IZA KULISA: Ko želi krvoproliće i srpski Majdan?

Stav Beograda da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i da ne uvede sankcije Moskvi, koriste pojedini zapadni lobisti, opominju Srbiju da ne sedi na dve stolice i ujedno predlažu nasilno preuzimanje vlasti u Srbiji kako bi naša zemlja zauzela „pravu” stranu. Stvara se utisak da je Srbija produžena ruka Rusije na zapadnom Balkanu koja preti da ugrozi mir i stabilnost u regionu. Među poslednjima su se čule tvrdnje američkog višeg saradnika „Džejmstaun fondacije” u Vašingtonu Januša Bugajskog koji je rekao da Rusija gubi rat u Ukrajini i da će pokušati da skrene pažnju tako što će se fokusirati na zapadni Balkan, gde bi mogla da stvori sukobe, a ruski saveznik u ovom regionu su Beograd i Banjaluka.

„Verujem da Moskva pokušava da ih iskoristi da uznemiri Bosnu i odnose između Kosova, Srbije, Crne Gore, možda čak i stvori širi rat na Balkanu. To bi im bilo veliko skretanje pažnje NATO-a i  skretanje pažnje sa rata u Ukrajini”, ocenio je Bugajski. On priznaje da je „greška što nismo sprečili ovaj ruski proboj u institucije, ne samo finansijske i ekonomske u Evropi, već informacione, političke i ekonomske institucije na zapadnom Balkanu. Sada vidimo rezultate toga”. Bugajski smatra da je Srbiji potreban novi Majdan, nova revolucija, u slučaju da aktuelna vlast ne izgubi na izborima koji su pred nama.

Predavač na vašingtonskom univerzitetu „Džons Hopkins” Edvard Džozef nedavno je rekao da kriza u Ukrajini ne odgovara predsedniku Srbije koji pokušava da balansira između Istoka i Zapada, podsećajući da se Srbija nije suočila sa posledicama zbog stava da ne uvede sankcije Rusiji. Da ovo nisu prazne provokacije niti verbalni incidenti ukazuje činjenica da je Bugajski i u februaru prošle godine upozorio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima plan da stvori uniju Srbije i Crne Gore. U intervjuu za „Glas Amerike” govorio je o situaciji u Crnoj Gori, Vučićevom planu da stvori veću srpsku državu, „Srbiju sa satelitima”, uključujući Republiku Srpsku, delove Kosova i Crnu Goru, upozorivši da je potrebno „pomno pratiti odnos između Vučića i Putina, zato što ruski predsednik ima svoje ciljeve na Balkanu i za to koristi Srbiju”.

Bugajski, u međuvremenu, kada je govorio o ukrajinskoj krizi, ocenio je da je pravi trenutak da Priština uđe u međunarodna tela kao što su NATO, EU, Savet Evrope i u bilo koje institucije koje mogu da ojačaju bezbednost Kosova. Podrazumeva se da bezbednost Prištine može da ugrozi prvenstveno Beograd, a u aktuelnoj situaciji, očigledno kao „zastupnik” ruskih interesa na Balkanu. Zbog odluke da ne uvede sankcije Rusiji, ali i da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, Beograd je „opomenut” i od švedskog političara i diplomate Karla Bilta. „Ovim stavom Srbija se de fakto diskvalifikovala iz EU procesa pristupanja. Ne bi trebalo da bude mesta za nove EU članove koji ne dele naše osnovne vrednosti i interese”, napisao je Bilt na svom „tviteru”.

Sagovornici „Politike” smatraju da građani Srbije neće menjati vlast nasilnim putem i ako postoje pojedinci koji bi odgovorili na pozive pojedinih zapadnih lobista da nasilnim putem promene vlast u ovoj zemlji. Čak i velika većina onih koji su nezadovoljni, ističe politički analitičar Dejan Vuk Stanković, duboko veruju da se vlast menja olovkom na izborima. „Raspoloženje naroda u Srbiji nije takvo i repriza Majdana iz 2014. godine, koji je uticao na ovaj tragičan tok događaja u Ukrajini, nije moguća”, kaže za „Politiku” Stanković. Američki centri moći, objašnjava on, ne artikulišu direktnu politiku Stejt departmenta, ali artikulišu neki skup poželjnog svrstavanja Srbije u evroatlantske strukture. Retorika mržnje u političkom diskursu, ističe sagovornik našeg lista, koja je nažalost vrlo česta, odgovara onima koji priželjkuju da ideje Bugajskog postanu stvarnost.

Prema mišljenju stručnjaka za bezbednost sa Instituta za uporedno pravo prof. dr Mine Zirojević Majdan nije ni prvi ni poslednji primer kako se obračunati sa političkim neistomišljenicima u drugim zemljama, a, kako smatra, i u svetu, ali i kod nas, narod je naučio da ove pokušaje prepozna. „To je jedan nelegalan način i jedna vrsta hibridnog rata do kojeg dolazi u slučaju da se neka vlast ponaša na način da favorizuje svoju sopstvenu suverenost i neke svoje interese u odnosu na interese nekih drugih država”, ističe naša sagovornica. Kada postane jasno da se vlast na izborima neće promeniti, onda se pribegava obojenim revolucijama, a to se dešava uoči ili posle izbora.

Dejan Vuk Stanković upozorava da u Srbiji postoje oni koji stvaraju podobno tlo za ulične proteste, a kada je reč o potezanju argumenta kao što je izborna krađa, podseća da se slična stvar desila posle izbora 2017. godine. „Ne vidim nikakvo raspoloženje u javnosti da to ne bude još jedna farsa u nizu. Raspoloženje u Srbiji nije revolucionarno. U Srbiji, kada se protestovalo posle izbora, nije se protestovalo protiv izbornih rezultata, nego da bi se odbranili ti rezultati”, kaže Vuk Stanković i dodaje da u slučaju da na ulice izađu oni koji budu izgubili na izborima, biće teško da se izvrši politička mobilizacija. Iako građani Srbije, prema mišljenju našeg sagovornika, nisu raspoloženi da nasilnim putem menjaju vlast, pritisci na našu zemlju, naročito diplomatski, već su nagovešteni, naročito povodom pitanja Ukrajine i Kosmeta, nakon što prođu izbori.

„Možemo očekivati sinhronizovane pritiske na tri nivoa – prvi je ukrajinska kriza, odnosno zahtev da se Srbija stavi na stranu SAD, drugi je Republika Srpska i promene izvornog Dejtona i treći je sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koji će u jednom trenutku inicirati specijalni izaslanik EU uz pomoć Amerikanaca”, ukazuje Vuk Stanković. Bez obzira na to što se cela Evropa ujedinila protiv Rusije, smatra Zirojevićeva, radi se o privremenoj ujedinjenosti.

Efekat nestašica energenata i namirnica u Evropi

U drugim zemljama bliže se izbori, sankcije utiču na život malog čoveka, a strah od nestašice energenata i osnovnih životnih namirnica – umesto prividne ujedinjenosti – može da proizvede potpuno suprotan efekat, odnosno vraćanje na prethodni nivo, ili čak da se Evropa u ovom obliku primiče svom kraju. Srbija za sada nema razloga da strahuje od nestašica i poskupljenja, ocenjuju naši sagovornici. Ono što bi naše građane moglo da navede nakon izbora da izađu na ulice i nasilnim putem smene vlast, ukazuje Mina Zirojević, jeste promena stava prema atlantskim integracijama, uvođenju sankcija Rusiji i odricanje od južne srpske pokrajine, pošto tokom predizborne kampanje većina kandidata obećava da ove poteze neće povući.