Portal Slavija info ekskluzivno objavljuje kolumnu Ljubomira Stefanovića na temu izbora, protesta, vlasti, tzv. opozicije i aktuelnosti na političkoj sceni Srbije koja će se pojaviti u Magazinu Tabloid.

Stav

Revolucija bez revolucionara

Na Majdanu su korišćeni molotovljevi kokteli za spaljivanje policije i
institucija, imali su čak i katapult, a kod nas najviše što su građani imali
bila je kocka iz kaldrme i par ljudi koji su istom pokušali da pogode
zgradu. Očigledno je i to da nisu istrenirani i da im je kocka u ruci
strano telo, a da postoje kampovi za obuku nema ni govora. Druga
stvar je i to što je na Majdanu prosek godina bio oko trideset a ovde je
oko pedeset, mada ima i starijih. Tako se na snimku vidi baka koja
stoji pored suzavca i lupa u šerpe. Da su postojali i mlađi ljudi jesu, ali
su to studenti milenijalci koji nisu radi kavzi. Više su odrastali na
pričama iz devedesetih kako su od studentskih protesta neki postali
vođe naroda predsednici stranaka i slično.

Ljubomir Stefanović

U Ukrajini 2014. godine desio se Majdan tj. nasilna promena
vlasti kroz zauzimanje institucija a povod je bio ugovor sa EU
koji je tadašnja vlast odbila da potpiše. Pro EU snage su izvodile
danima ljude na ulicu i pravili su proteste protiv režima koji je bio
izuzetno korumpiran, naši tajkuni su ništa u odnosu na njihove a
cena rada u Ukrajini i uopšte uslovi života bili su daleko lošiji od
naših. Tako da je i razumljivo bilo zašto je narod nezadovoljan. Ali
Majdan kao ni druge revolucije bile one obojene ili ne ne
sprovodi narod već dobro organizovane i utrenirane grupe sa
jasnim ideološkim predznakom. Kod obojenih revolucija je malo
drugačije jer se ideologija narodu ispostavlja nakon a ne pre
revolucije pre se priča samo o lošim stranama vlasti i opšte teme
i mesta koja pogađaju svakog.

Na ovaj način se više gleda kako srušiti postojeću vlast nego ko će
biti posle njih. A događa se često i da ovi koji hoće da dođu samo su
ljubomorni što oni nisu u mogućnosti da rade iste stvari kao i vlast.
Naravno uvek ima i iskrenih boraca i opozicionara kojima je svega
dosta. Majdan u Ukrajini imao je organizovane grupe, više desetina
kampova za obuku istih a finansiranje toga nije do kraja utvrđeno, ali
se pouzdano zna da su grupe finansirane iz zemalja kolektivnog
Zapada. Svaka slučajnost je planirana, organizovana i finansirana.

O tome koliko je bilo nasilja na Majdanu govori broj spaljenih policajaca i građana ali i kidnapovanja oficira policije pre svega
snaga Berkut. Od neformalnih grupacija koje su imale političku
podršku stranaka kasnije su formirane paravojne formacije Azov
i Desni sektor.
Ovo je ukratko o Majdanu u Ukrajini, a u Srbiji za to vreme zbog
izbora koji su očigledno neregularni, proteste grupe građana nazivaju
Majdan. Na Majdanu su korišćeni molotovljevi kokteli za
spaljivanje policije i institucija, imali su čak i katapult, a kod nas
najviše što su građani imali bila je kocka iz kaldrme i par ljudi koji
su istom pokušali da pogode zgradu. Očigledno je i to da nisu
istrenirani i da im je kocka u ruci strano telo, a da postoje
kampovi za obuku nema ni govora. Druga stvar je i to što je na
Majdanu prosek godina bio oko trideset, a ovde je oko pedeset mada
ima i starijih. Tako se na snimku vidi baka koja stoji pored suzavca i
lupa u šerpe. Da su postojali i mlađi ljudi jesu, ali su to studenti
milenijalci koji nisu radi kavzi. Više su odrastali na pričama iz
devedesetih kako su od studentskih protesta neki postali vođe naroda
predsednici stranaka i slično.

Desnica u Ukrajini je promenila vlast, a desnica u Srbiji u
narodu poznatija kao Pampuri zbog ispijanja Vučićevog vina kog
se nisu odrekli radi sve da vlast sačuva, a bez desnice i
navijačkih grupa koje Vučić drži za sad pod kontrolom nema
promene na ulici. U svakom slučaju sa našim Majdanom svi su
zadovoljni osim naroda. Zapad je pokazao Vučiću da i dalje ima
uticaja ako ne bude slušao tj da mogu da ga dalje pritiskaju i ubrzaju u
izdaji zemlje dok je istok, u ovom slučaju Rusija preko Marije
Zaharove pokazala da ih stanje ne zanima već da im ovo samo lepo
služi za unutrašnje potrebe. Rusija želi Majdan u pokušaju kako bi se
lakše obračunavali sa svojom opozicijom. Da nema ni govora o
saradnji govori i broj sastanaka Vučića i Putina od početka SVO
u Ukrajini. Video ga je u prolazu u Kini jednom, a broj sastanaka
u poslednje tri godine je tačno nula.
Kad smo kod nula zbog čega je opozicija zadovoljna, a to je što će
sa nula dinara da opravda legitimitet Vučićevom režimu. Oni su
potpisivanjem zapisnika legalizovali očigledno neregularne izbore, a
verifikacijom mandata samo će potvrditi u kakvom je stanju njihov
karakter. Našim Majdanom zaboraviće se brzo greške opozicije i
niko niko neće tražiti objašnjenje zašto i kako su postali opozicija
sa tradicijom rušenja Vučića. Zaboraviće se broj kontrolora kao što
se zaboravio softver za brojanje glasova. Opozicija će u narednom
periodu šetati narod kako ne bi bio nezadovoljan, a priču će razvodnjiti

do besmisla kako se Vučić na njih ne bi naljutio. Opozicioni lideri
šetaće narod po gradu ko lude Mare. Dobra strana opozicije je to što je
šetnja zdrava za učesnike iste, a savet je da se odvija u Košutnjaku
gde je vazduh čistiji. U svakom slučaju nikad se ništa šetnjom nije
postiglo.

Sa druge strane i Vučić je zadovoljan, namerno je pustio dva
sata da se demonstranti ižive kako bi svojima pokazao da on
čuva državu od ovih koji bi da je ruše. Tradicionalna opozicija
ponovo je zastavom udarala u vrata i time samo kopirala kečerski
potez Boška Obradovića dok je bio sa žutima u koaliciji Savez za
Srbiju. Danas se Boško povukao iz politike, ali mislim da će to samo
par meseci najviše godinu dana trajati. Za sad ne napada opoziciju za
razliku od Milice Stamenkovski koja istu napada.

Da je opozicija prozapadna i da ima potencijalnih izdajnika to znamo, ali nisu oni
ti koji su dali tablice Kosovu, pozivni broj, Gazivode i još mnogo
toga već Vučić. A njih on ne zanima i njega ne napadaju nikad.
Slično je nažalost i sa dr Branimirom Nestorovićem koji je najavio
potencijalnu saradnju sa Vučićem na nivou grada ako bude Majdan u
Srbiji. A sada smešne proteste opozicije nazivaju Majdanom kako bi
se koalicija lakše uspostavila. Drugi uslov je bio odbijanje Nemačko –
francuskog plana ali to je teže da Vučić odbije, lakše je ovim
performansom opravdati ulazak u vlast. Verovatno da će u budućnosti
Nestorović da se bori protiv zle opozicije koja ruši državu, a da će kao i
Pampuri na Vučića i njegovu izdaju zaboraviti. Grupacija Mi je
sastavljena od izuzetnih ljudi, obrazovanih rodoljuba što se moglo
videti na konferenciji koju su nedavno održali, ali se plašim da će u
budućnosti više služiti kao amortizer režimu za narodno nezadovoljstvo
nego što će pokretati prave afere. Da li će biti opozicija Vučiću
videćemo po broju kritika na njegov račun. Jedno je kad se kritikuje
sistem, režim. vladajuća koalicija, a drugo je kad se imenuje krivac.
Ali da se vratimo na naš Majdan. U pravom Majdanu poltičari su bili
uz narod i kad ih je policija tukla, a i sami su se tukli u Radi
(Ukrajinskoj skupštini) dok se kod nas opozicija razbežala ispred prvog
korodna policije tako da nisu ni stigli da ih zakače. Sad se vade na
gutanje suzavca. E pa narode setimo se 7.7.2020. kad je ispaljeno
stotine suzavaca pa narod nije pobegao ali je znao za šta se bori i
naravno da je pobedio. Vučić je odmah otkazao zaključavanje.
Voli naša opozicija i da se poziva na proteste iz devedesetih, ali su
zaboravili da su tada imali palice u ruci pa i kad krene kordon policije
na njih imali su jak argument u ruci za borbu. A tadašnja policija po
surovosti bila je daleko ozbiljnija od ove danas.

Bar mi tako svedoče stariji ljudi. Ni policija se nije proslavila, a prvi izveštaji su bili da je
trideset policajaca povređeno, ali se dan kasnije taj broj spustio na
deset. Ni tu nije kraj jer je očigledno da je jedan od njih, policajac u
civilu, povređen od strane kolege u uniformi. Da stvar bude još i gora
ministar Gašić baš njega obilazi u bolnici. Gde su kako i od čega ostali
povređeni. Od ovakvih demonstracija jedino mogu biti povređeni
duševno. Spremili ih obukli i satima čekaju nasilne demonstrante, a
njih nema.

Da je ipak Vučić u problemu govori i broj čestitki koje je dobio
za ove izbore, ali i od koga. Niko se nije pretrgao u čestitanju, a
ove koje je dobio treba videti od koga su stigle i kako ti ljudi
vladaju u svojim zemljama. Najveći problem je taj što iako je Vučić
kula od karata nemamo opozicionu organizaciju koja je spremna da
ga etiketira za konkretne stvari. Kao i do sada pristrasnost medija se
nastavila tako su opozicioni mediji gurali da je opozicija koja
protestuje, studenti ili Srbija protiv nasilja dok su druge iz opozicije
zaboravili, a tu su ljudi prisutni i dobro poznati javnosti, ali nisu po volji
urednika dok se režimski mediji isključivo bave Majdanom i žele ovo
da prikaču narodu kao delovanje stranih slu`bi navodno finansirano i
slično.

Finansirano je šta?! Izlazak naroda koji je očigledno većina u
centralnim opštinama grada Beograda na ulice? Naravno da nije.
Lideri opozicije nikad tako nešto ne bi uradili. Čak su neki i javno
pozivali besne studente da se razi|u kad su se okupili ispred RIK-a. I
ovo okupljanje ispred RIK-a je deo naše tradicije postalo. Pa ako ste
znali da izbori neće biti regularni zašto se tražili i izašli na iste. A povrh
svega još se potpisali zapisnike iako ste ceo dan brujali o događajima
u Areni. Da su zaista hteli pad zapisnike kontrolori opozicije ne bi
potpisali i izbori bi bili ponovljeni ovako ostaje samo RIKA ispred
RIK-a. A to će se pretvoriti u šetnje da se narod polako isprazni. Mislim
da su ovo samo planovi i da se ljudi neće prazniti već da će bes u sebi
sakupljati i nisam siguran da li će ga iskaliti samo na režimu ili na
liderima tradicionalne opozicije koji zavlače narod godinama. Njima je
lako oni su obezbeđeni i bezbrižni na budžetu. Njima nisu za vratom ni
izvršitelji, ni komunalije ni struja, niti je kirija… Ali ljudi koji su izmučeni
svim životnim problemima nemaju vremena za njih i sve više i bolje
shvataju da oni nisu radi kavzi.

Teško vreme koje je ispred nas stvoriće hrabrije ljude, ljude
koji će više brinuti o kolektivu nego o ličnim interesima. Od ovih
nema ni{ša, moraćemo da tražimo dalje ali i da gledamo bolje. Vučića
mekani ljudi neće skloniti nikad.

Devedesetih su lideri opozicije bili zatvarani, nekad namerno, nekad u dogovoru, ali narod to tada nije
znao, a sad neće ni toliko da se potrude. Batine je dobijao i Vuk
Drašković, ali i Zoran Đinđić i na taj naćin su delili sudbinu naroda.
Danas je elita sve više odrođena od istog, a mediji koji traže mlade
talente nepogrešivo biraju ljude koji nikad neće okupiti nikog.
Bitka sa ovim režimom je bitka gde nećemo imati pomoć u vidu
stranog faktora ni sa istoka ni sa zapada. Ista saopštenja izdaju i
SAD i Ruska ambasada, a isto su pričali i za proteste u februaru.
Njima je cilj da ispune interese zemalja iz kojih dolaze, a borbu
sa Vučićem moraćemo da izguramo sami!