U Srbiji je već dugo hrana prilično skupa, ali u Beogradu rastu cene i onoga što se ne jede, ali čime se birači i te kako hrane uoči izbora. U ovoj kampanji predsednik Privremenog organa Aleksandar Šapić najavio je početak gradnje čak dva tunela, što je najavio i tokom prošle kampanje. Razlika je samo u ceni.
Bila je to neautentična slika tunela koji povezuje Novi Beograd s Karaburmom, kako nam je tog 3. jula prošle godine objasnio tada gradonačelnik Aleksandar Šapić. I to izgleda nije bilo jedino što je prikazano tek da bi se stekao utisak, i to pogrešan. Ispostaviće se da je i cena izgradnje tunela saopštena tek onako.
„Za sada se barata nekom cenom od 150 miliona evra. Marko ispravi me? Otprilike“, rekao je tada Šapić
A to otprilike je bilo baš baš otprilike, jer godinu dana kasnije, cena kopanja pod zemljom otišla je u nebo.
„Mogu da vam kažem da je vrednost izgradnje tunela iznosi 235 miliona evra“, navodi Šapić.
Kada je ovo izjavio 20. maja ove godine – prisutni novinari nisu našli za shodno da gradonačelnika pitaju šta je tačno toliko poskupelo za samo godinu dana?
„Najverovatnije da je bilo ili loše planirano, neko je dakle loše isplanirao troškove koji su sastavni deo svakog planiranja. Moguće takođe da ima i faktora korupcije, no ništa od toga ne možemo da znamo dok svi ti planovi i projekti ne budu potpuno javni“, objašnjava ekonomista Dušan Pavlović.
Dok se to ne desi ostaje da se pitamo i kako je cena izgradnje jednog drugog tunela, onog na Novom Beogradu, koji bi trebalo da prođe ispod pruge, skočila na 980 miliona dinara. Što je tri puta više nego 2015. godine kada je raspisan prvi tender za ovaj projekat.
„Nažalost, da su ti radovi urađeni pre rekonstrukcije pruge, odnosno pre nego što je voz „Soko” počeo da saobraća, sve bi sada bilo daleko jeftinije, ali tako nam je kako nam je“, poručio je Šapić 13. maja.
O tome kako nam je možda više od cene koja je za poslednjih devet godina utrostručena, govori zapravo jedno gradilište. Konačno otvoreno 16. maja, izgleda tako što na njemu nema žive duše. I tako je danima.
Jedine dve koje čuvaju gradilište, taman kad smo krenuli, zvala je izgleda treća duša – da javi da jedan od dvojice uđe u bager i mulja onaj kamen gore dole. I eto rešenja – kad bi jedna kamera N1 ovde mogla da stoji po ceo dan – rok od 450 dana za završetak radova možda bi zaista i postao realan.