Bez pardona
Sloboda se osvaja – pobunjeni gradovi
Protesti su definitivno obelezili ovu godinu zbog svog trajanja od preko devet meseci. Menjali su forme, brojnost, zahtevi su dodavani ali protesti ne samo da ne staju nego se stiče utisak da neće stati nikada. Naravno da će se i to desiti ili zbog zamora ljudi ili zbog ispunjenja zahteva ali sada je borba iznurivanja. Vidimo da režim više nije u stanju da održi nijedan kontramiting a to im je bila taktika a sa druge strane studenti su na nekin način prepustili proteste zborovima građana koji iako su svo vreme delovali ozbiljnije su vidljivi tek poslednjih par meseci. Po svojoj strukturi su različiti ali vidimo istrajnost i neku novu opoziciju na lokalu, zaključuje kolumnista Ljubomir Stefanović, urednik yutyub kanala i portala Slavija info
Ljubomir Stefanović
Naravno da nisu sve to idealne organizacije ali su više nego dovoljne da sutra budu podrška u smeni režima pre svega kroz kontrolore na glasačkim mestima.
Prethodnih nedelja protesti su bili u Užicu, Valjevu, Kraljevu, Lazarevcu, Nišu, Novom Sadu, Rači, Beogradu i na mnogo drugih mesta a možemo videti po kuknjavi na Radio televiziji Srbije da ih je najviše zaboleo protest u Valjevu gde su nakon provokacija protestanti izlomili prostorije Srpske napredne stranke i u Lazarevcu gde je blokiran autoput. Ove blokade nisu duge niti trajne, nema mehanizacije i slično, ali jesu simbolički važne. Svi znamo da su vrućine ogromne i da je to jedan od razloga zbog ne baš velikog broja ljudi na protestima ali isto tako znamo da u avgustu neće biti baš ovakvo vreme a i da se krajem avgusta dosta ljudi vraća sa godišnjih odmora, tako da sve ovo može biti dobra uvertira za ono što sledi od septembra.
Ideja generalnog štrajka nije zaboravljena, ali pre septebra nije realna. Da se primetiti i da je režimu to više nego jasno i da na sve načine gleda kako da uguši pobunu ili bar da ostane na ovom nivou na kome je danas da se gradovi lojalniji Srpskoj naprednoj stranci ne pridruže. Jer svi su svesni da je dovoljno i deset gradova i opština u isto vreme da napravi zbor građana i da nema te sile koja to može sprečiti. Analizu je gotovo nemoguće uraditi kvalitetno i predvideti ali je ovakav scenario jedan od realnijih. Jedino tako izbori su neminovni a režim koji se godinama pozivao na izbornu volju građana u slobodnom je padu. Protesti su oduĐili propast Srbije koja je sigurna sa ovakvim režimom. Kada ovo pišem misli na kopanje litijuma koje građani ne dozvoljavaju protestima u Valjevu i Loznici.
Propast druge vrste nam ipak sledi a to je dolazak sotinu hiljada ljudi iz Gane. Mediji su ovde predvođeni Markom Đurićem to demantovali ali mediji u Gani pišu o tome. Sa time se dodatno menja demografska slika Srbije i to trajno jer se oni neće vraćati. Menja se i životni standard na gore i iako će u početku pojedini biti zadovoljni što imaju jeftiniju radnu snagu na duži rok, shvatiće da se oni ne mogu ovde uklopiti i suočiti se sa posledicama takve odluke režima.
Ovo pišem jer smo u Evropi mi najugroženiji migrantskom krizom. Jedina smo zemlja u Evropi u kojoj su migranti proglasili nezavisnost. Za vreme komunističkog režima a pogotovu nakon Brionskog plenuma na Kosovu i Metohiji naseljno je stotine hiljada Albanaca iz Albanije koji su samo par decenija kasnije proglasili nezavisnost. Sa ovakvim režimom mogu misliti kako će se novi migranti ponašati kad budu videli šta je sve ovde moguće. To je nešto što samo doliva ulje na vatru u ovakvom trenutku a Srbija definitivno gori.
Sada već pričamo o protestima kojima se niko nije nadao. Ljudi se samoorganizuju preko viber grupa i na sastancima građana i sprovode akcije. Uloga opozicionih stranka je sasvim po strani i mnogi čekaju da se i oni probude a oni izgleda žele da se pojave u fotofinišu kao Mojsije na Gori i da pokupe kajmak.
Ovoga puta to neće baš tako ići jer su ljudi prepoznali nove heroje u Novici Antiću, Ivanu Matoviću, Milu Lomparu i drugima kojima duboko verujem da će ukazati poverenje u narednom periodu.
Veliko poverenje naroda dobio je i sveštenik Saša Petrović iz SAD. Svojim oštrim nastupima sveštenik ali i predsednik Srpske narodne odbrane oduševio je narod. Najzad vidimo i konkretnije delovanje dijaspore koja je do sada delovala slabo i u tišini uglavnom. Ovo je nešto novo i preko potrebno da se narod probudi i shvati da je u pitanju ne borba za vlast već borba za opstanak.
Sa požarima na mestima gde treba da se kopa, najavama i obećanjima za litijum, kineskim korporacijama, dolaskom migranata, ovakvim cenama goriva i hrane ovde je nemoguće živeti a na sve to imamo i ovakvo vređanje zdravog razuma preko najjačih medija. Aleksandar Vučić i njegovi satrapi naravno ne sede skrštenih ruku, gaze ljude, napadaju noževima, šalju policiju ali ono što malo ko vidi u pozadini to je delovanje poreske uprave na čijem je čelu Dragana Marković koja je tu došla iz Bezbednosno inforamtivne agencije i njenog lojaliste Peđe Stošića zaduženog za obračun sa političkim neistomišljenicima.
Misle da ako ljudima naprave problem neće imati kada da pomognu bunt naroda ali znajući mentalitet naroda na duže staze samo će ih sve više mrzeti. Svi smo svesni da će Vučić pokušati da se osveti svima ako ova pobuna bude ugušena i zato je dobro da sve ovo tinja do jeseni kada će duboko sam uveren nastupiti zaista haos. Sloboda nije nešto što se dobije po rođenju i zagarantovana već je sloboda ono što se svakodnevno osvaja kroz borbu.
Naša borba je pravedna, borimo se za otadžbinu a oni se bore za nelegalno stečenu imovinu!