Vlast u Srbiji siromašnih se seti uglavnom pred izbore, dok podaci pokazuju da gotovo četvrtina građana živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.
Nejednakost se veštački održava, a svako poskupljenje čini da deo građana ne može da priušti hranu, grejanje ili lekove, kažu sagovornici Danasa.
Stopa rizika od siromaštva u 2024. godini iznosila je 19,7 odsto, dok ako se uz siromaštvo doda i socijalna isključenost dolazimo do 24,3 odsto, pokazali su novi podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). To znači da je prošle godine gotovo četvrtina stanovnika Srbije živelo u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.
Ono što je dodatno problematično jeste što se u Srbiji već godinama ne mere podaci o apsolutnom siromaštvu, jer je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva prestao sa radom još 2021. godine.
Iz Inicijative A 11 za Danas objašnjavaju da stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti od 24,3 odsto znači da je gotovo svaka četvrta osoba u Srbiji izložena ozbiljnom riziku da ne može da zadovolji osnovne potrebe – od hrane, stanovanja i zdravlja do obrazovanja i pristupa uslugama.
„Ovaj pokazatelj obuhvata ne samo one koji već žive u siromaštvu, već i one koji su na njegovoj ivici, ljude koji rade, ali od tog rada ne mogu dostojanstveno da žive. To jasno pokazuje da se siromaštvo u Srbiji ne tiče samo socijalno ugroženih, već širokih slojeva stanovništva koji su prinuđeni da svakodnevno balansiraju između osnovnih troškova života„, ukazuje A 11.
Iz Inicijative upozoravaju i da zvanični statistički podaci jesu važni, ali da ne prikazuju punu sliku.
„Na terenu, situacija je često znatno teža od onoga što brojke sugerišu. Ljudi koji se obraćaju Inicijativi A 11 govore o dugotrajnoj neizvesnosti, nesigurnim prihodima, dugovima, neadekvatnim uslovima stanovanja i sve većim teškoćama u pristupu zdravstvenoj zaštiti i socijalnim uslugama„, pojašnjavaju.
Kako dodaju, to pokazuje da je siromaštvo u Srbiji duboko strukturalno i da zahteva sistemske promene, a ne samo jednokratne mere pomoći.
„Nažalost, svedoci smo postojanja najčešće ‘ad hoc’ jednokratnih mera, neretko plasiranih za potrebe smirivanja društvenih tenzija“, ukazuju oni.
Iz Inicijative navode da inflacija i rast cena osnovnih životnih namirnica najteže pogađaju upravo one koji već žive na ivici egzistencije.
„Za mnoge porodice svako poskupljenje znači odricanje od hrane, lekova ili grejanja. U našoj praksi vidimo da se sve veći broj ljudi suočava s nemogućnošću da plati račune ili kupi osnovne potrepštine, što dodatno produbljuje njihovu socijalnu isključenost. Inflacija, u tom smislu, ne samo da povećava siromaštvo, već i urušava dostojanstvo i osećaj sigurnosti„, naglašavaju.
Najugroženije su, kako kažu, porodice koje već žive u siromaštvu, posebno one sa decom, Romi, radnici angažovani na nesigurnim poslovima i starije osobe bez podrške.
„Ove grupe su višestruko diskriminisane, suočene su i sa ekonomskim i sa socijalnim barijerama, često i sa institucionalnom nepravdom. Na primer, sistem socijalnih karti, koji je trebalo da unapredi pristup pravima, doveo je do toga da mnogi ljudi ostanu bez novčane socijalne pomoći, što pokazuje koliko lako država može da produbi postojeće nejednakosti„, podsećaju iz Inicijative A11.
Nažalost, prema njihovim rečima, pomaci koje čini država su minimalni.
„Umesto da razvija mere koje bi omogućile izlazak iz siromaštva, država se uglavnom oslanja na kratkoročne i restriktivne politike. Socijalna pomoć je niska, obuhvat sistemom podrške je mali, a mnoge odluke se donose bez uvažavanja stvarnih potreba ljudi„, poručuju oni.
Ako ste se rodili u siromaštvu, tvrde oni, gotovo je nemoguće da iz njega tokom života izađete.
„Primera radi, najraniji život dece koje odrastaju u siromaštvu znači lošu ishranu, narušeno zdravlje, dečiji rad i potpuno zanemarivanje obrazovanja. Brojni nedostaci u planiranju i odsustvo interdisciplinarnog pristupa u sprovođenju afirmativnih mera za integraciju socijalno ugroženih kategorija stanovništva u obrazovni sistem doveli su do toga da ti ljudi obrazovanje, koje je početni korak na putu izlaska iz siromaštva, jednostavno ne vide kao kartu za prevazilaženje sopstvenih problema i ne mogu se zbog toga kriviti„, objašnjavaju oni.
Deca siromašnih roditelja dobijaju siromaštvo u nasleđe i gotovo da ne postoji šansa za potomke nižih klasa da se uspnu u srednju ili višu klasu, bez obzira šta oni radili, upozoravaju iz Inicijative.
„Inicijativa A 11 godinama upozorava da su politike koje se odnose na socijalnu zaštitu, zapošljavanje i stanovanje neusklađene i neefikasne. Ako država zaista želi da smanji siromaštvo, mora da prepozna da je reč o pitanju dostojanstva i ljudskih prava, a ne samo o ekonomskom problemu„, zaključuju oni.
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i bivši predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković za Danas navodi da se vlast siromašnih seti samo pred izbore.
„Očito da je vlast u nastojanju da praktično, u nikad prekinutoj izbornoj kampanji, čini sve da zaustavi pad svog rejtinga i da ne dozvoli da utisak studentskih i građanskih protesta prođe taj socijalni zabran od obrazovanijih, mlađih… koji pripadaju srednjim klasama i uđe i u krug poljoprivrednika, radnika, administracije…„, ukazuje on.
Kako dodaje, vlast da bi to sačuvala pokušava sve potezima poput povećanja zarada, njihovog nagoveštavanja, specifičnih, selektivnih davanja za velike socijalne grupe, koje su istovremeno i veliki izborni agregati i drugim sličnim merama.
„Rezultat tih mera je vrlo ograničen, jer sa tim davanjem imate problem rasta inflacije. Pored toga imate krizu u Evropi koja je nama tržište i problem sada sa NIS-om koji će usporiti razvoj i podići proizvodne cene„, upozorava Stojiljković.
Sagovornik beogradskog lista ukazuje da vlast održava čitavu ekonomiju na direktnim pogodbama oko velikih poslova sa velikim koruptivnim efektima, ali da to obezbeđuje kakav-takav rast.
„Na takvim projektima se trenutno i digne BDP, ali je to sa stanovišta društvene preraspodele u korist najsiromašnijih potpuno neefektno„, objašnjava on.
Pred izbore se uvek praktikuje podela mrvica sa stola, navodi Stojiljković.
„Primenjuju se mere trenutnog zaustavljanja rasta nejednakosti. On je kod nas praktično poslednjih godina na istoj meri. Ne raste nejednakost zahvaljujući tim davanjima, ali s druge strane ne pokazuju se nikakve ozbiljne namere da se nešto promeni u socijalnoj raspodeli„, smatra on.
Srbija je, prema njegovim rečima, selektivno slaba država.
„Dovoljno je sposobna da prikupi značajne prihode, ali ne i da njima reši neke socijalne probleme. Ako se pogledaju procene šta je pristojan život, to za tročlanu porodicu traži dve medijalne plate. Teško je očekivati da ih ljudi imaju. Dakle ako imate medijalnu zaradu, ne znači da ste izvesno pobegli od siromaštva. To ne znači da ste obezbedili sigurnu egzistenciju„, navodi Stojiljković.