DRAGANA TRIFKOVIĆ: Lice i naličje ponižene Srbije

Piše: Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije

Politiku Aleksandra Vučića je najbolje okarakterisao moj prijatelj, profesor međunarodnog prava, rekavši da je to politika duplog knjigovodstva. Šta to konkretno znači? Duplo knjigovodstvo upućuje na to da se radi o zloupotrebi, prevari i kriminalu koji se realizuje, ali je sve to vešto prikriveno lažiranim izveštajima (računima) koji se knjiže. Ovi izveštaji stvaraju privid toga da je sve u najboljem redu i u skladu sa zakonskim propisima. Taj model podrazumeva da postoji i tajno knjigovodstvo koje barata pravim činjenicama, ali one su skrivene za javnost i (uslovno) državne organe, jer je reč o kriminalu i prevari. Dakle radi se o svesnoj i dobro planiranoj zloupotrebi.

Ako govorimo u političkom okviru, to znači zloupotrebu politike, položaja, institucija i trgovinu uticajem od strane lica koja su na funkciju, radi protivzakonitog ostvarivanja koristi. Duplo knjigovodstvo podrazumeva da se radi o organizovanom kriminalu, jer jedno lice ne može samo da realizuje čitavu prevaru, već su mu u tome potrebni saučesnici. S obzirom na to da se radi o obmanjivanju javnosti lažiranim podacima, jasno je da i saučesnici u tom poslu moraju da brane laži, odnosno da ubeđuju druge u verodostojnost montiranih izveštaja i time stvaraju lažnu sliku. U dobro organizovanom prevarnom lancu značajnu ulogu imaju i savetnici ili supervizori, lica koja poseduju dosta znanja i iskustva o tome kako je moguće dobro voditi duplo knjigovodstvo. U političkim okvirima takvu ulogu bi mogao da ima recimo Toni Bler.

Koliko je teško da se ova pojava pojasni, toliko je teže da ona bude razotkrivena i da prevaranti budu procesuirani. Ali naravno nije nemoguće. Običnim ljudima je ipak jako teško da determinišu i uvide da je reč o prevarnim radnjama, jer slika koja se ka njima projektuje daje utisak da je sve u najboljem redu. Ukoliko državni organi pod strogim uslovima ne obavljaju svoju funkciju (ili su takođe korumpirani), praktično ne postoje mehanizmi da se organizatori kriminalnih aktivnosti, koji vode duplo knjigovodstvo, razotkriju.

Jasno je da u poslovnom smislu duplo knjigovodstvo podrazumeva prikrivanje protivpravnih radnji kao što su nelegalno prisvajanje velikih količina novca, pranje novca, utaja poreza, oduzimanje i prisvajanje tuđe imovine, korupcija i slično. U političkom smislu je reč o istom, samo na mnogo višem nivou. Dakle ako govorimo o duplom knjigovodstvu u preduzećima (malim, srednjim, velikim), moramo biti svesni toga da ono može da postoji i u državi.

Foto /Mondo, Stefan Stojanović: učesnik „prajda“

Da pojasnimo šta bi to bilo u konkretnom slučaju. Državljanin Srbije, poreski obveznik, odlazi u Opštinu Čukarica da uknjiži svoj stan koji je legalnim putem kupio. Opštinski službenici koji primaju platu iz budžeta (dakle od građana), objašnjavaju da je to jako zahtevan i kopmlikovan posao i da mora dodatno da se plati (nekoliko hiljada evra). Ovaj novac traže u gotovini (tj. koverti) i on nigde neće biti proknjižen jer je reč o nelegalnoj radnji. Proknjižiće se samo administrativna taksa za obavljanje tog posla (što je po zakonu) i taj posao će biti realizovan navodno u skladu sa zakonom i procedurom, a zapravo službenici će nelegalno i putem prevare oduzeti novac (praktično svom poslodavcu).

Drugi primer je korupcija u zdravstvenom sistemu. Građanin Srbije odlazi u državnu bolnicu kao korisnik zdravstvenog osiguranja i obavlja pregled kod lekara. Zatim lekar vadi svoju vizit kartu (privatne klinike) i saopštava mu da treba da obavi operaciju koja će koštati nekoliko hiljada evra u privatnoj klinici. Reč je naravno o zloupotrebi položaja i korupciji, koja opet (ukoliko je građanin ne prijavi organima gonjenja) neće biti vidljiva. Građani su u većini slučajeva zbunjeni i šokirani onim što se dešava i nisu spremni da adekvatno reaguju.

S druge strane ako je pravosudni sistem blokiran i ne obavlja svoju funkciju i ako pre svega istražni organi ne obavljaju svoj posao, zloupotreba i korupcija mogu dugo da ostanu zaštićeni.

U dva primera pokazano je kako se prevara vrši na nižem nivou vlasti. Na višem nivou ona može da se sagleda na primeru kosovske politike. Državno rukovodstvo potpisuje protivustavni dogovor (Briselski dogovor) kojim se narušavaju državni i nacionalni interesi, ali pošto institucije ne reaguju (Ustavni sud), ova protivpravna radnja ostaje neprocesuirana. Uz to tu su i saučesnici, druge insteresne strane koje javnost ubeđuju da je sve u redu, ili svojim aktivnostima amortizuju i artikulišu nezadovoljstvo, ne pominjući ko je odgovoran za kršenje Ustava.

U svemu tome veliku ulogu igraju i mediji, koji stvari dodatno komplikuju zbunjujući javnost. Setimo se kako su pred potpisivanje protivustavnog Briselskog sporazuma u novinama bili naslovi: „Vučić hrabro rekao ne“, „Odbio je ucenu“ i slično, da bi posle samo nekoliko dana taj dogovor bio potpisan, a mediji ostali bez komentara. U javnosti je stvoren utisak da je urađeno nešto dobro (na osnovu pisanja medija), a zapravo je realizovana protivustavna radnja.

Slično je bilo i sa dodeljivanjem tomosa takozvanoj Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. Ipak kod organizovanja „prajda“, situacija je bila potpuno zbunjujuća i nepojmljiva za većinu građana.

Da ne bude nikakve zabune, „prajd“ je organizovan na „našu“ inicijativu, tako što je Ana Brnabić u svojstvu premijera Srbije, 2019. godine kandidovala Beograd za domaćina „Evroprajda“. Pošto je nakon toga počela pandemija korona virusa, ova politička manifestacija je bila odložena. Kako je ocenjeno da ove godine može da se održi, Beograd je preuzeo ulogu domaćina. Aleksandar Vučić je u skladu sa politikom duplog knjigovodstva formalno zakazao „prajd“ sa Anom Brnabić, a zatim ga medijski otkazao, kako bi umirio javnost. Ni to nije bilo dovoljno, već je organizovao i litije za „spas Srbije“ da bi potrošio prikupljenu negativnu energiju nezadovoljnih građana i omogućio da za vreme prajda ne dođe do nemira. Predsednik Srbije je poslao oca na litije, a suprugu na „prajd“, kako bi na obe svoje manifestacije zabeležio pozitivne poene. Za one malobrojne uporne građane koji su izašli da protestuju na dan održavanja „prajda“, predsednik je obezbedio „narodnu“ miliciju, koju je autobusima dovezao u glavni grad, da se obračuna sa njima. Gosti iz EU su došli da slikaju svoje gole zadnjice ispred srpskih hramova i spomenika stradalima u NATO bombardovanju, ne zbog toga što su nečim ugroženi, već da ugroze tradicionalna i verska osećanja ljudi i dodatno ih ponize. Ipak treba imati u vidu činjenicu da im je to omogućio predsednik Srbije. Još gora slika od one ispred crkve Svetog Marka, bila je slika veterana rata, kome je policija strgla medalje (Orden za odbranu državne granice na Košarama i Vojnički krst) i bacila ih na zemlju i time demonstrirala da je tu da štiti nasilnu političku agendu koja se nameće protiv tradicije i vere naroda koji bi trebalo da štite.

Foto: FB Bata Radašin Nogić

Za sada nema nikakvog izgleda da će ovakva suluda politika aktuelnog režima koja rezultira krajnjim ponižavanjem i osiromašivanjem Srbije da se zaustavi, posebno jer je podržana od kompletne opozicije i duboko ukorenjena u sve institucije bez obzira na to ko je na vlasti. Sistematski su oslabljene i uništene sve institucije države, od skupštine, pravosuđa, vojno-bezbednosnog sektora do crkve. To se u savremenom političkom rečniku Zapada, naziva uspešna demokratizacija. Dalje manipulacije biće organizovane u cilju uvođenja sankcija Rusiji i činjenja ustupaka oko Kosova i Metohije. Ipak, suludo je očekivati u krajnjem slučaju, da svi faktori koji utiču na sprovođenje aktuelne politike neće snositi nikakve posledice. Kada posledice po društvo postanu neizdržive, tada će se stvari preokrenuti u suprotnom pravcu.

BONUS VIDEO