Ho­će li Ma­đar­ska po­no­vo blo­ki­ra­ti NA­TO

Bu­dim­pe­šta – Vla­da ma­đar­skog pre­mi­je­ra Vik­to­ra Or­ba­na ni­je se po­zi­tiv­no iz­ja­sni­la o ho­land­skom pre­mi­je­ru Mar­ku Ru­teu kao kan­di­da­tu za čel­nu po­zi­ci­ju u za­pad­nom voj­nom sa­ve­zu. Re­a­go­va­nje zva­nič­ne Bu­dim­pe­šte na naj­no­vi­ju kan­di­da­tu­ru pred­sed­ni­ka Ru­mu­ni­je Kla­u­sa Jo­ha­ni­sa, ko­ji pri­pa­da ta­mo­šnjoj ne­mač­koj ma­nji­ni, tek se oče­ku­je, ali ana­li­ti­ča­ri pro­ce­nju­ju da bi tra­di­ci­o­nal­no lo­ši ru­mun­sko-ma­đar­ski od­no­si mo­gli da po­kva­re am­bi­ci­je kan­di­da­ta Bu­ku­re­šta za li­der­sku po­zi­ci­ju u NA­TO-u.

Pret­hod­no je Pe­ter Si­jar­to, ma­đar­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va, re­kao da Bu­dim­pe­šta ne­će po­dr­ža­ti Ru­te­o­ve te­žnje zbog nje­go­ve du­go­go­di­šnje do­sled­ne kri­ti­ke po­li­ti­ke pre­mi­je­ra Or­ba­na u po­gle­du po­što­va­nja ljud­skih pra­va. Na­su­prot to­me, Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve, Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo i Ne­mač­ka po­dr­ža­va­ju ho­land­skog po­li­ti­ča­ra.

Kla­us Jo­ha­nis, pak, tvr­di da bi upra­vo on bio ide­al­ni li­der NA­TO-a, na osno­vu dva­de­se­to­go­di­šnjeg član­stva Ru­mu­ni­je u ali­jan­si, do­sa­da­šnjeg učin­ka nje­go­ve ze­mlje i sop­stve­nog pred­sed­nič­kog is­ku­stva.

Za ime­no­va­nje no­vog še­fa NA­TO-a po­treb­na je jed­no­gla­sna po­dr­ška ze­ma­lja čla­ni­ca ali­jan­se, što uve­ća­va bo­ja­zan za­pad­nih part­ne­ra da bi mo­glo da do­đe do blo­ka­de iz­bor­nog pro­ce­sa. Ana­li­ti­ča­ri u Bu­dim­pe­šti oce­nju­ju da bi­smo mo­gli da bu­de­mo sve­do­ci za­sto­ja slič­nog onom u slu­ča­ju pri­je­ma Šved­ske u NA­TO. Ma­đar­ski par­la­ment od­la­gao je gla­sa­nje o kan­di­da­tu­ri Stok­hol­ma go­to­vo dve go­di­ne, spre­ča­va­ju­ći Šved­sku da se pri­dru­ži voj­nom sa­ve­zu, upr­kos to­me što je Bu­dim­pe­šta ku­pi­la šved­ske avi­o­ne za svo­je va­zdu­šne sna­ge, ko­je po­sled­njih go­di­na do­ži­vlja­va­ju mo­der­ni­za­ci­ju. Me­di­ji u Bu­dim­pe­šti pod­se­ća­ju da je Se­ver­no­a­tlant­ska ali­jan­sa do sa­da ima­la tri še­fa ko­ji su bi­li Ho­lan­đa­ni, a da ni­je­dan ge­ne­ral­ni se­kre­tar ni­je bio iz is­toč­ne Evro­pe.

Kla­us Jo­ha­nis je 2014. iza­bran za pe­tog po re­du pred­sed­ni­ka Ru­mu­ni­je. Iste go­di­ne po­stao je šef Na­ci­o­nal­ne li­be­ral­ne par­ti­je, na­kon što je od 2002. do 2013. vo­dio De­mo­krat­ski fo­rum Ne­ma­ca u Ru­mu­ni­ji. Pre ba­vlje­nja po­li­ti­kom, ra­dio je u pro­sve­ti, kao na­stav­nik fi­zi­ke i škol­ski in­spek­tor. Na po­li­tič­ku sce­nu stu­pio je 2000. go­di­ne, ka­da je iza­bran za gra­do­na­čel­ni­ka Si­bi­nja, i to kao kan­di­dat De­mo­krat­skog fo­ru­ma Ne­ma­ca u Ru­mu­ni­ji. Iako je u tom gra­du ne­ka­da broj­no nemačko stanovništvo svedeno na manjinu, Johanis je na iznenađenje mnogih ostvario pobedu i bio velikom većinom ponovo biran 2004. i 2008.

Na svečanosti povodom obeležavanja 25. godišnjice pristupanja Mađarske NATO-u, održanoj u vojnoj bazi na severu zemlje, ministar odbrane Krištof Salai-Bobrovnicki rekao da je da je NATO „verodostojna sila koja će odvratiti sve izazove koji mu se mogu postaviti, što je veoma važno za Mađarsku”. Svoju zemlju je nazvao „cenjenom i poštovanom članicom NATO-a”.

Govorio je o aktuelnoj opštoj modernizaciji mađarskih oružanih snaga, najvećoj u poslednjih 25 godina, koja je u skladu s potrebama i mogućnostima NATO-a. Mađarska je za ispunjavanje obaveza prema NATO-u prošle godine potrošila dva odsto svog BDP-a na odbranu, od čega 20 odsto na razvoj oružanih snaga.

„Mađarska učestvuje u mirovnoj misiji Kfor i pomaže u zaštiti vazdušnog prostora Slovenije, baltičkih zemalja i privremeno Slovačke”, napomenuo je ministar.

Snažan NATO je od vitalnog značaja za Mađarsku i njen narod, rekao je Žolt Nemet, šef parlamentarnog Odbora za spoljne poslove, na skupu povodom 75. godišnjice osnivanja alijanse. Istakao je da se danas upravo napad Rusije na Ukrajinu navodi kao opravdanje za potrebu snažnog NATO-a, dodajući da to nije jedini razlog, iako je rat „zaista bio najvažniji bezbednosni izazov za alijansu”. Nemet ističe da mađarski parlament i vlada „odlučno i nedvosmisleno osuđuju rusku vojnu agresiju koja se odvija protiv Ukrajine od 2014. godine” i stoje uz suverenitet Ukrajine i integritet njenih međunarodno priznatih granica u skladu sa svojim saveznicima.

Nemet je rekao da, iako postoji transatlantsko jedinstvo kad je reč o strateškoj proceni situacije, „imamo nesuglasice s našim saveznicima i Ukrajinom na taktičkom nivou”. Interes Mađarske, rekao je on, leži u tome da ima stabilnu i jaku, a ne oslabljenu Ukrajinu kao svog istočnog suseda, dodajući da se „zahvaljujući NATO-u” to može postići hitnim prekidom vatre i mirovnim pregovorima.

Navodeći odbrambene mere koje Mađarska treba da preduzme protiv ilegalne migracije i tekući sveobuhvatni program unapređenja vojske, Nemet je rekao da će njegova zemlja „nastaviti ovim putem, pošto je posvećena miru, bezbednosti, opštem dobru, ljudskim pravima i suverenoj jednakosti nacija”.