Ta strahota koja se desila u Novom Sadu 1. novembra je bila kap koja je prelila čašu narodnog nezadovoljstva. Niko nije očekivao da će se studenti tako veličanstveno podići, zabarikadirati na svojim fakultetima i pokazati kakvu jasnu volju, ciljeve i zahteve uspostavljene ovoj vlasti imaju. Ali to vam je omladina, ona traži svoje mesto pod suncem, svoje pravo na slobodu, na mišljenje, i stav, rekao je za N1 istoričar Milan St. Protić.
„Vi vidite da u toj novoj generaciji ima toliko jasnoće u mislima i držanju da smo svi time očarani i oduševljeni. To znači da ova zemlja ima budućnost. I kolika god da je presija ove vlasti i ispiranje mozgova na sve načine, mladi idu svojim putem i nemaju zadrške kad krenu. Nadam se da ih ništa neće poremetiti jer vreme koje ide pripada njima, toj deci koja danas blokiraju svoje fakultete i traže da se Srbija menja“, naveo je St Protić u emisiji Dan uživo.
On je objasnio da kada jedna vlast postane toliko bezobrazna i osorna, kada misili da je uvek i o svemu upravu, da joj je sve dozvoljeno i svako sredstvo opravdano onda se dešavaju strahote.
„Puklo je ljudima pred očima“
„Prva, druga… peta strahota. Sve se to skupi i eksplodira u jednom trenutku. I posle Ribnikara i sela kod Mladenovca, litijuma, krađe i zloupotrebe izbora, kad je došla ta zlokobna nadstrešnica u Novom Sadu, puklo je ljudima pred očima. I to, naravno, prvo mladima koji su suočeni sa jednom realnom grozotom i nisu mogli ništa drugačije“, navodi St. Protić.
Kaže da se sada jasno vidi da je mladima sve bilo jasno ali da to do sada nisu artikulisali i javno rekli.
„Jasno im je da se uništava obrazovanje, da diplome koje se stiču ne vrede ništa, da postoje privatni fakulteti gde se polakanjaju diplome. Jasan im je pokušaj da se dovedu strani univerziteti koji će imati posebno mesto u obrazovnom sistemu i to sve utiče. Mladi drže do sebe, kao i svi mi kad smo bili mladi. Smetalo nam je kad nas neko ponižava. I kada im vlast to radi i šalje poruku da škola ne vredi ništa, da nije potrebno znanje već da je važna stranačka legitimacija ili rođačka veza, prirodno je da do bunta dođe“, objašnjava Milan St. Protić.
Istoričar navodi da takav revolt omladine vodi do suštinske promene u zemlji.
„I to je dokaz da je ovde slobodarski duh neuništiv. Dogodi se kad se najmanje nadamo a deca su pokazala da su pametnija i otresitija od svojih roditelja. I ulazak fakulteta u blokadu izgleda kao lančana reakcija i dobro bi bilo da se pridrži još više fakulteta u tome. Ali ja se pitam, gde su privatni fakulteti? Gde su deca sa tih fakulteta? Ja sam pobornik svega privatog, osim školstva. Pobornik sam jedino državnih škola“, navodi Protić.
„Vlast studentima ne može ništa“
Istoričar kaže i da uprkos tome što su njihovi ljudi (vlast) postavljeni za dekane i rektore na mnogim državnim fakultetima, da je želja da se podigne glava, i da se narod uspravi i ne pristaje više na isto, nepobediva.
„I koliko god režim delovao moćno, u odnosu na studente, ne može im ništa. Ne može ništa ni građanima. Potreban je sada svaki otpor. Ogorčenje koje se izliva treba da se sjedini i da sve kulminira generalnim štrajkom. To je put da se zemlja iz temelja menja. I na tom putu sada, najviše nedostaje liderstvo i artikulacija tog svog nezadovoljstva. Opozicija se pojavi, bude u prvom redu i onda nestanu. Nema ih na ulicama i ne uspevaju da to narodno nezadovoljstvo artikulišu“, objašnjava Protić.
Dodaje i da je posle tuče u parlamentu institucionalno delovanje bespredmetno.
„Zahtevi da predsednik Vlade podnese ostavku, da se uhapse odgovorni za nesreću u Novom Sadu, sve su to neophodne stvari. Ali nije to konačan cilj. Cilj je da se zemlja promeni, tako da niko ko dođe na vlast ne može da se ponaša kako se ova vlast ponaša. Nismo mi protiv ove vlasti što nam se oni ne sviđaju ili nisu po našem ukusu, već zato što su uzurpirali moć koja im ne pripada, ucenjuju, kradu, otimaju, zloupotrebljavaju, gaze ustav i zakon“, istakao je Protić.
Komentarišući napade, targetiranje i zastrašivanje studenata istoričar podseća da su sve to stvari koje je radio i Slobodan Milošević.
„I Milošević nije umeo da se nosi sa studentima. I tada su nazivani izdajnicima, starnim plaćenicima. I to ista ruka radi i sada. Ali kod Slobodana je tada tako nešto bilo neuspešno, a tek danas. Niko više ne veruje u to. Isto tako, to što rade Zlatku Kokanoviću i njegovim drugovima dokaz je da se vlast pogubila, da primenjuje ogoljenu diskriminaciju da bi im zagorčala život upravo zloupotrebom vlasti koju imaju u rukama. E to mora da se iskoreni u ovoj zemlji. Vlast prva mora da poštuje zakone i svojim primerom pokazuje građanima kako se to radi“, rekao je istoričar Protić.
Šansu da umiri narod je, smatra Protić, propustila. Trebalo je, navodi, da se posle nesreće u Novoom Sadu izvini, prizna svoju odgovornost i kaže da tako u budućnosti više neće moći. Međutim, ističe, i da je to bilo nerealno za očekivati.
„Šta će se dalje dešavati zavisi od toga koliko će se bunt omasoviti i da li će dobiti političku artikulaciju. U tom slučaju vlast može da pojača represiju ali to će im se vratiti kao bumerang. Protiv velik broja ljudi svaka je vlast bespomoćna. Ljudi hrabre jedni druge i onda osete da mogu sve. Sad smo na raskrsnici – da li će se sve omasoviti i postajati sve jače ili će se u nekom trenutku zaustaviti, ne zato što će vlast to učiniti, već što će ljudima oslabiti entuzijazam koji ih sada nosi“, kaže istoričar.
„Sistem je veoma prost, jedan čovek odlučuje o svemu“
Protić istče da je najvažnije izvršiti pritisak na predsednika Srbije.
„Sistem je veom prost, jedan čovek odlučuje o svemu i on je odgovoran za sve. Sve drugo ne udara u pravu metu. Ja sam opoziciju nedavno pohvalio ali izgleda da su se opet malo izgubili. Politička artikulacija podrazumeva da se ide pravo u metu. Koliko god da je predsednik moćan i jak, nije neoboriv. Nije on nedodirljiv i bezgrešan kako sebe predstavlja. On nam daje toliko materijala koještarijama na dnevnoj bazi da bi prosto bilo zadoivoljstvo nervirati ga po ceo dan. A onda ga suočiti sa njegovim krivicama, greškama, promašajima, glupostima, besmislicama, ogrešenjima i zatevati da se povuče ili mu reći da će biti sklonjen s vlasti“, istakao je Milan St Protić.
Na pitanje da li su se ljudi oslobodili straha, Protić odgovara:
„Jedan strah je pobedio drugi. Suočenje sa fizičkom opasnošću, da vam se nadstrešnica može srušiti na glavu. I taj strah za život je pobedio onaj drugi koji je konformizam, jer je stah od gubitka života mnogo strašniji od gubitka posla ili političkog progona. To je kod ljudi prelomilo. Strah izazvan neodgovornošću i bezobzirnošću vlasti, pobedio strah od te iste vlasti. Vlast je samoj sebi doakala“, zaključio je istoričar Milan St Protić.