Više javno tužilaštvo u Novom Sadu još uvek se nije oglasilo povodom nedavnih uznemirujućih izjava predsednika Aleksandra Vučića na „Pinku“ i insinuacija o padu nadstrešnicu i dovođenju odbornika Miše Bačulova u taj kontekst, prikazujući snimak na kome se vidi da je 1. novembra 2024. prolazio pored Železničke stanice. Vučićeve izjave izazvale su uznemirenje javnosti, pogotovo jer je utvrđeno kako je došlo do pada nadstrešnice, a povodom teorija zavera u medijima tužilaštvo se već oglašavalo jula ove godine.
Aleksandar Vučić je u „Hit tvitu“ prikazao snimak nastao 1. novembra prošle godine na kome se vidi kako Miša Bačulov prolazi pored nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Nije obrazložio zbog čega je bilo potrebno objaviti ove snimke večeras, ali je dodao kako „i dalje želi da veruje u zvaničnu verziju tužilaštva zašto je došlo do pada nadstrešnice u Novom Sadu“, mada je prethodno napravio aluziju na roditelja jedne stradale koji je na režimskim medijima govorio kako veruje da je u pitanju teroristički čin.
Jasno je šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušao da insinuira, što je krajnje zabrinjavajuće jer je tužilaštvo nedvosmisleno utvrdilo kako je došlo do pada, a trebalo bi napomenuti i da se ovakvim opasnim izjavama samo produbljuje bol porodica ljudi koji su stradali ispod nadstrešnice.
Radmila Dragičević Dičić, sudija Vrhovnog suda u penziji, u razgovoru za Nova.rs navodi da se novosadsko tužilaštvo već oglašavalo o ovakvim tvrdnjama u medijima i kategorički ih demantovalo.
„Tužilaštvo je još 15. jula ove godine izdalo saopštenje, verovatno vezano za medijske nastupe ljudi bliskih nastradalima, da je izvršena i forenzička obrada lica mesta od strane radnika Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku, da je izvršeno izuzimanje mnogobrojnih tragova, te da je analizom i veštačenjem preko 20 uzoraka koje je vršila Uprava za tehniku Nacionalnog centra za kriminalistiku forenziku pri MUP izričito utvrđeno da rušenje nadstrešnice Železničke stanice nije posledica terorizma. To je prvo ispitano, to je isključeno. Sve ostalo je stvar manipulacije i skretanja pažnje“, kaže sudija u penziji Radmila Dragičević Dičić.
Ističe i da nije najjasnije što predsednik Srbije pokušava da proizvode svojim izjavama.
„Ovo je apsolutno izazivanje panike i ono je potpuno besmisleno, kao što je besmisleno prikazivanje snimaka kako čovek šeta pored Železničke stanice, to je mogao biti bilo koji drugi građanin. Pri tome, koliko sam ispratila, gospodin Bačulov je od početka govorio da je tuda prolazio. Ne znam šta je predsednik hteo da kaže, čovek je prolazio, pa je zato sumnjiv? Krajnje populistički“, navodi naša sagovornica.
Portal Nova.rs uputio je pitanja Višem javnom tužilaštvu u Novom Sada kako bismo proverili da li će se oglasiti o navodima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, s obzirom da su izazvale uznemirenje javnosti, ali nam nije odgovoreno.
Šta je tužilaštvo utvrdilo?
Inače, o padu nadstrešnice VJT u Novom Sadu se jula ove godine oglasilo.
„Analizom i veštačenjem preko dvadeset uzoraka izuzetih tragova, izvršenim od strane Uprave za tehniku Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku pri Ministarstva unutrašnjih poslova, nije utvrđeno prisustvo eksplozivnih materija, čime je navedena analiza pokazala da rušenje nadstrešnice Železničke stanice nije posledica terorizma“, navedeno je u saopštenju.
Šta je pokazalo veštačenje?
Sa druge strane, veštačenjem je utvrđeno da šta je uzrok tragedije.
Kako je Nova.rs pisala, pozivajući se na izveštaj veštačenja stručnjaka Fakulteta tehničkih nauka (FTN) o padu nadstrešnice, najveći uticaj na obrušavanje su imale zatege koje su korodirale i koje su bile preopterećene.
„Zatege kao ključni konstruktivni element obezbeđenja nosivosti nadstrešnice su u trenutku rušenja bile u stanju smanjene nosivosti pod dejstvom povećanog opterećenja. Stoga je prvi, i najizraženiji faktor po intenzitetu uticaja, korozija kablova za prednaprezanje koji su bili jedini noseći element zatega. Oko ovih kablova su ugrađeni beton i armaturne šipke, po obimu preseka zatega, a oko betona se nalazila čelična cev, pri čemu su jedino kablovi za prednaprezanje služili za prenos sile kroz zatege. Ovim zategama, nadstrešnica je u određenim tačkama bila vezana za krov objekta, čime se, prema originalnom projektu obezbedio povoljniji uticaj kako na nadstrešnicu, tako i na krov“, piše u pojašnjenju.
Povoljni uticaj se, kako su naveli, ogledao u sledećem:
„Krov je prihvatao veliki deo težine nadstrešnice i celokupnog snega sa nadstrešnice, dok je za krov, odnosno krovne nosače, ova težina delovala povoljno za njegov glavni raspon, smanjujući uticaje i naprezanja u tom delu krovnog nosača. U trenutku pada, naknadnim ispitivanjima i analizom postignutih rezultata koje su sprovele laboratorije IMS a.d. Beograd, utvrđeno je koliki procenat ovih kablova je bio aktivan u vreme neposredno pred pad nadstrešnice. Ovaj zaključak je između ostalog donesen i na osnovu analize samog preseka kablova, gde se može sagledati nivo korozije poprečnog preseka kablova“, navodi se u veštačenju.
Ovim ispitivanjima iz izuzetih uzoraka zaključeno je da je približno 40 odsto svih kablova bilo potpuno neaktivno u trenutku pada nadstrešnice.
„Uzrok ovakvog stanja je korozija koja se javila u kablovima na spoju zatege i krovnog nosača (krovnog nabora, tzv. testerastog krova). Ovaj nedostatak je mogao da bude utvrđen putem pregleda konstrukcije tokom kontrolnih pregleda propisanih u okviru redovnog održavanja objekta“, objasnili su stručnjaci.
Kao drugi glavni uzrok stručnjaci su naveli povećano opterećenje zatega u odnosu na originalni projekat iz 1964. godine, kada je izgrađena. Bez obzira na to, vršeni su brojni radovi i na postojeće opterećenje dodato je novo u vidu teških građevinskih materijala.