Donjeck – U Rusiji je juče i zvanično počelo glasanje na osmim predsedničkim izborima. Birališta su otvorena tri dana, do nedelje uveče. U Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, koje Rusija od oktobra 2022. smatra svojom teritorijom, proces glasanja trajaće celu nedelju, iz bezbednosnih razloga i zbog pružanja mogućnosti pripadnicima oružanih snaga da obave svoju građansku dužnost.
Predsedniku Vladimiru Putinu, kome su ovo peti izbori, na crtu izlazi, čini se, konkurencija slabija nego ikad. S obzirom na to da je u leto 2020. sproveden referendum o ustavnim promenama, njemu je i formalno omogućeno da se kandiduje još dva puta zaredom. Putin, koji se na čelu ruske države nalazi praktično 24 godine, zbog ustavnih ograničenja je bio prinuđen da se u periodu od 2008. do 2012. rotira s premijerom Dmitrijem Medvedevim i prepusti mu te četiri godine vodeću funkciju u državi. Takođe, ustavnim promenama usvojenim u parlamentu, mandat predsednika Ruske Federacije je od 2012. produžen sa četiri na šest godina.
Predizborna kampanja protekla je u potpunom skladu s izvesnim rezultatom i okolnostima ratnog stanja u kojem se zemlja već dve godine nalazi. Praktično je nije bilo, kao ni klasične predizborne propagande. Koliko su TV debate, u kojima kao ni 2018. nije učestvovao predsednik Putin, bile nebitne i u drugom planu u odnosu na vesti s ratišta, najbolje ilustruje činjenica da na poslednju, koja je održana 10 dana pre izbora, nijedan od trojice njegovih protivkandidata nije došao, već su delegirali predstavnike svojih izbornih štabova. Na ulicama Moskve, Kaluge, Rostova i Donjecka, gde sam boravio prethodnih dvadesetak dana, jedini bilbord koji sam uspeo da primetim je Leonida Sluckog, kandidata Liberalno-demokratske partije.
Osnovni slogan pod kojim je ovaj 66-godišnjak sproveo svoju kampanju je „Delo Žirinovskog živi”. Ugled koji je pokojni lider LDPR-a (umro je 6. aprila 2022) stekao uglavnom posthumno, na osnovu citata u kojima je godinama predviđao rat sa Ukrajinom i konfrontaciju sa Zapadom, Leonid Slucki vidi kao svoj glavni predizborni adut. Kad je reč o Žirinovskom, iz čije senke Slucki ne pokušava da izađe, patriotski deo javnosti Rusije, koja je i njihovo jedino glasačko telo, ima podeljeno mišljenje. Žirinovskom se ne zaboravlja da je 1996. u drugom krugu predsedničkih izbora podržao Borisa Jeljcina, što se na izborima 2000. reflektovalo katastrofalnim izbornim rezultatom, pošto je osvojio samo 2,7 odsto glasova. Izbore 2004. Žirinovski propušta, a 2008, kad je vlast zbog ustavnih ograničenja bila prinuđena da kandiduje Medvedeva, donekle oporavlja svoj rejting i dobija podršku 9,35 odsto glasača. Četiri godine kasnije osvaja 6,2 procenta, a na poslednjem nastupu 2018. za njega je glasalo 5,6 odsto izašlih birača.
Slucki u svojim teatralnim nastupima često podseća na Rusa iz američkih filmova osamdesetih godina prošlog veka. Štaviše, i njegova biografija je daleko od čiste. Već četvrt veka je deputat Državne dume, od 2016. i predsednik Komiteta za spoljne poslove. U medijima je prozivan zbog luksuznih nekretnina i voznog parka, u kojem se, između ostalog, nalaze dva „bentlija” i „majbah”, što nikako nije u skladu s njegovim zvaničnim prihodima. Tokom 2018. optuživali su ga i za nepristojno i navalentno ponašanje prema pripadnicama lepšeg pola. Sama Marija Zaharova, na pitanje da prokomentariše optužbe na račun Sluckog, izjavila je da joj se njegovo ponašanje „ne dopada”, ocenivši ga kao „minimum ekstravagantno”. Dakle, imajući u vidu osnovni moto kampanje i sumnjivu biografiju, Leonid Slucki teško se može primaći cifri od pet procenata.
Znatno veće šanse od Sluckog na ovim izborima ima Nikolaj Haritonov, njegov kolega iz Dume, komunista sa 30-godišnjim deputatskim stažom. Ovaj 75-godišnji politički veteran, u prošlosti pukovnik Federalne službe bezbednosti, a od 2021. i predsednik parlamentarnog Komiteta za razvoj Dalekog istoka i Arktika, bio je protivkandidat Putinu i pre 20 godina, kad je osvojio 13,7 odsto glasova. Čini se da i sada, kao i tada, Haritonov „postavlja glavu” za svog lidera Genadija Zjuganova, koji nema petlju da izađe na izbore. Poslednji put Zjuganov se kandidovao 2012. Novinari koji su pratili debate tvrde da je na njima najuspešniji bio Nikolaj Haritonov.
Treći kandidat, doktor hemije Vladislav Davankov, od prethodne dvojice kandidata razlikuje se pre svega mladošću. Rođen je 1984. godine. Takođe je deputat Dume od 2021, kao predstavnik partije Novi ljudi, osnovane u martu 2020. Na svom prvom izbornom nastupu godinu posle osnivanja Novi ljudi su uspeli da pređu cenzus od pet odsto, što će verovatno i sada biti gornja granica za Davankova. Njegova kampanja, ukoliko je to uopšte važno, delovala je mlako, a plakati su po dizajnu na prvi pogled podsećali na bioskopsku najavu komedije. Uprkos liberalnoj ideologiji i umerenijoj retorici od konkurencije u Dumi, partija Novi ljudi podržala je napad na Ukrajinu, pa se Davankov, kao i druga dvojica Putinovih protivkandidata, našao pod zapadnim sankcijama.
Rekordno dobar rezultat Putina, između 80 i 90 odsto podrške glasača na ovim izborima, nesporan je. Međutim, problemi i izazovi za njegovu vlast veći su nego ikad ranije zbog ratnog stanja, ali i geopolitičke konfrontacije sa Zapadom. Od početka rata i Ukrajina i Zapad pokušavali su na svaki način da u Rusiji destabilizuju drušveno-političku situaciju. Do sada nisu imali praktično nikakvih uspeha. Izborni proces u ratno vreme vide kao šansu da se možda nešto na tom planu promeni, poslednju priliku koja bi mogla da bude povod manifestacije jačeg nezadovoljstva građana. Naruku im je u početku išla i iznenadna smrt Alekseja Navaljnog u zatvoru. Ipak, ona nije dovela do potresa koji su na Zapadu očekivali i malo ko u Rusiji veruje da je režim zaista ubio lidera liberalne opozicije, posebno ne mesec dana pre izbora. Nije im pošlo za rukom ni da od njegove udovice stvore simbol otpora režimu. Pozirajući u društvu američkog predsednika Džozefa Bajdena i drugih zapadnih lidera, patetičnim nastupima na međunarodnim konferencijama neposredno nakon Aleksejeve smrti, te odlukom da na kraju ne prisustvuje sahrani, Julija Navaljna je izazvala zgražavanje čak i kod većine onih koji su podržavali politiku njenog muža.
Na svega deset dana pre izbora, ambasade SAD i Velike Britanije pozvale su po ko zna koji put od početka rata svoje građane da napuste teritoriju Ruske Federacije, uz obrazloženje da poseduju informacije da se ekstremističke grupe spremaju za masovne skupove. Prekjuče su ukrajinski mediji objavili kratak video u kojem trojica maskiranih muškaraca, pozirajući pred eksplozivnim napravama, u ime „borbenih odreda Navaljnog” prete terorističkim napadima na biračka mesta i izborne komisije u znak osvete za „ubistva Navaljnog i Borisa Nemcova”. U utorak su sa teritorije Ukrajine obnovljeni napadi na pogranične oblasti Ruske Federacije, koji su pokušani i proletos uoči kontraofanzive na Zaporožje. Ovog puta Ukrajina je dejstvovala znatno jačim snagama, uključujući artiljeriju, višecevne bacače raketa, veći broj tenkova i oklopnih vozila. U ataru sela Kozinka, u Belgorodskoj oblasti, Ukrajinci su izvršili čak i helikopterski desant. Za sada nisu uspeli da naprave neki veći uspeh. Juče ujutro Belgorod je bio izložen žestokom neselektivnom bombardovanju civilnih ciljeva.
Od ljudi angažovanih za sprovođenje izbornog procesa u Donbasu saznali smo da je uhapšena najmanje jedna ukrajinska diverzantska grupa koja je imala zadatak da napadne glasačko mesto, kao i da prema njihovim saznanjima vojna obaveštajna služba GUR planira terorističke akcije većeg obima na Krimu. Takođe, kako nam je rečeno, razrađena je posebna šema po kojoj se putem telegram grupa vrbuju ljudi da izađu na izbore, fotografišu listić s napisanom uvredljivom porukom na račun predsednika Putina, za šta im je obećana onlajn uplata na platnu karticu u visini 100 američkih dolara.
Dakle, spoljni protivnici Rusije od ovih izbora očekuju mnogo i čine sve da podriju izborni proces, počevši od paničnih saopštenja ambasada, pa sve do žestokih ukrajinskih napada na pogranične regione. Stoga su sprečavanje panike, omogućavanje bezbednog odvijanja glasačkog procesa i zadovoljavajuće izlaznosti za Putina veći izazov od bilo kog protivkandidata s kojim se suočio tokom prethodne 24 godine.