Vučić i Orban igraju istu igru – da njihove zemlje, koje su slične, i politički i ekonomski i demografski, pokušavaju da maksimiziraju odnose sa velikim silama, da bi se same pokazale većim nego što jesu, smatra Romen L Kiniu, francuski politički naučnik, suosnivač i generalni direktor Euro Creative, prvog tink tenka u Francuskoj koji se fokusira isključivo na centralnu i istočnu Evropu.
N1: Zanimljiv je trenutak dolaska Makrona u Srbiju, u sred političke krize u Francuskoj. Sklopljen je dogovor vredan 2.7 milijardi o kupovini rafala. Videli smo i komentare u francuskoj štampi da Makron uvek odlazi iz zemlje kad ima neki problem u zemlji. Kako biste vi opisali posetu?
„Poseta je bila očekivana, najavljena je kada je predsednik Vučić proletos bio u Parizu. Znamo da postoje dobri odnosi dvojice predsednika. Znamo da postoje i trgovinski odnosi. Ilustracija toga je i kupovina 12 aviona rafala, savremenih aviona, ali i druge opreme poput kupovine radara od francuskih vojnih kompanija. Znamo da postoje pregovori oko još jedne vrlo važne stvari za Francusku, a to je razvoj civilne nuklearne tehnologije. Nije iznenađenje što je Makron bio u Srbiji. Prodaja rafala je jedno od diplomatskih oruđa Francuske, kojem on često pribegava. Za domaću javnost poseta je iznenađujuća, jer je u toku politička kriza nastala Makronovim raspuštanjem parlamenta. Posle nekoliko nedelja pregovora mi i dalje nemamo vladu. Može da se desi da je nećemo imati ni u narednim nedeljama i to bi produbilo političku krizu, zato je za mnoge iznenađenje što je on u ovako teškom trenutku otišao van zemlje“, rekao je on.
N1: Makron je juče pričao pozitivno o evrointegracijama Srbije. On je jedan od inicijatora ideje Evropske političke zajednice. S druge strane, Srbija ne napreduje ka EU, nema otvaranja poglavlja, vladavina prava nazaduje, odnos prema medijima je ispod svakog evropskog nivoa. Da li se onda čini da će u stvari od posete najviše profitirati srpska vlast, pred domaćim javnim mnjenjem?
„Prvo moramo da razumemo politički razlog Makronove posete. Postoji taj poslovni deo, pričali smo o tome, da postigne dogovor o rafalima, ali i o nuklearnoj energiji. Drugi cilj je politički. Makron želi da reafirmiše podršku Francuske ideji proširenja Evropske unije, prema Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana. Moramo da razumemo da su ova dva cilja povezana. Francuska i Makron smatraju da stabilnost Evrope može da se postigne kroz suverenost Evrope. Prodaja vojne opreme Srbiji je dobra i za EU, daje podstrek Zapadu, dobra je za Francusku jer pojačava njeno prisustvo u regiji. Tako Makron razmišlja. Naravno, tu je i pitanje pogoršanja demokratskih standarda, demokratskog upravljanja, stanja u medijima. Ove teme nisu spomenute“, rekao je.
„Za Francuze ovo jeste važna tema, ali ne i najvažnija. Za njih to nije bila tema tokom ove posete, barem što smo videli tokom izjava. Možda je to bila sekundarna tema, i to je komplikovaniji deo ove posete. Zbog toga bi Francusku mogle da kritikuju druge zemlje i regiona i Evropske unije, ali i civilno društvo. Francuska je prethodnih godina kritikovana zbog nekoliko stvari. Prvo da je Francuska prosrpski orijentisana. To može da se objasni donekle i velikim i važnim istorijskim odnosima. Francuska takođe ima veliki ekonomski potencijal i biznis u regionu. To isto moramo da razumemo. To je strukturni deo francuske diplomatije. Nema tu povezanost sa civilnim društvom, lokalnim akterima. Francuska razvija novi pristup geopolitici, posebno u oblasti susedske politike EU, odnosno Zapadnog Balkana. Francuska politika postaje sve više transakciona. To smo videli i iz ove posete, biznis je na prvom mestu. Makron čini mi se sve više prati politiku Angele Merkel prema ovom regionu“, dodao je on.
N1: Niste prvi analitičar koji pominje transakcionu politiku. To sam čuo i u Vašingtonu kada sam pitao šta će se desiti ako pobedi Tramp u odnosu prema regionu. otku ova tranasakciona politika odjednom svuda? Takođe ste rekli da EU žmuri na ono što se dešava sa ljudskim pravima i vladavinom prava u Srbiji? Mislite li da je Makron svestan situacije?
„Siguran sam da je svestan. Ali to mu nije bila najvažnija tema. Za njega je to uspostavljanje dobrih odnosa sa Vučićem, sa Srbijom, istočnim susedstvom, Balkanom. On hoće da priča o pragmatičnim poslovima, bezbednosnim sporazumima. On veruje, po mom mišljenju, da može da pomogne u približavanju Srbije zapadu. On veruje da su i odnosi sa Rusijom i Kinom za Srbiju bili dobri upravo zbog toga što Francuska nije bila prisutna u regionu. Javnost u Francuskoj to ne shvata i svi govore o odnosu Srbije sa Rusijom i Kinom. Oni govore o toj strategiji Vučića, slično kao što govore i o Orbanu. Mislim da Francuska i Makron ne razumeju prirodu tih odnosa, to balansiranje. Vučić i Orban to mudro koriste, oni žele da izvuku maksimum unteresa iz odnosa sa svakom zemljom. Da možete da sklopite dobar posao, i sa Kinom i sa Rusijom. Kada je u pitanju diplomatija, mi znamo da je nepriznavanje Kosova važno za Srbiju, za njihov nacionalni interes. Sa druge strane znamo šta možete da dobijete od Evropske unije. Znamo da se odnos integracija ne odvija dvosmerno. Ne samo iz Beograda, već i iz Brisela. Ali čini se da Vučić odugovlači da bi nešto dobio. Ako se taj proces integracija završi, onda Vučić nema više šta da izvlači od Unije. Zato on balansira, a Francuska to ne shvata. Ipak, mora da shvati da to što mu je neko prodao rafale, ne znači da će automatski podržati evropski put Srbije i zemalja regiona“, objasnio je on.
N1: Ono što su mediji propustili sa konferencije je trenutak kad je Makron pohvalio srpsku pomoć Ukrajini, po pitanju naoružanja i municije. To je srpska vlast negirala ranije. Vučić takođe nije regovao na to, ali očigledno postoji neki odnos Srbije i Ukrajine. kako gledate na to?
„O tome se već dosta dugo priča i u medijima i među ekspertima. Nije tajna da se to dešava, čak ni za Moskvu to nije tajna i to vam predstavlja ilustraciju onog što Vučić radi, sarađuje sa svima da bi imao neku korist. Mislim da Vučić i Orban igraju istu igru. Da njihove zemlje, koje su slične, i politički i ekonomski i demografski i po veličini, da pokušavaju da maksimiziraju odnose sa velikim silama, da bi se same pokazale većim nego što jesu. To dobro prolazi i kod stanovništva u Srbiji, ali u Mađarskoj. To je nešto što ih drži na vlasti, što njihovu popularnost drži na visokom nivou i u tome imaju podršku naroda. U isto vreme, to je dobro i za Vučića i njegov krug ljudi, jer prave biznis dilove. Ako imate odnose sa što više zemalja onda maksimizirate potencijalne prilike, posebno za direktne finasijske investicije od strane velikih kompanija“, zaključio je.