Kad fazani (kokoške) lete

Postoji priča kako je Tito bio u lovu na fazane. Satima je pucao, nije pogodio nijednog a ovaj pored njega je prokomentarisao, u smislu, druže stari pa vi ih ubijate, a oni i dalje lete. Po toj legendi je nastala Azrina pesma Kad fazani lete .

Ovde se često događa narod, ali se uglavnom ne dogodi do kraja. Juče se desila ptica. Do kraja. Nije fazan, ali je kokoška. Slobodni i nezavisni mediji kažu da je Lovreković Tepićevu gađao kokoškom. Ipak on, takođe prema njegovim rečima slobodan i nezavistan novinar, tvrdi da je hteo da pokloni pticu, ne da gađa.

U ovom tekstu akteri nisu u prvom planu, nego fenomen. Bila bačena ili poklonjena, kokoška je na kratko poletela. Gledajući simboliku ovog događaja, Lovreković je pustio kokošku, a.ka. fazana iz Azrine pesme da poleti iznad naših glava, mada ti fazani ne prestaju da lete od 1945. godine, samo menjaju dresove i retoriku. Prestali da budu fazani, a postali kokoške, što potpuno ruši Darvinovu teoriju evolucije, bar na Balkanu. Involucija. Sa fazana smo smo prešli na kokošku. Fazan je velika ptica, može da poleti, može da zgrabi plen, može i da te zasere od gore, a kad te ptica zasere znači da si srećan čovek. Kokoška ipak, može samo da kljuca po dvorištu, serucka po istom i sedi na jajima. Ne može ni da poleti kao svet, ako joj ne pripomogneš pri letu kao što je urađeno juče u Pančevu.

Što dovodi do zaključka da su nam krila zakrljžlala, da smo postali impotentniji, slabo vidimo i jedino što nam preostaje je da šetamo i seruckamo okrugla govanca po našem dvorištu, dok nas od gore vrebaju grabljivice i samo čekaju trenutak. Da nas pojedu, ili zaseru, u zavisnosti od sreće, ili nesreće. U zavisnosti ko šta voli.

Sa druge strane, ptica označava simbol slobode. Kod nas to voli Kusturica da uradi. Često se desi da kroz kadar projuri neki ćuran, mada, istini na volju, u njegovim filmovima lete i automobili, usisivači, stolovi i ostala nepoletna imovia. Nepoletna imovina, uveo bih novi pojam u naš jezik.

Gledajući iz daljine konture na sceni, većina ljudi u ovom događaju vidi čin slobode, jer prihvatili mi stvarnost ili ne, mnogo kokoši voli glavnu kokoš u dvorištu, pa samim tim ne vole ostalu živinu koja je protiv njega. Manji broj, koji navija za trenutno slabije u dvorištu, ovo vidi kao neukusan čin, čin izrugivanja i primitivizma.

Biblija kaže da treba da ljubimo bližnjeg svoga kao same sebe. Što, opet, dovodi do zaključka da mi koji ne volimo sami sebe, ne možemo da volimo ni druge, pa nam ne preostaje ništa drugo osim da sagledamo fenomen kroz prizmu istorije, sociologije ili filosofije. Empirijski, hladno i bez emocija.

Čitav performans koji se dogodio juče u Pančevu ima jačinu kinizma, snagu predvodnika kiničke filozofije Diogena jer je sve dovedeno do apsurda iz kojeg zapravo čovek koji poseduje ljubav prema mudrosti, ili filosofiji može mnogo toga da nauči. Takođe, ako se okrenemo u nazad tri hiljade godina i pogledamo u retrovizor, shvatamo da zapravo nismo dalje otišli od potrage za čovekom koristeći sveću.

Takođe, ovim događajem, desile su se dve istorijske stvari za Srbiju ali i čovečanstvo. Srušena je Darvinova teorija evolucije, (prim. aut. sa fazana na kokošku), na radost vernih ljudi na planeti Zemlji, i pokazano je da, na našu žalost, ipak u svetu možemo samo da kokošarimo, pa šta ubodemo. Daleko smo od ptice grabljivice.

Nenad Baraković Bara

Kad fazani (kokoške) lete

RELATED ARTICLES

200 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR Odustani od odgovora

Najnoviji članci

Popularni članci

Popularne Kategorije