Potpredsednik Srpske napredne stranke (SNS) Marko Đurić izjavio je danas, povodom 16 godina postojanja te stranke, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dugogodišnji predsednik SNS, od početka bio „spiritus movens“ (pokretački duh) u mnogo čemu.
„I kada je bio zamenik predsednika stranke, već se osećalo da je njegova energija odlučujuća za određene izborne pobede i sve ostalo. Na njegovim leđima počiva mnogo toga i moraćemo da radimo dodatno na razvoju kadrova“, rekao je Đurić za televiziju Pink.
Upitan da li je očekivao da će SNS biti toliko dugovečna i toliko uticajna na političkoj sceni Srbije, kazao je da nije očekivao, iako je bio među osnivačima, odnosno među 10.000 koji su potpisali prvi akt za registraciju stranke.
„Nisam mogao ni da sanjam da ćemo biti politička snaga koja će, ne samo toliko dugo, nego i toliko fundamentalno, suštinski uticati na razvoj Srbije u toku jedne i po decenije“, kazao je Đurić, koji je i ministar spoljnih poslova Srbije.
Navode da je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić pomogao osnivanje SNS, Đurić je nazvao „jednom od brojnih teorija zavere“ vezanih za tu stranku.
Držaćemo pod lupom rad Picule
Kazao je i da će njegovo ministarstvo „držati pod lupom“ rad novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, hrvatskog evroposlanika Tonina Picule.
„Svaki njegov pokušaj da zloupotrebi poziciju za etiketiranje Srbije, kao što je to činio pre nego što je stupio na ovu dužnost, ili delovanje motivisano nacionalnim predrasudama, ćemo evidentirati i na to ukazati evropskoj javnosti“, kazao je Đurić.
Dodao je da će Srbija vrednovati rad Picule i da će se korektno odnositi prema njemu, ako i on bude bio korektan prema Srbiji.
„Ako ne bude, postaraćemo se da svaki čovek u Evropi, svako ko politički deluje u Evropi, bude svestan predrasuda, etiketiranja i propagandnog delovanja“, rekao je Đurić.
Ocenio je da je nedopustivo da pozicija izvestioca Evropskog parlamenta bude zloupotrebljena za bilo kakvu, ili bilo čiju političku ili „na predrasudama zasnovano etno-nacionalističku agendu“.
„Ja se iskreno nadam da gospodin Picula u svom delovanju neće nastupati tako, a pravo da vam kažem – ova moja nada nema previše osnova, ako uzmemo u obzir šta je gospodin Picula izjavljivao o Srbiji u prethodnim mesecima“, naveo je Đurić.
Rekao je i da kao ministar spoljnih poslova „ne može sebi da dozvoli luksuz da do kraja, na emocionalnom nivou govori sve što bi imao da kaže povodom pojedinih izjava Picule i samog čina njegovog imenovanja“.
Ne smemo da postanemo Portoriko Evrope
Dodao je da se Srbija bori da dobije svoje mesto za „evropskim stolom“ za kojim se, između ostalog odlučuje i o njoj, uz ocenu da se ne sme dozvoliti da bude „neka vrsta Portorika Evrope“.
„Jedna teritorija iz koje će večito da curi radna snaga prema Zapadnoj Evropi, da nema pravo glasa za tim stolom, a da praktično, de fakto je sa svih strana okružena. To nećemo dozvoliti. Srbija će za svoju ravnopravnost i za svoje ravnopravno mesto u Evropi da se izbori“, rekao je Đurić.
Dodao je da je on lično za to da Srbija ima mesto za tim „stolom“, i da se odluke donose tako što će u njima učestvovati i Srbija.
„A ne da mi sami sebe isključimo, tako što kažemo da nećemo i sad ćemo da pokušamo da gledamo na neku drugu stranu, a znamo da to nije moguće ni geografski, ni geopolitički, ni drugačije“, ocenio je on.
Prema njegovim rečima, već duže vreme, a posebno od početa rata u Ukrajini, traje jedna vrsta „kontinuirane političke kampanje sa ciljem da se srpsko društvo podeli u tabore i da ta geopolitička podela postane nova ključna nacionalna podela“.
„A mi jesmo skloni nacionalnim podelama… I onda se svaki potez državnog rukovodstva meri i vrednuje spram te vrste propagandom indukovane podele. Zadnje dve godine teku intenzivni napori da se ljudi u Srbiji podele. Ja se oštro protivim tome, Srbija je jasno na svom evropskom putu“, kazao je Đurić.
Govoreći o nedavnom istraživanju koje je pokazalo da je 43 odsto građana Srbije za članstvo u EU, a 42 odsto u BRIKS-u, naveo je da su na to dobrim delom uticali događaji iz prošlosti – od bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije 1999. godine, do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine.
„To je kod jednog velikog broja naših ljudi stvorilo otpor i ogorčenost prema celom tom konceptu. Međutim, ja moram da kažem i kao građanin ove zemlje, kao Srbin, da mi ne smemo sebi da dozvolimo da se u našim strateškim političkim odlukama rukovodimo prevashodno emocijama i ličnim simpatijama i antipatijama, već da stvari moramo potpuno da racionališemo“, ocenio je Đurić.