Umesto uvodnika
Legenda kaže da je Slobodan Milošević birao sebi opoziciju tako da kada ljudi na malim ekranima vide Vuka Draškovića i Vojislava Šešelja uplaše se, pa glasaju za njega. Strahom se najbolje vlada. Tu metodu vladanja je preuzeo i Aleksandar Vučić i sistem savršeno funkcioniše. Ipak, kad–kad se desi pukotina u sistemu, a oni mudri to iskoriste. Istina, oni postanu nepodobni za medije, ali ideja dopre do naroda i onda se stvara mogućnost da proklija klica promena i nade.
Izlazak is Srpske radikalne stranke
U julu 2020. godine Nemanja Šarović je napustio Srpsku radikalnu stranku jer za njegove primedbe unutar stranke godinama nije bilo razumevanja. Zle glasovi su govorili: ,,Pa da, napustio je sada partiju kada nije prešla cenzus”, mada se etičke tačke gledišta, ali i političkog kodeksa, zapravo je taj korak bio ispravan jer da je partiju napustio dok je bio u skupštini, isti ti koji su upotrebljavali pomenutu rečenicu, uzeli bi za zlo kako je uzeo poslanički mandat partiji kojoj je pripadao.
BAOvako je, ipak ostao čistog obraza i svoje političko delovanje podelio po etapama, i po mandatu Skupštine republike Srbije jer je kao poslanik i bio izabran od strane birača koji su tada pružili podršku Srpskoj radikalnoj stranci. Inače, i u toku mandata Nemanja Šarović je jedini predstavnik radikala koji je žestoko kritikovao direktno predsednika Srpske napredne stranke, košarkaškog trenera i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ljubav, Vera, Nada
Nakon izlaska iz Srpske radikalne stranke ona je počela da se rasipa i logično da je sa sobom takva politička figura kao Nemanj Šarović sa sobom povukla deo članstva koji je bio nezadovoljan radom partije. Osnivajući svoj pokret Ljubav, Vera, Nada osvežio je političku scenu, a još više patriotski blok koji je postao jednoličan, prilično umoran i ”konstruktivno opozicioni”, kako bi to rekli oni koji su tzv. opozicija koja je ipak pogodna ovome režimu. Za razliku od većine slučaja kada dolazi do skandala, tračeva gde primat preuzima žuta štampa, ovaj put na insistiranje Šarovića kada je gostovao u emisijama kao osnivač pokreta, nije želeo da priča o odnosima unutar radikala i tako kupi političke poene nego ponudio konkretna rešenja za situaciju u kojoj se Srbija nalazi, ali i ukazujući na greške ove vlasti koji mnogi prećutkuju, uprkos tome što sami sebe nazivaju opozicijom. Da, oni možda jesu opozicija ali narodu, vlasti nikako.
Ni N1, ni Pink
Ono što je nakon formiranja pokreta prvo palo u oči, što je sa strane političkih analitičara i bio dovoljan dokaz da Šarović ostaje žestoka opozicija Vučiću je to što je ostao nepodoban. Kako i za Pink, tako i za tzv. slobodni i nezavisni mediji N1, kojeg mnogi politički neosvešćeni ljudi doživljavaju kao opozicioni kanal, a ne kao Vučićev korektiv. Jer složićemo se, Vučić uređuje vesti na Pinku, Hepiju i na RTS–u, ali na N1 to ne radi. N1 gleda kako bi saznao šta treba ili šta ne treba da radi kako bi ostao na vlasti. Pokret Ljubav, Vera, Nada nije poželjan na pomenutim kanalima što će reći da taj pokret nije opozicija narodu, već zaista opozicija Aleksandru Vučiću, ali i ispostavi CNN televizije.
Modernim žargonom reklo bi se da je ovaj pokret politički nekorektan. I u suštini jeste. Nije zasnovan na ružičastom, ili srećnom patriotizmu, nego onom pravom koji ne mora da se busa u prsa i to dokazuje, ali nije zasnovan ni na agendi Evropske unije koja ”nema alternativu”, prema rečima političara koji su redovni gosti prelistavanja dnevne štampe na kanalu N1. Uprkos cenzurama i zabranama na televiziji, pokret raste jer narod uviđa da je potrebna potpuna promena političkog kursa i sistema.
Vučiću, vrati kamilu
Istini za volju, N1 i njihova mlađa sestra Nova jeste u jednom momentu, nehotice objavila akciju pokreta Ljubav, Vera, Nada kada je Nemanja Šarović prosledio dopis medijima oko zlatne kamile koju je trener košarke i predsednik Srpske napredne stranke prisvojio sebi i ako je dobio kao poklon, a poznato je da predsednik države ne može da uzme za sebe poklon koji je dobio u svojstvu predsednika ukoliko on prelazi određenu svotu novca, koja je u ovom slučaju basnoslovno pređena.
Sam način na koji je dopis napisan, pomenutim medijima se učinio interesantan jer je verovatno ”mirisao” na neku građansku akciju, ali su se prevarili. Prema rečima Šarovića, i to su jedva objavili kada su videli da je reč o njegovom pokretu i to ne u Dnevniku, nego u pregledu nedelje. Ostaje upitnik kako bi se ophodili prema toj akciji da ju je izvela neka građanska opcija, što govori o tome da je ovde i dalje bitno ko radi, a ne šta radi.
Osim ove Vučićeve krađe, pokret Ljubav, Vera, Nada je nastavio sa otkrivanjem poklona koje je Aleksandar Vučić prisvojio za sebe.
Slučaj Vladimir Cvijan
Ime koje nijedan političar u Srbiji nije smeo da spomene od momenta kada se saznalo da čovek više nije živ. Ipak, Šarović je i tu napravio razliku u poenima u odnosu na opoziciju zato što je jedini redovno u toku obraćanja javnosti pokušao da istera istinu na čistac i da se sazna šta se zaista desilo sa čovekom. Tzv. mediji su takođe u vezi ove akcije ostali nemi. Da li će sloboda znati da peva, pitao se srpski pesnik Branko Miljković, očiglendo je da ne ume, ako se finansira od strane evropskih centara moći. On je bio i prvi koji je javnosti otkrio to da na grobu pokojnog Cvijana ne postoji prezime. Samo ime. Vladimir. Tako završavaju oni koji pokušaju da se suprotstave ludilu. Bez prezimena.
Vladimir Cvijan život je okončao pod velom tajne.
Kremiran je i sahranjen 19.1.2018. godine, na groblju Lešće.
Na mestu gde je urna sa njegovim ostacima, stoji samo ime. pic.twitter.com/cIOqK447h9
— Nemanja Šarović (@NemanjaSarovic) March 23, 2021
Izložba „Aleja žrtava kadrovskih rešenja Aleksandra Vučića“
Naime, izaslanik Pape Franje je stigao u Srbiju kako bi razgovarao sa predsednikom Srpske napredne stranke koji se predstavlja kao i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Mediji koji su pod šapom vlasti, ali i tzv. slobodni i nezavisni mediji ovaj događaj su sakrivali od javnosti da bi pojedini počeli da ga predstavljaju kao nešto protokolarno i nešto što zapravo nema baš mnogo veze sa pokušajem da Aleksandar Vučić nametne SPC i Srbiji namesništvo Vatikana, i ako je već poznato da će se izaslanik Pape, Pol Galager održati sastanak i sa Patrijarhom Porfirijem na kraju svoje posete u manastiru Kovilj što mediji mučki prećutkuju.
Kako je Nemanja Šarović izjavio, u devet časova ga je primila Ana Brnabić, a u 10 Aleksandar Vučić bez ikakve najave medija, koji su to prećutali nadajući se da do naroda neće doći istina koja se kosi sa onim što narod Srbije definitivno i većinski ne želi, a to jeste dolazak Pape iz razloga zato što svi njegovi putevi u Srbiju vode preko Jasenovca, što su govorili i blaženopočivši patrijarsi Irinej i Pavle.
Predsednik stranke Ljubav, Vera, Nada je najavio da će nastaviti sa izveštavanjem o ovim događajima, aludirajući na to da kada je pre desetak dana najavio to da će Papa doći u Srbiju, većini auditorijuma to nije izgledalo kao moguće, dok ovaj događaj samo potvrđuje Vučićevu ideju i zamisao da bude prvi predsednik Srbije koji će dovesti Papu zbog svojih aluzija i patologije kako voli da bude prvi u nečemu i da predstavlja sebe kao prijatelja ljudi sa velikim titulama.
Nemanja Šarović je podsetio i na to da je Vatikan bio jedan od glavnih inicijatora raspada SFRJ u krvavom građanskom ratu gde su najviše stradali Srbi, i da uprkos tome što vodeći epidemiolog, fudbalski selektor, teniski trener, predsednik svega u Srbiji Aleksandar Vučić pokušava da kršeći istoriju i kodeks svog naroda pokušava sebi da obezbedi iluzorno mesto u istoriji kao predsednik koji će biti vredan pomena.
Mladost u politici
Uprkos tome što u pokretu postoje renomirani ljudi, poput generala Delića ono što razlikuje ovu političku organizaciju od drugih je i to što su pustili u prvi red mlade ljude, koji su spremni da rade u korist države proizvodeći sopstvene ideje u korist iste. Jedan od njih je i Aleksandar Vukasnović, u javnosti poznat po napuštanju SRS nakon brojnih afera u toj stranci ali i kao čovek koji je sa Nemanjom Šarovićem otvorio aferu krađe poklona od strane Aleksandra Vučića.
Antrfile
Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i majka im Sofija su hrišćanske svetiteljke i mučenice iz 2. veka. Živele su i stradali u Rimu u vreme cara Hadrijana. Nakon rođenja treće kćeri Sofija je ostala udovica. U vreme kada su stradale Vera je imala 12, Nada 10, a Ljubav 9 godina. Izvedene su pred cara gde su smerno ali odlučno ispovedili veru u Isusa Hrista i odbili da prinesu žrtve idolskoj boginji Artemidi. Nakon toga su po carevoj naredbi mučene i ubijene. Mrtva tela svojih kćeri uzela je Sofija i sahranila van grada. Nakon tri dana i tri noći molitvi na njihovom grobu i sama je umrla 137. godine.
Pravoslavna crkva proslavlja svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju 17. septembra po julijanskom kalendaru. Hrišćanski učitelji nas upravo uče o tome da su Vera, Nada i Ljubav glavni pokretači čoveka i da bez njih on postaje neko ko je sklon uniniji duha.
U ovakvim vremenima upravo politički pokret koje se zasniva prvo na hršićanskim vrednostima, pa tek onda zauzima ostale stavove može se smatrati onim što je Srbiji neophodno.
Gospodin ΛV najavljuje napuštanje SNS, vlasti i Srbije. Ko u tome veruje. On od rođenja do današnjeg dana i sutra jedino što je radio to je rad u politici. On se domogao čelne funkcije zeznuvši svog „političkog“ oca, Tomu Diplomu. Zaista ga prešao dao mu platu 15.000 evra i vilu na Dedinje u kojoj stanuje o trošku države i on se odrekao „sina“ pa porekao. Gura nekako. Čudno je da ΛV se ne umori, radi poslove predsednika, premijera, svih ministarstava i stigne na sva mesta bez razlike na geografsku širinu i dužinu. Njegovi saradnici aplaudiraju, klimaju glavom i uživaju u uživanju. U interesu naroda molim ga da odustane povlačenju, u suprotnom sjebali smo se.