„Između požara u ‘Ćacilendu’ i Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji važnija vest je, naravno, rezolucija, jer tako oštra, jasna i nedvosmislena poruka ovdašnjem režimu nije se u skorije vreme čula iz EU“, kaže za N1 istoričar Milan St. Protić. Ocenjuje da mu incident u „Ćacilendu“ deluje „montirano i smišljeno unapred, zarad reakcije u javnom mnjenju pred protest 1. novembra“.
„Rezolucija Evropskog parlamenta šalje oštru, jasnu i nedvosmislenu poruka ovdašnjem režimu i takva poruka nije se u skorije vreme čula iz EU“, kaže St. Protić.
Na pitanje šta neko ko ne zna ništa o Srbiji može da zaključi čitajući Rezoluciju EP, gost N1 navodi:
„Da je zemlja neslobode, jednog autokratskog režima, prilično prizemnog, koji primenjuje represiju prema onima koji su njegovi protivnici, sa pogledom ka Rusiji, što mislim da je ključ za sve. I da ovakva oštra reakcija EP, pored svega ostalog, ima i tu motivaciju – da im je dosta politike ove vlasti koja stalno u Moskvi traži svog pokrovitelja i sponzora. Izgleda da je kucnuo čas da se i to pitanje razreši“.
St. Protić misli da nije kasno za tu reakciju EU.
„Nikad nije kasno. Srbija je u takvom stanju… jesmo, mi smo očekivali da će EU reagovati. Reagovao je i ranije Evropski parlament, možda ne sa ovom žestinom kao do sada. Videli smo nedavno i nastup Ursule fon der Lajen, koji ranije nije bio tako oštar. To znači da se u EU lome kao i uvek, između principa i interesa, ali u ovoj rezoluciji je pobedio princip. I to je ohrabrenje ne samo za nas, nego i za samu EU, jer ovom rezolucijom je ona potvrdila onaj temelj na kome je zasnovana“, naglasio je St. Protić.
Prema njegovim rečima, ne radi se direktno o Srbiji, već o tim principima.
„Srbija je tu samo kao primer negacije onih principa i načela na kojima je sazdana EU i na kojima se razvijala skoro 70 godina“, dodao je.
U Rezoluciji se traži da se u Srbiju pošalje komisija koja bi se pozabavila stanjem demokratije.
„To ćemo da vidimo da li će da se desi i kakva bi ovlašćenja imala, i kakva sloboda bi joj bila dozvoljena. Važno je da se to desi, ali nisam preterani optimista“, ocenio je istoričar.
Kako je rekao, ono što on primećuje da se događa je da se „ovdašnja vlast i njen prvi čovek isteraju na čistinu i da bude kasno na kojoj je strani i ‘kojem se carstvu privoleo'“.
„To je namera ne samo Evropljana, nego i Amerikanaca. Jer se i tamo, bez obzira na one usijane izjave nakon Trampove pobede, sada čuju drugačiji stavovi i tu se Srbija našla u nezavidnom položaju“, dodao je St. Protić.
Na pitanje da li EU traži reforme u Srbiji, izborne uslove i demokratiju upravo zbog Rusije, St. Protić kaže da je to jedan od motiva.
„I on nije zanemarljiv. Ne mislim da je jedini, ali je jedan od motiva. Jer to ide zajedno, pod ruku, autokrratija i naklonost Rusiji su nerazdvojive strane jedne iste medalje. Sve te država u Briksu, nasuprot zapadnoj civilizaciji – sve su autokratije… Čak iako bismo uzeli da je Indija demokratska zemlja u kojoj postoje kaste. O ovim drugima da ne govorim. Nikada nije postojala istinska demokratija van okvira zapadne civilizacije“, ocenjuje.
Ko su „patološki lažovi“
Na sve to, predsednik Srbije poručuje da u Evropskom parlamentu sede „patološki lažovi“.
„On je izgubio nerve, on je čovek koji ne može da se kontroliše i to je bila impulsivna reakcija, to smo videli toliko puta u njegovom slučaju. On i Srbija se nalaze u teškoj poziciji, pritisnuti sa obe strane. Odjednom su iskrsli tako veliki problemi sa NIS-om, sad i sa gasom. Uz to ima godinu dana studentske proteste, i na kraju mu je došla Rezolucija EP. U takvoj poziciji nema pametnog poteza“, rekao je St. Protić.
O tome šta je onda realno izbor režima i SNS-a, da li da nastavi po starom ili da Srbiju pretvori u demokratsku državu, St. Protić kaže da „to jeste problem“.
„Da je ova vlast htela da Srbija bude demokratska, ona je dovde ne bi ni dovela. Teško je očekivati da će odustati od ovakvog načina vladanja. Ja mislim da će srljati sve dublje i dublje, jer oni drugog puta nemaju. To poistovećivanje vlasti, države i njihovih postupaka je suština njihovog pogleda na svet“, izjavio je St. Protić.
U Rezoluciji EP pominju se, kao kazne za Srbiju, zamrzavanje EU fondova i sankcije protiv pojedinaca.
„To jeste jezik koji ovdašnja vlast najbolje razume. Ove velike reči – demokratski ideali, parole – to znači nama, njima to ne znači ništa, niti razumeju, niti ih prihvataju. To da EU svoje fondove koji nisu mali i koji se granaju u različitim pravcima, a većina naših građana uopšte ne zna koliko novca EU ovde dolazi, to će razumeti“, kazao je St. Protić.
Šta nas čeka 1. novembra?
Ali, da bi se to desilo, inicijativu bi morala da preduzme Evropska komisija.
„Mnogo će zavisiti od 1. novembra i toga da li će se studenstki i građanski protest nastaviti, omasoviti. U tom slučaju EK neće moći da više bude ovoliko uzdržana. Ukoliko to sve presahne, onda postoji opasnost da stvari ostanu po starom, ali će problemi u pogledu NIS-a i gasa ostati, i vlast u Srbiji će se naći, a već se nalazi, u ozbiljnom problemu“, smatra St. Protić.
Na pitanje šta on očekuje od protest 1. novembra, kaže:
„On bi trebalo da bude najava, i to onako gromopucatelna, novog talasa demonstracija i protesta u Srbiji, novog talasa vanrednog stanja, da se pošalje jasna poruka i vlastima ali i međunarodnoj zajednici da se nezadovoljstvo i ogorčenje ljudi nije završilo…“
Komentarišući pisanje štampe o požaru u „Ćacilendu“, St. Protić ocenjuje da „ceo događaj izgleda sumnjivo“.
„Teško mi je da kažem, meni je ceo taj događaj izgledao vrlo sumnjivo, kao da je montiran i smišljen unapred zarad reakcije u javnom mnjenju pred 1. novembar, da se oni predstave kao žrtve. Stalno je igra u Srbiji ko je žrtva, a ko nasilnik. I ta zamena teza je ovom priikom primenjena u najvulgarnijem smislu“, smatra gost N1.
St. Protić je izrazio bojazan da taj incident može da „bude pokriće za primenu nasilja u Novom Sadu“.
„I da zbog toga manji broj ljudi dođe u Novi Sad. Ali sam siguran da je i kod vlasti i kod Vučića taj 1. novembar datum koji ga brine i o kome veoma razmišlja. Šta je u njihovim sumanutim glavama, zaista je nemoguće videti. Nadam se da će bar među nekima se sačuvati prisustvu duha i da taj 1. novembar nece imati nekontrolisane puteve“, zaključio je St. Protić.