Oko 50 evropskih lidera danas je pozvalo na jači stav kontinenta prema odbrani, u kome više neće biti potrebe za fundamentalnom zavisnošću od Vašingtona dok su upućivali opreznu dobrodošlicu novoizabranom američkom predsedniku Donaldu Trampu, piše agencija AP u izveštaju sa skupa.
Na samitu Evropske političke zajednice održanom danas u glavnom gradu Mađarske ponovo su procenjivani transatlantski odnosi u nadi da će u drugom predsedničkom mandatu Donalda Trampa biti izbegnute nesuglasice koje su postojale tokom njegovog prvog mandata.
„Izabrao ga je američki narod. On će braniti američke interese“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron okupljenima dodajući da nije na liderima Evropske unije da „komentarišu izbor… i da se pitaju da li je dobar ili ne“.
Bivši američki predsednik i republikanski predsednički kandidat je na izborima održanim u utorak u SAD pobedio demokratsku predsedničku kandidatkinju Kamalu Haris.
Jedan za drugim, evropski lideri izgovarali su da treba da pojačaju napore u oblasti odbrane.
Na kraju samita čiji je domaćin bio mađarski premijer Viktor Orban rekao je „bilo je saglasnosti da Evropa treba da preuzme više odgovornosti za osiguravanje mira i sigurnosti. Da ovo kažem direktnije, ne možemo čekati na Amerikance da nas štite“, rekao je Orban.
Tokom svog prvog predsedničkog mandata od 2017 – 2021, Tramp je snažno pritiskao NATO saveznike da troše više na odbranu, da troše i više od dva odsto bruto domaćeg proizvoda koliko Alijansa određuje, i da budu manje zavisni od američke vojne podrške. Ta poruka je potpuno shvaćena.
„On je bio jedini u NATO koji nas je podstakao da idemo više od dva odsto. I sada, zahvaljujući njemu, NATO je, ako izuzmete cifre za SAD, iznad dva odsto“, rekao je generalni sekretar Alijanse Mark Rute.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da su se 27 članica Unije složile da kontinent treba da postane manje zavistan od SAD.
„Moramo da budemo više gospodari sopstvene sudbine“, rekao je Mišel.
„Ne zbog Donalda Trampa ili Kamale Haris već zbog naše dece“, rekao je on.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis smatra da je vreme da se EU probudi iz svoje geopolitičke naivnosti i shvati da treba da izdvoji dodatne resurse da bi mogla da se suprotstavi velikim izazovima.
„To je pitanje konkurentnosti i evropske odbrane“, rekao je on.
Tokom svoje izborne kampanje Tramp je iznosio razne pretnje – od trgovinskog rata sa Evropom, do povlačenja SAD iz obaveza prema NATO i suštinske promene podrške Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom, što su sve pitanja koja bi mogla da imaju remetilačke posledice za zemlje širom Evrope, piše agencija AP.
„Naravno de je rekao mnoge stvari tokom kampanje“, rekao je holandski premijer Dik Šof i dodao da veruje da sve te stvari neće da se pojave u Trampovoj zvaničnoj politici.
„Transatlantska saradnja je od presudnog značaja i za američke i za evropske interese“, rekao je holandski premijer.
Evropski lideri se za sada nadaju da novi početak nosi obećanje lakših odnosa, ocenjuje AP.
Rute, koji je bio holandski premijer tokom prvog Trampovog predsedničkog mandata, rekao je da je sa njim vrlo dobro sarađivao tokom četiri godine.
„On je vrlo jasan u tome šta hoće. Razume da moramo da imamo kontakte jedni s drugima da bi došli do zajedničkih stavova. I mislim da možemo to da uradimo“, rekao je Rute.
Rute je insistirao na tome da izazovi koje predstavlja Rusija u Ukrajini pogađaju obe strane Atlantika.
„Rusija isporučuje najnoviju tehnologiju u Severnu Koreju u zamenu za svernokorejsku pomoć sa ratom protiv Ukrajine. I to je pretnja ne samo za evropski deo NATO-a već takođe za Ameriku“, rekao je Rute pri dolasku na samit.
Tramp je tokom kampanje rekao da će, ako bude ponovo izabran, za jedan dan okončati rat u Ukrajini koji traje više od dve i po godine. Ukrajina, i mnogi u Evropi koji je podržavaju, strahuju da to znači mir pod uslovima povoljnim za ruskog predsednika Vladimira Putina, i koji uključuju predaju teritorija.
Evropski saveznici u Alijansi nadaju se da će ubediti Trampa da ako pomogne da se ispregovara bilo kakav mir, to treba uraditi sa položaja snage, za Ukrajinu i za SAD.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je sinoć sa Trampom telefonom, a novinarima u Budimpešti je rekao da su Evropa i SAD potrebni jedni drugima, da ostanu snažni.
„Bio je to dobar produktivan razgovor. Naravno, ne možemo još znati kakve će mu biti konkretne akcije. Ali se nadamo da će Amerika postati jača. Takva Amerika je potrebna Evropi. I snažna Evropa je potrebna Americi. To je veza između saveznika koja mora biti cenjena i ne sme biti izgubljena“, rekao je Zelenski.
Mađarski premijer Viktor Orban, domaćin samita i žustri obožavalac Trampa rekao je ranije danas da je već razgovarao telefonom sa izabaranim predsednikom i najavio da imaju „velike planove za budućnosti“.
Sa Trampom je razgovarala i krajne desničarska italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je pohvalila „duboko i istorijskko strateško partnerstvo koje uvek vezivalo Rim i Vašington“.
To partnerstvo je bilo pod stalnim pritiskom tokom Trampovog prvog predsedništva, ukazuje AP.
Trampova administracija uvela je carine na čelik i aluminijum iz EU 2018. na osnovu tvrdnje da strani proizvodi, čak i oni koje proizvode američki saveznici, predstavljaju pretnju za američku nacionalnu bezbednost.
Evropljani i drugi saveznici uzvratili su sa carinama na američke motocikle, burbon, puter od kikirikija, farmerke i druge proizvode.
U već komplikovanoj situaciji u Evropi, Nemačka, prva privreda u EU, zapala je u političku krizu kada je kancelar Olaf Šolc smenio svog ministra finansija i izazvao raspad svoje vladajuće koalicije, piše AP.
Šolc, koji je zbog te krize ostao u Berlinu, vodiće manjinsku vladu.
Previranje ukazuje na prevremene izbore za nekoliko meseci i još jedno suočavanje između ohrabrene kranje desnice i partije establišmenta u Evropi.