Dok se gradonačelnik Šapić svađa s građanima, polovina gradskih preduzeća je ili u gubitku ili ozbiljno topi profit

Ili gubitak ili znatno manji profit, rezultat je sedam od 14 gradskih preduzeća. Tako u najkraćem zvuči presek poslovanja beogradskih „komunalaca“ u 2023. godini.

U „minusu“ već tradicionalno je Gradsko saobraćajno preduzeće. Troškove nije uspeo, drugu godinu za redom, da pokrije ni Beograd put, a sa manjkom su prošle godine poslovale i Pogrebne usluge.

Preostalih 11 javnih komunalnih preduzeća u prestonici su poslovala sa dobitkom. Nisu u pitanju veliki iznosi, a za njih četiri profit je osetno manji nego prethodne godine.

Lazar Krnjeta iz Poslovnog udruženja Komdel, koje okuplja firme koje se bave komunalnim delatnostima, upozorava da izveštaji ne daju pravu sliku.

„Ti rezultati koji se vide iz bilansa uspeha ne govore mnogo sami po sebi“, kaže Krnjeta za Forbes Srbija. „To nije nešto za šta se treba čvrsto držati. Ako se posmatra, na primer Zelenilo, kod njih dominiraju prihodi iz budžeta. To je zato što grad za račun i u ime nas svih naručuje i plaća njihove usluge“.

Ukupno je pet komunalnih usluga kojima nije moguće odrediti krajnjeg korisnika, pa ih podmiruje lokalna samouprava.

„To je, na primer, javno osvetljenje, jer nije moguće odrediti koliko je svetla potrošeno za mene, a koliko za nekog drugog sugrađanina. Ovakav tip usluge je održavanje i popravka puteva, čišćenje ulica i zoohigijena. Ukoliko je ugovor ovih preduzeća sa gradom dobar, ona dobro posluju. Ukoliko ugovor nije toliko dobar i ne mogu da finansiraju poslovanje, ta preduzeća su u gubitku“, kaže nam Krnjeta.

Elektrane najviše naplate

Ubedljivo najveće poslovne prihode ostvaruju Beogradske elektrane. One su lane prikupile 31,4 milijarde dinara, oko 2,8 milijardi više nego u 2022. godini. Profit od oko 26 miliona dinara daleko je manji nego godinu pre, kada su zaradili 1,87 milijardi dinara.

Prošle godine su, vidi se iz napomena uz finansijski izveštaj, najviše skočili troškovi materijala, goriva i energije. Koštali su ih 21,3 milijarde dinara, čak četiri milijarde više nego u 2022. godini.

Za gas su dali 16,5 umesto 14,2 milijarde dinara. Ostali energenti su odneli 2,3 umesto 1,15 milijarde dinara, a i električna energija ih je koštala oko 600 miliona dinara više.

„Zateznu kamatu od 289,7 miliona je obračunao Srbijagas usled kašnjenja u plaćanju obaveza za isporučeni gas“, vidi se u napomenama.

Reklo bi se da su Elektrane lane pretrpele najveći udar energetske krize, jer su i u 2020. i 2021. godini imali veće profite – 3,1 i 2,7 milijardi dinara.

Prevozu veća pomoć

Sam bilans Gradskog saobraćajnog preduzeća pokazuje značajno bolje rezultate. Prihodi su oko 4,5 milijardi dinara veći nego prethpdne godine, a gubitak je sa nepunih pet milijardi iz 2022. pao na 879 miliona dinara.

Forbes Srbija je već pisao da je „krvnu sliku“ gradskog prevoznika značajno popravio Grad Beograd.

Poslovni prihodi GSP-a su sa 16,9 povećani na 21,5 milijardi dinara, dok je rast ukupnih prihoda 4,9 milijardi dinara. Smanjenje gubitaka je tako delom rezultat većih prihoda od prodaje usluga i to za oko dve milijarde dinara, dok je drugi deo ostvaren povećanjem dotacija gradskog Sekretarijata za finansije.

Dotacija Gradskog sekretarijata za finansije sa milijardu dinara u 2022. porasle su na 3,2 milijarde koliko su iznosile prošle godine.

U Vodovodu zahladilo

Nije lako sumirati rezultat Beogradskog vodovoda i kanalizacije. S jedne strane, upisali su rast prihoda od oko milijardu dinara, ali su im rashodi porasli za dve milijarde. Lane su tako završili sa poslovnim gubitkom od 1,12 milijardi dinara, dok je godinu pre bio oko 286.000 dinara.

Konačni rezultat je bolji – upisali su neto dobitak od nepunih 19 miliona dinara. Godinu pre su poslovali sa profitom, od 222 miliona dinara.

Reklo bi se da su tome doprineli prihodi od usklađivanja vrednosti imovine koji su premašili 1,6 milijardi dinara, mada su ih pratili i rashodi iz istog razloga od oko 1,3 milijarde dinara. Tu je i dobitak iz finansiranja od oko 328 miliona dinara.

„Prihodi od kamata u iznosu od 324,8 miliona dinara, najvećim delom, u iznosu od 271,3 milion se odnose na prihode od zateznih kamata za vodu od pravnih i fizičkih lica“, pojasnili su u izveštaju.

Za prihode od usklađivanja vrednosti imovine odgovorna je njena procena vrednosti, mada je za sobom donela i negativne efekte vredne skoro milijardu dinara. Ostatak rashoda od usklađivanja vrednosti, malo više od 300 miliona dinara, odnosi se najvećim delom na efekte obezvređenja potraživanja.

„Moguće je popraviti rezultat, ako se na primer, obračunaju kamate na zaduženja neredovnih platiša“, pojašnjava nam Krnjeta. „U ostale prihode mogu da uđu dotacije i subvencije. Ukoliko nije dugo rađena procena imovine, i njeni efekti mogu da poboljšaju sliku. Može da se uradi i otpis nenaplativih potraživanja, kako zakon predviđa. Dešava se da preduzeće nije otpisivalo dugove dugo, pa ima velike rashode. Poslovni prihodi i poslovni rashodi su bolji pokazatelji stabilnosti u poslovanju“.

Posle godine sa profitom, u minusu su završile Pogrebne usluge i to 26 miliona dinara.

Asfalt otišao u minus

Poslednje dve godine prestonička putarska firma posluje sa gubitkom. U 2023. je iznosio skoro 76 miliona dinara, a godinu pre 209 miliona. Ranije godine su završavali sa profitom.

To je jedna od pet komunalnih delatnosti koja skoro potpuno zavisi od Beograda i njegovog budžeta.

Čak 93 odsto prihoda od ugovorenih poslova Beograd put dobija od Beograda, vidi se iz napomenama uz finansijski izveštaj. Od JP Putevi Srbije stiže dva odsto prihoda, a od ostalih – ukupno pet odsto prihoda. U 2023. godini ovo preduzeće je ispunilo plan 98 odsto, prihodi su im manji 113 miliona dinara od onog što su očekivali. Rashode su uspeli da smanje oko 44 miliona u odnosu na prošlu godinu, u odnosu na plan rashodi su manji jedan odsto. Troškovi materijala čine 46 odsto rashoda firme, a troškovi plata 40 odsto.

Grad traži maksimum

„Beograd put, Gradsku čistoću i Javno osvetljenje su među tim firmama koje najviše zavise od toga koliko je budžet odvojio za njih“, ponavlja Krnjeta. „U Srbiji imamo različite slučajeve. Neke opštine više brinu, a neke izdvajaju manje. Zajedničko im je, onima koje daju manje, da teraju komunalna preduzeća da rade punim kapacitetom. Preduzeće tada mora da pravi gubike. Mora da pravi troškove, a nema drugi izvor prihoda“.

I naša komunalna preduzeća mogu, ukoliko imaju uslova, da ponude svoje usluge i na komercijalnom tržištu.

„Mogu da konkurišu drugim kompanijama i da uposle slobodne kapacitete“, dodaje Krnjeta. „Neka to i rade. Imaju cenovnike za treća lica. Na primer, možete da kupite cisternu vode od Vodovoda. U ukupnim prihodima te usluge donose od 10 do 15 odsto. Imamo slučajeve da neki vodovodi zarade tako i 30 i 40 odsto prihoda. Najčešće ako rade kao građevinska operativa lokalnim samoupravama. Na primer, postavljaju nove cevovode. Tada opština, po Zakonu o javnim nabavkama, ne mora da raspiše nabavku. Opremljeni su i kvalifikovani za te radove, a to nije redovna komunalna delatnost“.

NOVAC

Grad prošle godine utrostručio dotacije GSP-u, to je smanjilo gubitke prevoznika

Petrica Đaković

BIZNIS

Koji zakoni nisu stigli na red zbog izbora – nova pravila će još čekati komunalci, sezonci, inspektori…

Aleksandra Bulatović

Kako bez budžeta

Beogradska komunalna preduzeća ove godine posluju u posebnim uslovima. Njihov osnivač Beograd, još nema usvojen budžet za ovu godinu.

„Privremeni budžet na tri meseca može malo operativno da oteža i da napravi probleme eventualno“, odgovara Lazar Krnjeta na naše pitanje da li im je poslovanje sada ugroženo. „Problem može da bude ako nije na vreme donet naredni tromesečni plan. Onda grad nema na toj poziciji novca i ne može da plati preduzeće. Tada bi komunalno preduzeće moglo da ima problem sa likvidnošću“.

Stalna konferencija gradova i opština, takođe, veruje da firme posluju neometano i pod privremnom upravom.

„I u situacijama kada skupština jedinice lokalne samouprave nije konstituisana, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave, što je trenutna situacija u Beogradu“, kažu u SKGO. „Što se javnih komunalnih preduzeća tiče, ukoliko se delimično finansiraju iz subvencija, donosi se poseban program korišćenja subvencija iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Saglasnost na njega daje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, što u skladu sa zakonom može da bude i privremeni organ“.