FOTO: Direktno.rs

Sagradila je ova žena kolibu od dasaka, i to onih para koje je primala kao i svaki penzioner kao pomoć države, na imanju svog pokojnog oca u selu Donja Stopanja i sada tamo spava. Kaže da je ranije radila i u hladnjači i gde stigne, ali sada je bolesna i ne može više.

– Treba da idem na konzilijum, ali nemam gde da se okupam i sramota me je, jer se osećam – kaže nesrećna žena i dodaje da joj je jedina pomoć brat od strica koji pomaže koliko može.

Njena sudbina, teška i potresna i dalje joj ne da mira. Ide zima, a koliba koju je sama napravila od dasaka može da posluži, ali u letnjim mesecima. Jede samo suvu hranu, jer nema gde da sprema.

– Nisam socijalni slućaj, jer primam majčinu penziju od 14.000 dinara, a pola ide na kredit koji imam. Mučim se, ne znam šta ću i kako ću dalje – očajna je ova žena.

Građanski aktivisti u Leskovcu tvrde da za kompleksne probleme sa kojima se ova žena suočava rešenja postoje, ali da je samo pitanje da li institucije sistema imaju želju da joj pomognu.

FOTO: Direktno.rs

– U Leskovcu postoji ustanova koja zbrinjava takva lica, a zove se Ustanova za odrasle i starije. Da pojasnim, reč je o nekadašnjem staračkom domu koji sada ima proširene nadležnosti – kaže predsednica Udruženja „Žene za mir“ iz Leskovca Ljiljana Nešić.

Ona dodaje da je problem kako je smestiti u tu ustanovu, jer nije korisnica Centra za socijalni rad.

– Ova ustanova bi trebalo da uputi zahtev Ustanovi za odrasle i starije da ženu koja živi u kolibi – zbrine tokom zime. Ja ovog trenutka mogu da joj ponudim da dođe kod mene kući da se okupa, da joj ponudim tanjir toplog obroka, ali to nije rešenje. Nije ni smeštaj Tanje u Sigurnu kuću jer bi tamo mogla da boravi najviše do mesec dana – dodaje Nešićeva.

Jedini način je da ona ili neko u njeno ime uputi zahtev Centru za socijalni rad. Dakle, rešenja ima, barem da se olaškaju dani ovoj napaćenoj duši, ali da li ima volje?