Uoči izbora 8. juna napetosti u Kosjeriću rastu. Jer biće ti izbori test za obe strane. Pokazaće da li je rejting SNS poljuljan posle šestomesečnih protesta, ali su to i prvi izbori na kojima će se videti efekti udruživanja studenata i opozicije.
U susret prazniku demokratije u Kosjeriću – jedino praznično su baloni u bojama Srpske napredne stranke i još jedino oni nisu pukli. Jer atmosfera je na ivici pucanja između onih koji će 8. juna „ukrstiti koplja“ na glasačkom listiću.
„Za mlade treba glasati, a ne za ove kriminalce! Za ove kriminalce koji su ubice“, dovikuje jedan momak.
S jedne strane naprednjaci, prvi na izbornoj listi – sa druge Ujedinjeni za Kosjerić, prvi put zajedno studenti i opozicionari uvereni da je naprednjacima koji ovim malom mestom u zlatiborskom okrugu caruju već 13 godina – prošao voz.
Ali da li će tako lako pobediti one koji imaju vagon moći i vagon para – da između ostalog kupe vagon promotivnog materijala – tu čaše s likom predsednika, tu kišobrani, upaljači, hemijske olovke, ali nešto ipak nedostaje…
„Nemamo blokčiće“, čulo se od koordinatorke SNS Marije Preković.
Dok koordinatorka SNS nervozno šeta pokraj štanda, čini se da nedostatak izbornih blokčića nije jedino što je uznemirava.
N1: Dobar dan gospođo, izvinite, je l hoćete malo da razgovarate s nama?
„Nećemo, vi ste mediji koji dolazi da slika i ruži Srbiju mi sa vama ne razgovaramo“, kaže ona.
Da osim promo materijala, stranci na vlasti fali malo i pristojnosti bilo je jasno kada je jedan od momaka koji očito čuva štand SNS, bez ijedne reči, leđima zaklonio objektiv naše kamere.
N1: Što ste stali ispred kamere?
Na branjenoj teritoriji javne površine u Kosjeriću bilo je i onih koji su rado hteli pred kameru N1.
„Ja ovo podržavam i Vučića i našeg predsednika Žarka, mi smo jako dobri, rade ljudi, pomažu u selu svima“, kaže Miloje Radovanović iz sela Seča reka.
N1: Kako se živi ovde?
„Odlično, vrlo odlično, ko hoće da radi, ko neće njemu nigde nije dobro“.
N1: Je l imate neku procenu kako će proći na izborima?
„Pa kako, pobediće 100 odsto“.
Ili je vlast u Kosjeriću ipak „odsvirala svoje“? Jer prolaznika koji negoduju na svakom je koraku – koji s pištaljkama prolaze kroz špalir naprednjaka.
„Moj sin već neko vreme živi sa pištaljkom, svira i onda kad smo prošli ovde spontano smo osetili potrebu da zviždimo“, kaže Sena Vukotić, profesorka srpskog jezika u osnovnoj školi.
„Šta ti učiš dete…“, dobacuje jedna starija žena.
„Mi se politički ne slažemo i to je u redu. Ako hoćete nešto da kažete izvolite, ako ne, pustite nas da završimo“, kaže profesorka.
„Hoću da kažem da je žalosno šta se sve danas radi, što su se deca izvela iz škole ko Nemci kad su ih izveli iz Kragujevca“, odgovara žena.
Generacijski je to, ali ne samo generacijski jaz.
„Mi se više ne bojimo, a nadam se da se i u Srbiji više niko ne boji i da se do sada videlo šta su uradili od naše zemlje, odnosno šta nisu, današnja vladajuća partija, nadam se ne još dugo vladajuća“, kaže profesorka.
Počinje li promena iz Kosjerića?
Jednom je iz Kosjerića već počelo. Na lokalnim izborima 1992. godine opozicija je uspela da se ujedini i tako pobedi do tada neprikosnovenu vlast Slobodana Miloševića.
Hoće li se istorija ponoviti? Saznaćemo za tačno dve nedelje.