U Mladenovcu je u subotu izmereno podrhtavanje tla jačine 3,7 stepeni Rihterove skale, a okolinu Kragujevca je juče 20 minuta posle ponoći, potresao zemljotres jačine 3,9 stepeni!
Stručnjaci kažu da se na području Šumadije u narednih 10 godina može očekivati i vrlo jak zemljotres jačine do šest stepeni Rihtera, koji bi mogao da dovede do urušavanje velikog broja starih kuća i zgrada u tom području. U Beogradu bi, kako upozoravaju građevinski stručnjaci, usled takvog potresa moglo da bude urušeno i do 50.000 objekata, a to, nažalost, znači i – ogroman broj ljudskih žrtava!
Intezitet zemljotresa, koji se dogodio u sredu uveče, a čiji je epicentar bio 10 kilometara južno od Kragujevca, procenjen je na V-VI stepeni Merkalijeve skale. Ovaj zemljotres se osetio čak u Beogradu, a na društvenim mrežama se pojavio i video snimak na kom je navodno prikazana i materijalna šteta u jednom stanu u vidu velike pukotine na zidu. Nakon ovog, samo nekoliko sati kasnije, u 5.18 sati, usledio je još jedan udar u ovom području, jačine 1,9 stepeni po Rihteru, a oko osam sati zemljotres jačine 1,7 jedinica Rihtera registrovan je u regionu Topole.
Zanimljivo je, i zabrinjavajuće, da se na isti dan pre 11 godina dogodio i strašni zemljotres u Kraljevu kada su dve osobe izgubile život, a oko 100 ih je povređeno.
Seizmolog Slavica Radovanović kaže da je područje Šumadije uvek bilo seizmički aktivno. Veliki zemljotres je bio 1922. kod Lazarevca, 1927. na Rudniku, a neposredno uz granicu Šumadije bili su i veliki zemljotresi 1893. kod Svilajnca, kao i u Kraljevu 2010:
– Kraljevo na jugu, Svilajnac na istoku, Lazarevac na severu, Mionica na zapadu i Rudnik na jugozapadu predstavlja zonu koja je seizmički aktivna i gde se očekuju naši najjači zemljotresi. S obzirom na manje zemljotrese prethodnih godina i na činjenicu da se seizmičnost obnavlja, verovatno je da ćemo u nerednih desetak godina imati neki jači zemljotres u toj zoni. Njegova jačina bi mogla biti do magnitude šest, ali, naravno mogu biti i slabiji.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže da bi zemljotres takve jačine najveću štetu naneo ruralanim područjima i manjim gradovima, gde se još ima puno objekta stare gradnje koji nisu urađeni po seizmičkim propisima.
– Tako je bilo i prilikom zemljotresa u Kraljevu, Valjevu, Mionici… Zgrade i objekti u velikim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad i Subotica bi trebalo da budu bezbedni ukoliko su prilikom gradnje poštovani seizmički propisi i pravilia struke. Međutim, divlje gradnje ima mnogo kod nas. Imamo naselja kao što je Veljko Vlahović, naselje iza Braće Jerković, Kaluđerica, delove Železnika, pa i centra grada gde ima dosta objekata koji su divlji građeni.
U Beogradu je veliki problem i sa gustinom naseljenosti i nepoštovanjem razmaka između objekata, te bi eventualno urušavanje neke višespratnica moglo da dovede da rušenja i druge zgrade na koju bi pala. Statistika kaže da bi se u slučaju zemljotresa jačine šest stepeni, pet do 10 odsto objekata urušilo, a ako u Beogradu imate 500.000 objekata, to znači da bi do 50.000 njih moglo da se uruši. A to uopšte nije malo. Takođe, jači zemljotres rušilačke snage bi mogao da dovede do velikog broja žrtava.
Činjenice – Efekti zemljotresa
- 1. stepen – Neosetan. Registruju ga samo seizmografi
- 2. stepen – Slab. Reaguju samo osetljive osobe
- 3. stepen – Slab. Osećaju ga ljudi u unutrašnjosti zgrada
- 4. stepen – Umeren. Prozori zveckaju, buđenje iz sna
- 5. stepen – Jak. Predmeti se njišu
- 6. stepen – Vrlo jak. Na slabije građenim objektima nastaju oštećenja
- 7. stepen – Silan. Dolazi do rušenja zidova i krovova
- 8. stepen – Štetan. Javljaju se pukotine u tlu
- 9. stepen – Razoran. Dolazi do rušenja objekata do 75 odsto
- 10. stepen – Pustošan. Stvaranje velikih klizišta u tlu
- 11. stepen – Rušenje zgrada, dolazi do velikih odrona
- 12. stepen – Nijedan objekat ne može opstati. Reljef menja oblik