Portal Slavija info uz ekskluzivnu dozvolu Magazina Tabloid i glavnog odgovornog urednika Milovana Brkića objavljuje tekst Predraga Popovića koji će moći da se pročita u sledećem broju ovog dvonedeljnika.
Aleksandar Vučić pokušava da izbegne suočavanje sa
pravdom
Da li će odgovarati?
Ucenjen i uplašen, Vučić se nada da će ga, posle pada s vlasti, spasiti belosvetski „prijatelji“. Uzalud ih podmićuje državnim resursima i novcem, stečenim kriminalom. U kakvom god stanju bila politička scena Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, njihove pravne institucije još funkcionišu. U Americi se sudi bivšem predsedniku Trampu, aktuelni predsednik Bajden je bio pod istragom, a njegov sin Hanter je osđ|en za više krivičnih dela. Evropsko javno tužilaštvo vodi istragu protiv Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije. U Francuskoj se vodi istraga protiv Makrona zbog više korupcionačkih afera. Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader je osuđen na skoro 19 godina robije. Kad je formirana Srpska napredna stranka, Vučić je za hrvatski Globus najavio da će „sanaderizirati Srbiju“. Uradio je to. Kriminal i korupciju je pretvorio u osnove privredne delatnosti svog kartela, pa sad može samo da čeka kaznu, mnogo dužu od Sanaderove.
Predrag Popović
Dan duže na vlasti, za Aleksandra Vučića predstavlja dan manje u zatvoru. I njemu je jasno da se približava trenutak kad će morati da se suoči sa optužnicom za sve zlo~čne koje je izvršio njegov kartel otkad je doveden na vlast.
Susret sa istinom, pravdom i zakonom, Vučić pokušava da odloži podmićivanjem pojedinaca iz stranih centara moći. Podršku plaća državnim resursima i privatnom imovinom građana Srbije. Međutim, iako se nada da će uspeti da otkupi slobodu i izbegne odgovornost,
svestan je da u realnom životu to nije moguće. Širom sveta postoje stotine primera, koji potvrđuju činjenicu da je zakon jači čak i od najmoćnijih političara. Aktuelnim i bivšim predsednicima država i vlada, kao i članovima njihovih porodica, sudovi izriču zatvorske i novčane kazne za razna krivična dela. Optuživani su za korupciju, reketiranje, zloupotrebu uticaja, narko trafiking, nelegalno posedovanje oružja, podsticanje na prostituciju… U većini tih sudskih predmeta pominju su zločini koje Vučić svakodnevno izvršava u Srbiji.
Sudovi u Sjedinjenim Američkim Državama vode, ili su već završili postupke protiv bivšeg, a verovatno i budućeg predsednika Donalda Trampa, a tužioci su nedavno saslušavali aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena, dok je njegov sin Hanter Bajden proglašen krivim po jednoj optužnici, a sudi mu se u još dva slučaja.
Sud u Njujorku proglasio je, 30 maja 2024, Trampa krivim po sve 34 tačke optužnice. Okružno tužilaštvo u Menhetnu tereti Trampa za falsifikovanje poslovne dokumentacije, što je, navodno, izvršio uoči predsedničkih izbora 2016. kako bi sakrio isplate honorara od 130.000 dolara Stormi Danijels. Prema optužnici, Tramp je falsifikovao 11 faktura, 12 vaučera i 11 čekova, kojima je podmitio porno glumicu da ćuti o njihovoj seksualnoj avanturi iz 2006. godine. Dvanaest porotnika je proglasilo bivšeg predsednika Amerike krivim, za koje je predvi|ena kazna do četiri godine zatvora. S obzirom da nije u pitanju nasilno delo, očekuje se da Tramp bude osuđena uslovnu kaznu, ne dužu od godine dana. Specijalni tužilac Robert Hur je vodio postupak protiv predsednika Bajdena, osumnjičenog za „neadekvatno rukovanje poverljivim dokumentima“. Bajden je sarađivao sa istražnim organima, na saslušanju je rekao da ima „sasvim dobro pamćenje“ i da, „iako je stariji čovek“, „dobro zna šta radi“. Tužilac nije poverovao u to, a i kako bi kad se Bajden u javnim nastupima 2024. godine obraćao svojoj majci Ketrin, koja je umrla 2010, i svom sinu Bou, koji je umro 2015. godine. Ipak, tužilac je odustao od krivičnog gonjenja s obrazloženjem da je Bajden u potpunosti sara|ivao sa istragom i da nije namerno zadržao poverljiva dokumenta dok je bio potpredsednik SAD-a, u vreme administracije Baraka Obame.
Istovremeno dok je trajao istražni postupak protiv Džozefa Bajdena, ovog proleća, porota suda u Vilmingtonu, u saveznoj državi Delever, proglasila je krivim njegovog sina Hantera Bajdena zbog nelegalnog posedovanja oružja, za šta je zaprećena kazna od 15 do 21. meseca zatvora. Specijalni tužilac Dejvid Vajs podneo je tužbu protiv Hantera Bajdena zbog toga što je prilikom nabavke revolvera „kolt kobra“ lagao da nije korisnik droge. Osim tri krivična dela, koja se odnose na nelegalnu kupovinu oružja, Hanteru Bajdenu se sudi i za čest poreskih prekršaja u Kaliforniji. U tom predmetu, u kome je postupak počeo pre mesec dana, sinu aktuelnog predsednika Amerike preti zatvorska kazna do 25 godina i novčana od 750.000 dolara.
Ako američko pravosuđe vodi postupke protiv dvojice poslednjih predsednika i članova njihove porodice, nema sumnje da će se na udaru naći i pojedinci iz naprednjačkog kartela, predvoeđni Aleksandrom Vučićem. Uostalom, taj proces je već počeo. Finansijski komitet američkog Senata pre nekoliko dana je pokrenuo istragu poslovanja Džereda Kušnera, Trampovog zeta. Kušner je osumnjičen za „kupovinu stranog uticaja“ preko svoje investicione kompanije Affinity Partners. Utvr|eno je da je Kušnerova kompanija 2021. godine dobila 157 miliona dolara od raznih stranih investitora. finansijskim izveštajima se navodi da je novac uložen u nekoliko krupnih projekata, ali nijedan dolar profita nije isplaćen klijentima.
U nalazu Komiteta navodi se da „investitori nisu tražili novac od ostvarenog profita jer nisu motivisani komercijalnim razlozima, nego mogućnošću da finansijske dividende kompenzuju političkim uticajem“. Uz ocenu da to predstavlja „sukob interesa bez presedana“, Komitet je zatražio pokretanje krivične istrage zbog kršenja Zakona o registraciji stranih agenata (FARA). Istraga je utvrdila da je Kušnerova kompanija dobila 87 miliona dolara od vlade Saudijske Arabije, a proveravaju se navodi o mnogo većim uplatama. Demokratski kongersmen Robert Garsija tvrdi da je Kušner dobio dve milijarde dolara od Saudijske Arabije, od kojih je 115 miliona dolara prebacio na svoj privatni račun. Osim poslova sa Saudijcima, američki istražni organi proveravaju Kušnerove poslovne kombinacije sa Vladom Republike Srbije. Ministar Goran Vesić je 15. maja 2024. potpisao Memorandum o razumevanju sa američkim firmom Affinity Global Development o ustupanju lokacije u centru Beograda, na kojoj se nalazi zgrada Generalštaba, na besplatnu upotrebu tokom sledećih 99 godina, uz mogućnost da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine. Kušner je na društvenim mrežama objavio da na tom prostoru namerava da izgradi luksuzni hotel i tri solitera sa više od 1.500 stanova, kao i muzej i spomen obeležje, koje će podsećati na NATO bombardovanje 1999. godine. Kušner tvrdi da će u taj projekat investirati 500 miliona dolara. Republika Srbija će, navodno, dobijati 22 odsto profita. Kako će to izgledati u praksi već se vidi iz rezultata istrage američkog Senata, koji je utvrdio da Kušner ne isplaćuje dividende mnogo ozbiljnijim i opasnijim klijentima. Američke državne organe ne zanima to tšo Vučić svojim lobistima poklanja javne resurse, ali ne dozvoljavaju da se krše njihovi zakoni, koji sprečavaju sukobe interesa kakvi su očigledni u ovom slučaju.
S druge strane, Vučića ne zanima što je dodatno kriminalizovao Kušnera. Uostalom, to nije problem ni za Kušnera, navikao je na kriminal. Njegov otac Čarls Kušner je odležao 16 meseci u zatvoru zbog 16 krivičnih dela, među kojima su bile poreske utaje i pritisak na
svedoke. – Oduševljava me ideja da se na mestu zgrada Ministarstva odbrane i Generalštaba izgradi veliki kompleks zgrada s hotelom i stanovima. Tu ideju ću promovisati s radošću! Umro sam od smeha zbog komentara u nekim medijima da ću prihvatanjem Kušnerove ideje dobiti politički uticaj na Trampa – rekao je Vučić. U noći 29. na 30. april 1999. godine, kada je dva puta raketirana zgrada Generalštaba, Vučić se radovao pobedi nad Vojislavom Šešeljem i zaradi od deset maraka.
– Mi bili dežurni u Vladi. Igramo riziko u deset maraka. Ja sam već pobedio, samo treba da se završši partija. Negde u tri posle ponoći neka bomba udari u Generalštab. Sad, ništa nama nije. Malo prozori pukli, ali ništa strašno. Ništa se posebno nije desilo. E, Šešelj je tu priliku iskoristio. Pošto je video da je izgubio, a teško podnosi da gubi, bacio je riziko sa stola i rekao: „E, ne dam ti deset maraka!“ Ne daš? Onda tri dana nismo razgovarali – uz širok osmeh, Vučić je tu morbidnu anegdotu ispričao Milomiru Mariću u jednoj „Ćirilici“.
Priznao je da su njemu i Šešelju bile važnije marke od troje ubijenih i 40 ranjenih građana, koji su stradali te noći. Ipak, sad mu je Generalštab važniji, misli da će, kad ga pokloni Kušneru, dobiti podršku bivšeg i budućeg predsednika Amerike. Iako su Vučić, Vesić, Ana Brnabić i Siniša Mali najavljivali da će Kušnerov projekat biti „krajnje transparentan“, nikoga nije iznenadilo što su rušenje Generalštaba počeli u tajnosti. Nisu mogli da, kao u Savamali, organizuju državni udar, pa da usred noći, u saradnji policije i kriminalaca, sruše sve zgrade koje smetaju stranom investitoru, ali ipak su pre nekoliko dana počeli rušenje iz Resavske ulice, da ne privlače pažnju.
Upravo u to vreme, krajem septembra, u Beogradu je gostovao Donald Tramp Mlađi. Sin bivšeg američkog predsednika održao je sastanak s grupom srpskih biznismena i javnih ličnosti u hotelu Square Nine. Među pedesetak zvanica našli su se Slavko Carić, Nenad Tošić, Biserka Jović i još nekoliko pojedinaca, povezanih sa USAID- ovom srpskom filijalom NALED-om. Aleksandra Mitić, direktorka lista Danas, za Glas Amerike je rekla da je Tramp Mla|i manje govorio o biznisu, nego o politici, odnosno o predstojećim predsedničkim izborima u SAD-u. Posle govora u hotelu, Donald Tramp Jr otišao je, u pratnji tajkuna Vojina Lazarevića, na privatnu večeru s Vučićem i Malim.
Uz „kraljevski rižoto“, Vučić je pokušao da se raspita o svom rejtingu kod Trampa Seniora, ali uzalud. Tramp Junior mu nije dopustio da nametne teme povezane ni sa političkom podrškom, a kamoli o zaštiti od istraga i suđenja zbog krivičnih dela u koje je umešan Vučić. Između ostalog, Vučić je pomenuo postupak pred sudom u Mičigenu protiv nemačkog automobilskog giganta Folksvagena. Prvom pravosnađnom presudom, VW je osuđen na kaznu od milijardu dolara, a u toku su postupci u kojima odštetni zahtevi iznose čak 32 milijarde dolara.
Donald Tramp Mlađi je kratko rekao da zna za tu`be koje su protiv VW podneli investicioni fondovi Blackrok, Vanguard i State Street, ali nije hteo ni da sasluša Vučićevo objašnjenje razloga zbog kojih su u tim aferama umešani on i njegov tzv. Prijatelj Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar. O toj temi Vučić će morati da pregovara sa svojim plaćenim lobistima, Ričardom Grenelom, koji dobija 100.000 dolara mesečno, i agencijom Barbour Griffith Rodgers, koja iz budžeta Republike Srbije dobija 600.000 dolara godišnje.
Koliko god novca da plati američkim političarima i lobistima, Vučić neće uspeti da izbegne suočavanje sa odgovornošću za krivična dela koja su izvršili on i članovi njegovog kartela, a koji je ocenjen kao ugrožavanje bezbednosti SAD-a.
Kao što američko pravosuđe nema milosti prema njihovim državnicima, nema ga ni prema malom, nesrećnom tiraninu iz balkanske kolonije. Vučić je to shvatio na teži način. Napravio je dogovor sa Darkom Šarićem o njegovoj predaji, montiranom suđenju i presudi po kojoj će narko bos biti kažnjen sa maksimalno 10 godina robije. Šarić je pristao da plati 420 miliona evra. Dva posrednika u tim pregovorima, Dragan Dudić Fric i Vladimir Cvijan, više nisu među živima. Šarićev saradnik Dudić je ubijen 2010, posle susreta sa
predstavnicima tadašnje vlasti, koje je predvodila advokatica Vesna Lončar, supruga aktuelnog ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Cvijanovo telo je pronađeno u Dunavu 6. januara 2018, da bi ekspresno obdukovano, kremirano i sahranjeno u tajnosti. No, s obzirom da se Cvijan, posle sukoba s Vučićem krajem 2013, tri godine skrivao u Americi, nema sumnje da je njihovim slu`bama dao informacije o Vučićevom i Šarićevom dogovoru. Ni eliminacija nepodobnih svedoka nije pomogla ortacima da sprovedu plan. Šarić je, pod novom optužbom za dva ubistva, vraćen u pritvor, a Oskar Vučić strepi da ga ne zadesi takva sudbina.
Američke službe, poučene Cvijanovim primerom, dobro čuvaju Sašu Vujisića, svedoka saradnika u slučaju „Jovanjica“. Vujisić je obuhvaćen optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal KTO 81/20. Na teret mu se stavlja to što je, kao radnik Vojnoobaveštajn agencije,
„obezbedio uslove za lažno predstavljanje okrivljenom Predragu Koluviji“, šefu organizovane kriminalne grupe, koja se bavila proizvodnjom marihuane na plantaži u Staroj Pazovi.
Naime, Vujisić je Koluviji predao plavu kožnu fasciklu sa lažnim rešenjem SP br. 142-46 od 21. oktobra 2019, kojim je Koluvija „ovlašćen, kao potpukovnik, na dužnosti referenta za operativne poslove VOA, da izvršava sve zadatke iz delokruga“ te službe. Koluvija je falsifikovane isprave VOA koristio kako bi otkrio detalje iz sudskog postupka protiv njegovog dilera Miodraga Poznana, zvanog Stolar, koji je u to vreme prvostepeno osu|en na šest godina zatvora zbog prodaje marihuane proizvedene na „Jovanjici“. Sredinom novembra 2019, kad je policija uhapsila Koluviju i nekoliko njegovih saradnika, Vujisić je pobegao u Sloveniju, pravo u centralu američke agencije za borbu protiv narko trafikinga DEA. Nakon trodnevnog saslušanja, Vujisić je prebačen u SAD. Amerikanci ne bi čuvali Vujisića da im nije dao pouzdane i upotrebljive informacije o Koluvijinom klanu i njegovim zaštitnicima iz vrha vlasti. A, upotrebiće ga kad dođe na red optužnica „Jovanjica 3“, kojom će biti obuhvaćeni političari, koji su pružali zaštitu najvećoj evropskoj plantaži marihuane.
I Predrag Koluvija bi rado prihvatio status svedoka saradnika, ali zakon mu to ne dozvoljava, pošto je označen kao šef organizovane kriminalne grupe. Ipak, Koluvija u svom „blackberry“ telefonu ima prepisku i snimljene razgovore s pravim šefom te i ostalih kriminalnih naprednjačkih grupa. Sad mu ostaje samo nada da će ga ti dokazi pasiti od dugogodišnje robije. Koluvija se, u skladu sa svojom inteligencijom, nadao i u Vučića, pa nije dobro prošao. Vučić mu je dao na raspolaganje advokata Vladimira Đukanovića i voditeljku Jovanu Jeremić, kao što mu je nekada davao Bratislava Gašića, Braislava Nedimovića, Zorana Babića i Aleksandra Vulina. Koluvija je kasno shvatio da su mu oni
raspoređeni da kontrolišu biznis, a ne da njega podržavaju. To posebno važi za Vulina. Pre nekoliko dana, kad je dobio informacije iz Tužilaštva za organizovani kriminal o sadržaju presretnutih komunikacija koje je imao sa pojedincima iz vrha vlasti, Koluvija se uverio da ga je cinkario
Vulin. Nemoćan da, zasad, bilo šta drugo uradi, ispred „Jovanjice“ je postavio tablu s napisom „Komunjarama ulaz zabranjen“. No, kako Amerikanci režiraju sudske postupke, sasvim je izvesno da će se Koluvija i Vulin naći na istoj ili sličnoj optuženičkoj klupi, a možda i u ćeliji. Specijalni sud je letos spojio predmete „Jovanjica 1“ i „Jovanjica 2“,
a pre desetak dana Apelacioni sud u Beogradu doneo je pravosna`nu odluku da se Koluviji privremeno oduzme imovina za koju se sumnja da je stečena krivičnim delima. Oduzeta mu je nepokretna imovina u Staroj Pazovi i Beogradu: poljoprivredno zemljište, voćnjaci i pašnjaci, plastenici i zgrade, hladnjače, pa i stan u Beogradu. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom raspolagaće svime što je Koluvija stekao proizvodnjom i prodajom droge, a sud će jednom godišnje preispitivati odluku o privremenom oduzimanju imovine.
U još težoj situaciji nalazi se Veljko Belivuk. Pametan kao Koluvija, i on se nada da će mu pomoći Vučić. Suđenje Belivuku i njegovoj kriminalnoj grupi traje već tri godine. Iako su optuženi za sedam ubistava, dilovanje droge, otmice i silovanje, Belivuk i Marko Miljković se još nisu izjasnili o navodima iz optužnice. Samo na dva ročišta su pomenuli da je Vučić montirao postupak protiv njih i da su spremni da se nagode sa sudom, pa da ispričaju sve što znaju o rušenju u Savamali, ubistvu Cvijana i drugim zloččnima, pod uslovom da članovi njihovog klana budu pušteni da se brane sa slobode.
Sud nije ni konstatovao tu ponudu, a kamoli da je doneo odluku, svejedno kakvu. Međutim, i ovaj slučaj budno prate američke službe. Kako i ne bi kad je američko Ministarstvo pravde stavilo Kavački klan na listu kriminalnih organizacija koje predstavljaju pretnju nacionalnim interesima Amerike.
Gde je Kavački klan, tu su i Vučić, Vulin, Darko Glšić, Nebojša Stefanović, Dijana Hrkalović, Marko Parezanović i mnogi drugi pripadnici naprednjačkog kartela. Kakav tretman mogu da
računaju sa strane američkih državnih organa može da se pretpostavi na osnovu analogije – ako američki sud kažnjava sina američkog predsednika jer je 11 dana nelegalno posedovao revolver, kako će se odnositi prema balkanskom tiraninu, koji komanduje mafijaškim organizacijama koje raspolažu stotinama pištolja, automatskih pušaka,
zoljama, mitraljezima, eksplozivnim napravama i, naravno, mašinama za mlevenje svojih žrtava. U kakvom god stanju bile Sjedinjene Američke Države, njihova politička scena i podeljeno društvo, tamo ipak funkcionišu institucije zadužene za sprovođenje pravde. Isto važi i za Evropsku uniju. Bez obzira na političke i ekonomske probleme, pravne institucije se bave svojim poslom.
Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) u aprilu ove godine zvanično jepokrenulo istragu protiv Ursule fon der Lajen, predsednike Evropske komisije, koja je osumnjičena za spornu nabavku Fajzerovih vakcina protiv Kovida. Istraga je, zasad, otkrila da je Fon der Lajen nanela štetu od četiri milijarde evra, a proveravaju se ugovori koji su iz budžeta EU isisali 22 milijarde evra.
Belgijsko tužilaštvo u Liježu je početkom 2023. godine osumnjičilo Fon der Lajen za „zloupotrebu javne funkcije, korupciju i sukob interesa“. Predsednica evropske vlade je uništila SMS prepisku, koju je imala sa Albertom Burleom, generalnim direktorom Fajzera, s kojim je pregovarala o količini i ceni vakcina. Istra`itelji Evropskog javnog tužilaštva su preuzeli slučaj od belgijskih kolega i formirali predmet, koji su mediji nazvali „Pfizergate“. Kao što je afera „Votergejt“ dovela do smene američkog predsednika Ričarda
Niksona, tako će i „Fajzergejt“ oterati Fon der Lajen iz Brisela. Istražitelji EPPO već su istragu usmerili i prema Nemačkoj, koja je kandidovala Fon der Lajen. U skladu sa svojim ovlašćenjima, EPPO može da vodi istrage finansijskih zločina u svim evropskim državama,
pa i da zaplene telefone, kompjutere i sav materijal za koji procene da
je značajan za istragu.
Kad kancelarija Laure Koveči pokrene istragu Vučićevih kriminalnih i korupcionaških zločina, uključujući i njegove mahinacije vakcinama, ali i nenamenskim trošenjem novca iz evropskih fondova, možda će se taj predmet nazvati „Pedergejt“. Iskustvo s pederskim aferama ima Vučićev ortak Emanuel Makron. Od gej-afere, koju je Makron imao sa bivšim telohraniteljem
Aleksandrom Benalom, za Francusku su mnogo važniji korupcionaški slučajevi. Mediji su objavili brojne fajlove koje su razmenjivali vlasnik i menadžeri taksi organizacije Uber sa Makronom. Francusko tužilaštvo još nije završilo istragu, a očekuje se da Evropsko
javno tužilaštvo preuzme i taj predmet, pošto se u Uberovoj riznici od
125.000 poruka i tonskih zapisa nalaze i dokazi koruptivnih radnji
bivše evropske komesarke Nili Krus.
Poput Fon der Lajen i Vučića, i za Makrona su vezane afere iz vremena pandemije Kovida 19. Makron je za kampanju vakcinacije u Francuskoj anga`ovao konsultantsku agenciju McKinsey, koja je poznata poznata po generisanju opioidne krize u Americi. Mc Kinsey je promovisao lekove kompanije Purdue Pharma, koja je 2007. godine priznala odgovornost za krivična dela, me|u kojima je i falsifikovanje podataka o rizicima kojima su izlo`eni korisnici njihovih lekova. McKinsey i Purdue Pharma morali su da plate skoro milijardu dolara odštete, ali to je mala uteha za 400.000 preminulih tokom opioidne krize.
Posle svega, Makron je angažovao McKinsey za više projekata, a konsultantske usluge su plaćene sa oko milijardu i po evra. Ipak, ta saradnja i po toj ceni ne čudi jer su MAkron i Karim Tadžedin, predstavnik McKinsey-a, vrlo bliski prijatelji. Za građane Srbije možda je najzanimljivija afera oko prodaje 36 francuskih aviona „Rafala“ Indiji. Ugovor, vredan 7,8 milijardi evra, između vlade Indije i francuskog proizvođača tih aviona Dassault, potpisan je pre Makronovog uspona na mesto predsednika Francuske, „opterežen je optužbama za korupciju“ u vreme njegovog prvog mandata. Makron je, navodno, uticao na francusko tužilaštvo sa zahtevom da ne vodi istragu o spornoj prodaji aviona. Ipak, posle dugog i upornog medijskog pritiska, pokrenuta je istraga, koja bi trebalo da proveri navode o milionskom podmićivanju zvaničnika vlade Indije. Neće biti iznena|enje ako se istim povodom pokrene istraga i o Vučićevoj kupovini 12 „Rafala“ po ceni od 2,7 milijardi evra.
Francusko pravosuđe je, očigledno, sporo, ali ipak funkcioniše. To dokazuju presude protiv bivših predsednika države, od Žaka Širaka, koji je osuđen, doduše uslovno, na dve godine zatvora zbog pronevere novca iz budžeta, pa do Nikole Sarkozija, kome je u februaru ove
godine potvrđena presuda na jednogodišnju kaznu kućnog zatvora, zbog nezakonitog finansiranja predsedničke kampanje. Probleme sa pravosuđem imalju i mnogi Vučićevi politički i poslovni ortaci iz regiona. Nekoliko najbližih saradnika Mila Đukanovića je već strpano iza rešetaka, a to čeka i njega. Hašim Tači je, odmah posle smene s mesta premijera tzv. Kosova, prosleđen na optuženičku klupu u Hag, gde odgovara za ratne zločine UČK. Nikola Gruevski je iz Makedonije pobegao u Mađarsku. Bežao je preko Crne Gore i Srbije, a u skloništu u Budimpešti posećivali su ga Aleksandar Vučić i njegova bivša supruga, sada pokojna Ksenija Vučić. I Zoran Zaev, koji je nasledio Gruevskog, s vlasti je pao na optuženičku klupu. Pola kabineta albanskog premijera Edija Rame već se nalazi u zatvoru, a druga polovina strepi. Rama, poput Vučića, spas traži u poslovnim kombinacijama sa Džeredom Kušnerom, čijoj kompaniji je dao deo albanske obale, na kojoj je planirana izgradnja nekoliko luksuznih hotela.
Županijski sud u Zagrebu, u januaru 2023, objedinio je sve presude protiv Ive Sanadera, bivšeg premijera Hrvatske, u jedinstvenu kaznu od 18 godina i 8 meseci zatvora. Sanader je osuđen zbog učešća u tri korupcionaške afere. – Sanaderizirat ćemo Srbiju – rekao je Vučić krajem 2008. godine, odmah po osnivanju Srpske napredne stranke, u intervjuu zagrebačkom nedeljniku Globus. To je jedno od retkih obećanja koja je ispunio. Sanaderizirao je, odnosno kriminalizovao Srbiju, imao je glavnu ulogu u svim korupcionaškim aferama, kojima su opljačkani javni resursi. Ako je Sanader za tri afere dobio skoro 19 godina zatvora, Vučić može da očekuje 190, minimum. Vučić zna šta ga čeka kad padne s vlasti. Kao sirak tužni, ne može da računa na bilo čiju pomoć. Naprotiv, svi njegovi sadašnji politički i poslovni partneri, sutra će prebacivati odgovornost na njega, baš kao što je i zaslužio.
