Prema informacijama do kojih je došla redakcija Slavija info, opsežna državna istraga o pljački Železnica Srbije, vredna stotine miliona evra, zaustavljena je političkom odlukom vrha vlasti, nakon što su istražni organi već prikupili dokaze o proneverama većim od 120 miliona evra.
U predmetu koji je formiran zbog sistematske pljačke javnog preduzeća učestvovala je višeresorna, specijalizovana grupa, kakva se formira samo u slučajevima najtežeg organizovanog kriminala i visoke korupcije. U njenom sastavu bili su:
– desetak tužilaca,
– 15 do 16 inspektora Uprave kriminalističke policije (UKP),
– oko 20 inspektora Poreske policije,
– četiri inspektora Uprave za sprečavanje pranja novca,
– kao i dva službenika APR-a.
Ta grupa je, prema dostupnim podacima, već kompletirala predmet koji se odnosi na pljačku od najmanje 120 miliona evra, a istraga je bila proširena i na dodatnih 300 miliona evra spornih poslova u okviru Železnica Srbije.
U tom trenutku dolazi do presedana.
Povlačenje institucija – bez objašnjenja
Po prvi put u istoriji Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova povlači UKP i Upravu za sprečavanje pranja novca iz aktivne istrage, čime je praktično paralizovan ceo postupak. Finansijski tokovi, bez kojih nema dokaza u ovakvim predmetima, ostali su van domašaja istražnih organa.
Na predmetu je formalno ostalo samo Specijalno tužilaštvo – bez operativne podrške policije i finansijskih istražitelja.
Sagovornici tvrde da bi, da su svi organi ostali u istrazi, kompletan slučaj bio završen i za dodatnih 300 miliona evra pronevera, sa jasnom linijom odgovornosti ka vrhu sistema.
Ovakav razvoj događaja otvara ozbiljno pitanje: ko je i zašto zaštitio pljačku javnog preduzeća strateškog značaja? Povlačenje ključnih institucija ne može se objasniti stručnim razlozima, već isključivo političkom odlukom.
Upravo u tom kontekstu treba posmatrati i aktuelne međunarodne pritiske, sankcije povezane sa energetskim sektorom i činjenicu da najviši predstavnici vlasti poslednjih meseci sve teže nalaze sagovornike među stranim diplomatama.
Slučaj Železnica Srbije još jednom pokazuje obrazac koji se ponavlja: kada istraga krene ka vrhu, država se povlači pred sopstvenim kriminalom. Institucije koje bi morale da štite javni interes bivaju uklonjene, a odgovornost se razvodnjava do potpunog nestanka.
Ovo više nije pitanje pojedinačne korupcije, već funkcionisanja režima koji kriminal ne procesuira – već ga upravlja i štiti.
