Predsednik Aleksandar Vučić je osvrćući se na pozitivan uticaj otvaranja novog pogona fabrike „ZF Fridrihshafen“ u Pančevu, apelovao na sve naše ljude u dijaspori da se vrate.
„Poručio bih svima koji su u inostranstvu: vratite se kući što pre, ovde ima sve više posla„, rekao je predsednik, ističući da otvaranje te i drugih fabrika, sa sobom donosi i nove bolnice, puteve, poslove i bolji životni standard, piše Blic.
Prema prvim procenama ovogodišnjeg popisa, u Srbiji živi 6,55 miliona ljudi, istakao je početkom meseca predsednik Vučić, označavajući pad broja stanovnika u Srbiji kao bolji od „očekivanog“. Ako je ova procena tačna, u pitanju bi bio velik pad u odnosu na prošli popis (2011) kada je u Srbiji živelo 7,18 miliona ljudi.
Od pojave prvih gastarbajtera, tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, do danas prošlo je bezmalo 60 godina, a na stotine hiljada ljudi se u međuvremenu iselilo iz Srbije. Nije mnogo onih koji su se vratili i daleko ih je više „preko grane“ zasnovalo svoje porodice, status, radni odnos… Najveći broj njih je u Severnoj Americi, odnosno Kanadi, koja broji čak 180.000 državljana Srbije.
Kada govorimo o zemljama EU, najviše državljana Srbije trenutno boravi u Nemačkoj, pa u Austriji, zatim u Švajcarskoj, kao i u Velikoj Britaniji, iako je poznata po strogim procedurama, pa čak i kada je reč o turističkim vizama. Manji broj građana Srbije nalazi se u Aziji i Okeaniji, od kojih je najveći broj u Australiji.
Glavni razlog odlaska u najvećem broju slučajeva bilo je bolje zaposlenje, odnosno veće zarade koje se nude u zemljama EU ili Americi. U jednom momentu bila je velika potražnja za medicinarima, pa je samim tim i veliki broj medicinckih radnika i doktora odlazilo u inostranstvo. Masovno su odlazili i građevinski radnici, tehničari, vozači, radnici na održavanju, ugostiteljstvu…
Ocena je da državljani Srbije u najvećem broju slučajeva u inostranstvu rade one najteže poslove. Muškarci su obično zaposleni na građevini, dok su žene obično na poslovima održavanja i u ugostiteljstvu.
Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna starost emigranata je 34,7 godina. Posmatrano po polu, među spoljnim migrantima veći je udeo muškaraca (53,4 procenata), dok je udeo žena 46,6 odsto, za razliku od ukupnog stanovništva, gde su žene zastupljenije (51,3 odsto).
Povratnici se mogu svrstati u četiri grupe: ljudi koji su u inostranstvu boravili deceniju, dve i stekli kapital, pa odlučili da se vrate u Srbiju radi pokretanja biznisa ili uživanja; studenti koji se vraćaju nakon studija, te građani koji žele da im deca odrastaju u Srbiji, ali i penzioneri koji će u Srbiji živeti ostatak života trošeći inostranu penziju.
