Licitacija je u toku. Posle višegodišnje rasprave o štetnosti po životnu sredinu projekta Jadar, konačno je u javnosti u Srbiji postavljeno i pitanje ekonomske isplativosti te potencijalne investicije kompanije Rio Tinto. Biznismen Zoran Drakulić i nekolio uglednih profesora ekonomije dali su svoj sud na koji je odmah reagovao Rio Tinto. U tu raspravu iznenada se uključiio i visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta sa podacima za koje je i sam rekao da ih treba proveriti.
Samo jedna 0 razlikuje dve finansijske analize. Drakulić, Mijatović, Popović i Šoškić tvrde da svakom građaninu Srbije sleduje 2.6 evra godišnje od litijuma ili, ako pomnožite sa brojem stanovnika, ukupno 18 miliona i dvesta hiljada evra. Rio Tinto kaže da je ta studija pogrešna i da po njihovoj računici Srbiji sledi svake godine 10 puta više.
„Direktna korist biće 180 miliona evra godišnje u porezima“, kaže Čed Bluit, izvršni direktor Projekta Jadar.
Rio Tinto, međutim, računa te prihode po ceni litijum karbonata od 15.600 dolara za tonu, koju očekuju njegovi stručnjaci u narednim godinama. Trenutna cena je 10.700 dolara na Šangajskom tržištu metala.
„Ja vidim juče i ovog američkog podsekretara za ekologiju, koji se sada bavi našim BDP-om. Pazite, on se bavi našom ekonomijom? I on nam poručuje kako će, ako dođe do tog projekta, Srbija opet da procveta“, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta.
Američki podsekretar za životnu sredinu očekuje da Srbija profitira mnogo više jer osim prostog rudarenja, nada se i drugim projektima vezanim za litijum baš u Srbiji.
„Što se tiče Vašeg pitanja…Za jedan do tri procenta, moram da proverim izvor. Ali, video sam da bi moglo da bude i više 4 odsto. Ali, dostavićemo vam tu informaciju“, rekao je juče Hose Fernandes.
Gospodin Fernandes nije mogao da se seti, ali mi smo našli ko je njegov izvor za optimističnu prognozu rasta srpskog BDP-a.
„Rudarenje i prerada litijuma je ovećanje BDP-a od 0,7 milijardi evra ili jedan odsto BDP-a. Proizvodnja katoda i prerada litijuma – to je 2.06 odsto BDP-a. Rudarenje i prerada plus proizvodnja baterija, to je četiri odsto BDP-a“, rekao je Aleksandar Vučić u julu ove godine.
Država Srbija nikada nije saopštila iz koje studije je predsednik Vučić ovo čitao i koja institucija je dala te prognoze. Tako da za sada imamo – nezavisnu studiju Zorana Drakulića i profesora, Studiju zainteresovane strane – Rio Tinta i prognozu američkog državnog podsekretara kome je izvor predsednik Srbije.
„Mene prvo zanima zašto gospodin Fernandes govori o projektu Rio Tinta. Pre svega, Rio Tinto nije američka kompanija. Pa ne znam što se oni toliko brinu za nas. Možda bi bolje bilo da se mi brinemo za nas, a da se oni manje brinu za nas“, kaže kolumnista Bogdan Petrović.
Kolumnista Nove ekonomije, ne negira da je Fernandesova procena realna, ali kaže da je za to potrebna velika nadogradnja samog rudarenja.
„Pošto se spominje da će od litijuma u Jadru moći da se proizvede milion automobila…Ako bi Srbija dobila dve fabrike automobila ili tri i fabriku baterija lako je moguiće da rast GDP-a bude i tih četiri odsto. Ali, mi nemamo nikakve garancije za to“, kaže Petrović.
Garancije ima Mađarska koja se kladila, ne na Nemačku, na Kinu i već ima ugovore za dve fabrike električnih automobila i jednu fabriku litijumskih baterija, a nema rudnik.