Za posmatrače izvan SAD od posebne je važnosti ko će nakon predsedničkih izbora, naročito u slučaju pobede Donalda Trampa, biti državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost, kao i ko će biti zadužen za Balkan.
Autor: Janko Stamatović
Situacija na predsedničkim izborima u Americi u poslednjih par nedelja više liči na neki film ili popularnu seriju nego na istinsku političku borbu u najstarijoj demokratiji na svetu.
Sve je počelo prvom predsedničkom debatom na kojoj je predsednik Bajden više nego podbacio. Godine kao Bajdenova slabost došle su do punog izražaja, a kandidat demokrata izgledao je na mahove kao da ne zna o čemu priča, mešao je osnovne pojmove, delovao zbunjeno kao starac koji se bori sa demencijom. Na drugoj strani, bivši predsednik Tramp je nastavio, po svom starom običaju, da iznosi dosta neistina i da se fokusira najviše na svoju bazu glasača bez fokusiranja na nezavisne glasače koji suštinski odlučuju predsedničke izbore.
Sledeći događaj, koji se nije desio u Americi od 1981. godine, kada je predsednik Regan ranjen, jeste pokušaj atentata na bivšeg predsednika Trampa na političkom skupu u Pensilvaniji. Bivšeg predsednika su milimetri delili od smrti kada ga je metak okrznuo i povredio mu uvo. Bez obzira na okolnosti, Tramp je uspeo da se pribere i digne pesnicu u vazduh. Slike Trampa kojeg odvodi Tajna služba postale su istorija i definitivno će imati uticaj na američko glasačko telo. Šanse da Tramp postane predsednik drugi put izgledaju sve veće i veće.
Dok je u toku republikanska konvencija u Milvokiju, u kuloarima počinju diskusije ko će od Trampovih saradnika i republikanskih političara zauzeti koju poziciju ukoliko Tramp obezbedi pobedu u novembru. Za posmatrače izvan SAD od posebne je važnosti ko će preuzeti mesto državnog sekretara i savetnika za nacionalnu bezbednost, kao i ko će se baviti našim regionom.
Jedno od imena o kojem se priča u kuloarima konvencije u Milvokiju jeste bivši američki ambasador u Nemačkoj, bivši v.d. koordinator službi bezbednosti i specijalni izaslanik predsednika Amerike za Srbiju i Kosovo Ričard Grenel.
Ambasador Grenel je blizak Trampu kome je ostao lojalan i posle gubitka izbora pre četiri godine i upada Trampovih pristalica u američki Kongres 6. januara 2021. godine.
U međuvremenu, Grenel je nastavio da putuje po Balkanu i da se predstavlja kao državni sekretar SAD iz senke, čovek koji će doći i resetovati američku spoljnu politiku na Balkanu. Grenel je takođe bio posvećen poslovima gde se pominje da je upravo on bio taj koji je doveo Trampovog zeta Džereda Kušnera da investira u Albaniji i Srbiji zbog svojih navodno bliskih odnosa sa albanskim premijerom Ramom i srpskim predsednikom Vučićem.
Uprkos njegovim ambicijama i bliskom odnosu sa Trampom, izvori iz vrha Republikanske partije tvrde da će Grenel teško proći saslušanja i glasanje u američkom Senatu baš zbog njegovih sumnjivih poslova i činjenice da se u prošlosti zamerio određenim senatorima, naročito sa demokratske strane. Ako se te tvrdnje pokažu kao realne, postoji mogućnost da ga predsednik Tramp postavi za savetnika za nacionalnu bezbednost, poziciju koja je jednako važna za spoljnu politiku i bezbednost SAD kao i pozicija državnog sekretara.
Drugi čovek koji se pominje kao mogući državni sekretar je Džejms O’Brajan, Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost. O’Brajan je čovek koji se nije puno eksponirao, profesionalac koji je bez velikih kontroverzi. On bi definitivno bio opcija koja bi bila primljena bolje, naročito među karijernim diplomatama.
Od drugih imena za važne funkcije u spoljnoj politici SAD, jedno od imena koje se spominje, a koje je poznato u našem regionu, jeste ime bivšeg ambasadora u Severnoj Makedoniji i bivšeg pomoćnika državnog sekretara za Evropu (za vreme Trampovog mandata), Fila Rikera kao mogućeg ambasadora u Ujedinjenim nacijama ili državnog podsekretara.
Fil Riker je dugo vrlo blizak Grenelu, zajedno su službovali dok je Grenel bio portparol Američke misije u UN a Riker radio kao jedan od portparola državnog sekretara. Takođe, supruga ambasadora Rikera, koja je karijerni diplomata, bila je desna ruka Grenelu dok je bio ambasador u Nemačkoj. Riker je poznat kao ozbiljan pregovarač, neko ko je bio glavni američki čovek za Briselski sporazum između Srbije i Kosova, Prespanski sporazum između Grčke i Makedonije, kao i glavni scenarista korišćenja sankcija kao oružja u američkoj spoljnoj politici na Balkanu.
Šta donosi potencijalna promena u Beloj kući i da li će doći do promene u američkoj politici prema Balkanu, pitanje je na čiji odgovor svi čekaju.
U međuvremenu, i ako poslednja istraživanja javnog mnjenja nakon pokušaja atentata na Trampa pokazuju da je borba između dva kandidata izjednačena, ostaje da se vidi kako će demokrate da odgovore na kritike da predsednik Bajden nije sposoban da vlada. Takođe, nakon niza odličnih nastupa predsednika Bajdena, posle debate nejasno je kako će da odgovore na pozive određenih kongresmena iz same stranke da dođe do promene kandidata pre demokratske konvencije u Čikagu krajem avgusta.
Čeka nas, ali i čitav svet, vruće leto i burna jesen, a do tada su sve oči i dalje uprte u Ameriku gde se stvari menjaju iz dana u dan.