Govornici i građani na tribini inicijative ProGlas složili su se u Novom Pazaru da studentski protesti vode ka korenitoj promeni društva u odnosu prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Srbije.
Profesori Ivanka Popović i Filip Ejdus, pisac Gojko Božović i reditelj Srdan Golubović rekli su na tribini „Budućnost se ne gradi krvavim rukama“ da ProGlas ima ideje o tome kako bi Srbija trebalo da izgleda u budućnosti, ali da promene mogu da iznesu jedino građani Srbije.
– Studenti svojim zahtevima jasno trasiraju taj put. Svi se zalažemo za to da institucije rade svoj posao, za vladavinu prava i jednakost pred zakonima. Od građana i jačine pritiska na vlast zavisi kada će se promene desiti – navela je Popović.
Ivanka Popović FOTO: Printscreen/FacebookOna je ocenila da je potpuno jasno da sistem ne funkcioniše, ali da ne treba očekivati da se do promena može doći brzo i lako.
– Do promena mora doći zajedništvom svih građana. Od zajedništva u promeni, upravo unutar sistema, svi imaju koristi. Sandžak je regija koja sa svojim osobenostima može samo da profitira od zajedništva sa ostalim građanima Srbije – rekla je Popović.
Reditelj Srdan Golubović je ocenio da su studentski protesti otvorili potpuno nove mogućnosti za transformaciju društva, u kojem su se građani „željni razgovora“, iako međusobno različiti po više osnova, ponovo povezali i ujedinili.
– Rekao bih da je ona rečenica studenta iz Novog Pazara, koji je u Kragujevcu rekao da se po prvi put oseća kao građanin Srbije, ogromna pobeda, ne samo studenata, već je to pobeda i tekovina cele Srbije – kazao je Golubović.
Srdan Golubović FOTO: ProGlasProfesor Filip Ejdus je na pitanje kako da se dođe do prelazne Vlade kazao da ProGlas u ovom trenutku nema za to „recept“ na stolu.
– Pametno bi bilo da se Skupštini Srbije, u procesu izbora nove vlade povedu razgovori o prelaznoj vladi – rekao je on.
Među pitanjima građana najviše je bilo onih kako da se u budućnosti spreči novo „zarobljavanje države“ i može li Srbija u dogledno vreme da se suoči sa prošlošću.
Govornici su naglasili da su svesni trauma manjinskih zajednica iz bliske prošlosti, da će istorija u nekom trenutku morati da da adekvatan odgovor, ali da se pre toga mora zajednički krenuti u izgradnju društva koje će počivati na pravu i pravdi.