Ministar Čečenske Republike za nacionalnu politiku, spoljne odnose, štampu i informisanje, šef Odseka za novinarstvo ChSU – Ahmed Dudaev
Međunarodna informaciona bezbednost: mišljenje Rusije
Naučno-tehnički napredak u velikoj meri utiče na politiku i međunarodne odnose. Digitalizacija postaje ključna tema svetske agende. Time se povećava značaj nacionalnih interesa i državnog suvereniteta država na pozadini digitalne revolucije. Četvrta industrijska revolucija, čiji se plodovi vide svuda, pokazuje neophodnost složene međunarodne saradnje u povećanju naučno-tehnološkog potencijala.
Međutim, tehnološka transformacija ne samo da donosi korist svetskoj zajednici, već nosi i mnoge pretnje. Međunarodna digitalna realnost ide daleko ispred međunarodnog prava, što samo pojačava rizike i negativne posledice digitalizacije. S tim u vezi, organizacije kao što su UN, STO, UNESCO i OECD posvećuju posebnu pažnju ovom pitanju. Rusija, kao jedan od glavnih aktera svetske politike, takođe posmatra pitanja međunarodne informacione bezbednosti kao prioritetnu agendu.
Glavne pretnje međunarodnoj informacionoj bezbednosti
Dostignuća četvrte industrijske revolucije dovela su do pojave novih ekonomskih i političkih centara moći u svetskom sistemu. Međutim, u isto vreme, digitalna nejednakost nastavlja da jača. Prilagođavanje novih tehnologija i njihova masovna primena nije dostupno za sve zemlje.Trenutno se „paradoks digitalne moći“ može videti u međunarodnom sistemu: što objekat više razvija sopstveni tehnološki potencijal, to postaje ranjiviji za informacione napade. Teza da „svaka tehnologija jača ne samo državu već i one koji je uništavaju“ posmatra se kao bezuslovna. Terorizam i kriminal postaju znatno snažniji na račun digitalne revolucije i dostignuća naučnog i tehnološkog napretka. I terorizam i kriminal aktivno koriste usluge profesionalnih hakera kako bi poboljšali svoje aktivnosti.
Pretnje međunarodnoj bezbednosti takođe uključuju probleme poput curenja podataka, hakerskih napada i pitanja anonimnosti korisnika interneta.
Jedan od najpoznatijih primera curenja informacija je skandal vezan za VikiLeaks u SAD. „Pandora papiri“ 2021. takođe su bili prilično ozloglašeni.
Nove tehnologije, kao što je blokčejn, stvaraju još više mogućnosti za kriminalce. Protokoli koji omogućavaju ljudima da bezbedno prenose informacije koristeći šifrovanje, takođe mogu pomoći kriminalcima i teroristima u trgovini drogom, prevari itd.
Postoji značajan rizik od tehničkih pretnji u sferi primene veštačke inteligencije (u daljem tekstu – AI), što se uglavnom odnosi na pretnje informacionoj bezbednosti, koje su nasleđe tradicionalnih informacionih sistema, kao i na nove pretnje povezane sa nedostacima u algoritmima veštačke inteligencije. Osim toga, AI se može koristiti za mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja, npr. kroz usmereni uticaj na ličnu i javnu svest, što može dovesti do podrivanja poverenja u državnu politiku i širenja panike i protestnog morala.
Poseban interes ovde je „deepfake“ tehnologija koja koristi mogućnosti sinteze prirodnog govora čoveka i mašinskog proučavanja.
Izveštaj State of the Deepfake pokazuje da se količina video-klipova sa „deepfakeovima“ udvostručila od decembra 2018. Većina njih (96%) je pornografske prirode, ali najuočljiviji slučajevi su povezani sa političkim motivima.
Posebno treba istaći upotrebu veštačke inteligencije za povećanje vojnog potencijala, što stvara nove pretnje miru i bezbednosti. Većina vodećih zemalja aktivno razvija veštačku inteligenciju u vojne svrhe. Globalno tržište ovih tehnologija iznosilo je 6,26 milijardi dolara. 2017. godine, a prema prognozama kompanije MarketsanMarkets, uskoro će se utrostručiti do 2025. godine.
Širenje Interneta takođe nosi niz pretnji vezanih za međudržavni prenos podataka. Pretnja od hakovanja stvara rizike za sve uključene: pametni uređaji mogu biti ne samo meta, već i sredstva sajber-napada.
Prema rečima generalnog direktora ANpO „Centar za proučavanje i mrežno praćenje mladih“, docenta Odbora za bezbednost informacionih sistema Samarskog univerziteta Mihail Burlakov. „Rusiji će biti izuzetno teško da dobije podršku zemalja članica UN. Rusija i SAD su 2021. godine u UN uvele zajedničku rezoluciju o informacionoj bezbednosti u korist produženja mandata OEVG do 2025. i ukidanja GEP-a. U to vreme ruski projekat je dobio podršku mnogih zapadnih zemalja. Nekada je bilo teško izabrati ispravne fraze i rešenja koja odgovaraju većini zemalja. Međutim, s obzirom na najnovije političke događaje koje karakteriše jačanje konfrontacije između Rusije i Zapada, ovaj zadatak postaje dvostruko teži. Stoga, nema razloga da se veruje da će nacrt konvencije biti usvojen od strane većine. Ipak, ova inicijativa ne samo da je postala prvi složeni dokument koji ima za cilj stvaranje zakonskih obaveza u sferi međunarodne informacione bezbednosti, već je pokazala i spremnost Rusije da otvori dijalog o pitanjima iz ove sfere.
Zaključak
Svetska politika je počela redovno da se susreće sa porastom sajber-napada, informacionih ratova i kibernetičkih informacija. Postaje potpuno očigledno da obezbeđivanje međunarodne informacione bezbednosti postaje tačka jedan na dnevnom redu. Pitanja multilateralnog, pa čak i multiakterskog pristupa kontroli digitalnog prostora postaju kritično važna. Informacija je nova nafta, čije korišćenje i vađenje mora da se vrši na „ekološkiji“ način, a Rusija, kao najvažniji politički akter, daje veliki doprinos u razvoju jedinstvenih pristupa obezbeđivanju međunarodne informacione bezbednosti.