeležava mnoge značajne događaje u srpskoj istoriji, a najvažniji među njima je Kosovski boj 1389, kao jedna od ključnih tačaka srpske istorije, događaj koji ima posebno mesto u kolektivnoj svesti i tradiciji srpskih svetkovina.
Tog 15. juna po julijanskom, odnosno 28. juna po gregorijanskom kalendaru, vojska srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića sukobila se sa vojskom Osmanskog carstva pod vođstvom sultana Murata.
Iako je ishod boja istorijski neodređen, u srpskoj kulturi ova bitka dobija mitske dimenzije.
Tokom vekova, značaj Vidovdana se proširio na razne aspekte srpske kulture i tradicije. Praznik se veže za mnoge važne događaje, uključujući Prvi svetski rat i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine.
U moderno vreme, Vidovdan se doživljava kao dan kada se Srbi širom sveta okupljaju kako bi odali počast herojima i borcima za slobodu.
Najvažniji istorijski događaji na Vidovdan
1389 – Kosovski boj i smrt kneza Lazara, početak mita o nebeskom carstvu.
1914 – Atentat u Sarajevu: Gavrilo Princip ubija nadvojvodu Franca Ferdinanda, što postaje povod za početak Prvog svetskog rata.
1919 – Versajski mirovni sporazum, kojim se formalno okončava Prvi svetski rat.
1921 – Donošenje Vidovdanskog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koji je regulisao uređenje prve zajedničke države Južnih Slovena.
1948 – Rezolucija Informbiroa, raskid između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, što je odredilo politički put zemlje narednih decenija.
1989 – Masovno obeležavanje 600 godina od Kosovske bitke na Gazimestanu. Govor predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, uneo je novu političku dimenziju u praznik.
2001 – Izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, takođe na Vidovdan, što je označilo kraj jedne ere srpske političke istorije.
Običaji za Vidovdan
Vidovdan nosi sa sobom bogatu tradiciju i duboko ukorenjene običaje, a mnogi su povezani sa vidom i „gledanjem“ budućnosti. Prema verovanju, ono što se „vidi na Vidovdan“, pratiće čoveka cele godine.
Tako na Vidovdan devojke beru vidovu travu (vidovčica, vidovac…) i stavljaju je pod jastuk s malo soli i hleba, verujući da će im se njihov budući muž javiti u snu. I mnoštvo drugih rituala uključuje sakupljanje vidovčice, biljke koja se koristi za zaštitu od bolesti očiju.
Na ovaj dan, iznošenje tkanja iz kuća predstavlja proveru vrednosti domaćinstava, dok se u drugim krajevima praktikuje provetravanje stvari kako bi se donela sreća i dobrobit.
U nekim običajima, svetlost i miris sveća simbolizuju poštovanje prema preminulima, a posebni momenti, poput zalaska sunca, zajedno sa pravljenjem ponuda i sakupljanjem voća, dodatno obogaćuju običaje na Vidovdan, piše Vidovdan.rs.
Po narodnim verovanjima na Vidovdan ne treba raditi na polju, niti obavljati kućne poslove, „zabranjeno“ je pevati, igrati i glasno slaviti, a treba se kloniti svih većih fizičkih radova.
Umesto toga, naglašava se tišina i poštovanje, stvarajući prostor za sećanje na heroje srpske istorije.
Dozvoljeno je i poželjno započinjanje ručnih radova (veruje se da ono što se otpočne na ovaj dan, ima šansu da dugo traje), uređivanje doma (običaj da se iznose stvari iz kuće da se provetre od moljaca, simbolično čisteći prostor), odlazak na groblje.
Narodni običaji se razlikuju od kraja do kraja, ali svi imaju jedinstvenu poruku – tišinu, uvid, poštovanje predaka i pogled u budućnost.
