Nakon što se narodna poslanica i penzionisana pukovnica Ministarstva unutrašnjih poslova Slavica Radovanović, zvaničnim putem raspitivala o profesionalnim kvalifikacijama komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) Marka Krička, kao i na osnovu čega je napredovao u službi, imala je neprijatan susret sa njim. Naime, Kričak joj je, kako je ispričala, prišao u garderobi Narodne skupštine, predstavio se i rekao da sve što je interesuje može da pita lično njega.
„Kričak je sin Milana Krička, njegov otac je radio u Policijskoj upravi za Grad Beograd, u Četvrtom odeljenju. Ja Krička znam od kada je došao da bude šef Odseka u Policijskoj stanici Rakovica, u kojoj sam tad radila. Ne mogu da kažem ništa lepo osim da je najveći odliv radnika u Odeljenju kriminalističke policije iz Rakovice otišlo u periodu dok je na čelu tog Odeljenja bio Kričak. Mislim da to sasvim dovoljno govori. Zaista nisam ni znala, govorim o njegovom ocu, niti me je interesovao, njegov porodični status. Onda se odjednom pojavio Marko Kričak i to kao načelnik JZO“, započela se pukovnica u penziji o svom neprijatnom susretu sa Kričkom.
Pojasnila je da je ljudima je najlakše kada se kaže JZO, ali da je nikako ne treba mešati sa jedinicom kojom je upravljao Milorad Ulemek Legija, a čija je skraćenica JSO.
„To je jedinica koja se bavi zaštitom određenih lica i objekata i stranih delegacija kada dođu u zvaničnu posetu Srbiji. Znači nikakva hapšenja, nikakve šetnje po ulicama, nikakvo maltretiranje građana, nije uopšte bilo u opisu te jedinice“, objasnila je Radovanovićeva.
I tako je, kaže, saznala za Marka Krička.
„U međuvremenu, mene članovi moje porodice i prijatelji pitaju da li ja znam ko je Marko Kričak. Oni mi kažu da je pre toga bio običan prodavac automobila, oni su imali neke neprijatnosti sa takozvanim Zokijem bankarom. Ja neću više ništa reći, Krička znaju kroz Zorana bankara i dovoljno je da kažem da je taj Zoran završio u zatvoru. Njima je bilo neobično da je neko takav došao na tako visoku poziciju u JZO. Naravno da sam i od kolega čula da jako brzo napreduje, da nema niti policijske obuke, niti adekvatne škole, da nije karijerno prošao kroz sve policijske strukture onako kako treba i tražila sam od ministra unutrašnjih poslova da mi dostavi, kao narodnoj poslanici, na šta imam pravo. Prvo sam tražila od Bratislava Gašića da mi se dostavi po kojim kriterijumima je Kričak napredovao, šta je on to doprineo službi, kojim zaslugama je došao na tako visoku poziciju imajući u vidu da je nešto kratko bio u Bezbednosno informativnoj agenciji i sa Gašićem je došao u JZO. Gašić mi nije odgovorio nikada, a posle toga sam poslala jednu ili dve urgencije“, priča Radovanović.
Susret sa Markom Kričkom u garderobi Skupštine
„Od svega sam dobila da me je Marko Kričak, u garderobi Narodne skupštine, presreo i predstavio se kao Marko Kričak. Dugujem da kažem da u decembru, kada smo imali proteste nakon parlamentarnih izbora, ja sam nekoliko dana bila u Skupštini u Kralja Milana non stop i tada sam kroz prozor videla Krička i tadašnjeg načelnika Sektora unutrašnje kontrole Ninoslava Cmolića. I onda sam pitala neke kolege šta oni traže među građanima. Tada sam dobila informaciju da oni tako idu u civilu, šetaju i posmatraju građane. Čak su mi rekli: Vidi da ne budeš blizu njih, ne znamo kakve su im namere“, pojašnjava Radovanović.
Tako, kaže, počinju da dolaze informacije do nje o tome ko je Kričak.
„I nikada nisam dobila odgovor ali je Marko smatrao da ima pravo (da mi priđe), što je s moje tačke gledišta drsko i bezobrazno, iako i sam zna da narodnom poslaniku u Skupštini, pa čak i na ulici, ne sme da priđe nijedan radnik obezbeđenja da ga tapše po ramenu, da se sa njim druži ili ima prijateljski odnos. Mi možemo da komuniciramo ako imam neki problem, ali da neko priđe u garderobi, dok uzimam kaput… Sa mnom je bila koleginica, narodna poslanica Jelena Pavlović. On je ničim izazvanim prišao sa stavom koji ne umem da opišem, da mi spočitava šta ja imam da tražim, ako me nešto interesuje da pitam njega i da mi objašnjava gde je sve kroz karijeru prošao. Rekla sam mu da nema pravo da se tako ponaša. Doživela sam to kao pretnju“, kaže ona, pojašnjavajući da je njegov prilazak, a nakon njenog zvaničnog upita, videla kao da Kričku smeta njeno raspitivanje.
Imajući u vidu da jem kako kaže, na ulici moćan, da je u Jedinici moćan, Radovanović je zatražila zaštitu od Ministarstva unutrašnjih poslova. Međutim, dobila je odgovor da nema potrebe, da nije bezbednosno ugrožena.
„Zašto sve ovo govorim? Da se tada reagovalo i da mu je skrenuta pažnja na ponašanje, sigurno sada ne bi radio ono što radi. Znam iz ranijeg perioda, iz te Jedinice je postojao jedan kolega koji je, da tako kažem, voleo da ćaska sa poslanicima, pa s njima da izađe na piće… Istog momenta je prebačen iz Narodne skupštine“, kaže ona.
Voditelj Podcast TV Vladimir Pavićević u kom je Radovanović gostovala, potom je ispričao da su se njemu javljali pojedini ljudi koji su mu pričali da, kada bi se Marko Kričak upoznavao sa nekim, dok je radio u Bezbednosno informativnoj agenciji, govorio bi: „Ja sam Marko Kričak, BIA“.
„To govori sve“, kaže Slavica Radovanović.
Sagovornica je pojasnila da je već od Sektora unutrašnje kontrole MUP tražila da preispita ponašanje Marka Krička, da su uzete izjave od učesnika tog događaja, da je Kričak negirao, kao što „Dačić negira da je Marko šamarao Nikolinu“.
„Ja sam dala svoju izajvu, pitali su me da li je to to, da li želim da ostane na tome. Meni je tada čovek koji je uzimao izjavu, iz Direkcije policije, koja bi trebalo da bude mozak Ministarstva unutrašnjih poslova, gde treba da sede sede glave koje donose odluke i procenjuju situacije, rekao mi je da on nije prekoračio nikakvo ovlašćenje i nije upotrebio nikakvo sredstvo prinude. Ja sam ga pitala da li sluša sebe šta priča, kako on može u Skupštini narodnom poslaniku da se obrati, a kamoli primenjuje neko policijsko ovlašćenje. Pitali su me da li je to to, da se na tome završi, rekla sam da ne, da želim da se to istera do kraja. To sada ide u neku svoju proceduru, ne znam ko će se uključiti, ali ja zaista neću odustati. Tako hoću da zaštitim sve poslanike“, kaže ona.
Radovanović je opisala još jednu situaciju od istog dana, samo nekoliko sati kasnije, u trenutku kada je izlazila iz zgrade Skupštine.
Posle susreta s Kričkom, neprijatnost ispred zgrade Skupštine
„Dok sam pokušavala da uđem u svoj automobil, prišao mi je čovek iz ćacilenda, drži vrata, unosi mi se u lice, psuje mi mrtvu majku i vređa me, a policija koja tu stoji ne reaguje, Tek na moj poziv, policija je došla i njega poslala u ćacilend, a on sve vreme okrenut ka meni ide nazad u ćacilend i dobacuje. Ja mogu samo da pretpostavim da je to bilo izrežirano da se ja zaplašim. Jer po svim pravilima, taj čovek iz ćacilenda ne bi smeo da bude tu gde mi poslanici izlazimo. Jer ako mi nismo bezbedni i sigurni, kako će se onda osećati građani? On je istog momenta trebalo da bude legitimisan, da se pozovu policajci iz PS Stari grad i da se protiv njega podnese određena prijava. Ne, on je samo vraćen u ćacilend“, kazala je Radovanović.
„Okačio značku kao FBI“
Na pitanje da li ima direktna saznanja o nasilju koje Kričak vrši nad studentima, Radovanović kaže ne mora ona ništa da govori i tvrdi, kada slike govore više od reči.
„Toliko ima snimaka Krička koji šeta po ulici sa motorolom. Pazite, svi policajci žele da se sakriju, da se ne vide, a Marko Kričak okačio značku kao FBI policajac. To sve govori koji su to kompleksi, koje je to odusustvo profesionalizma i koliko je on u svojim očima veliki“, kaže Radovanović dodajući da su to velike anomalije menadžmenta koje se zove kognitivna disonanca. To je, kako kaže, opasno za menadžera, kada sebe vidi određenim očima i ubeđen je da ga svi drugi tako vide.
Dodaje da se nikada u istoriji JZO nije desilo da je rukovodilac te Jedinice kao pomahnitao jurio ulicom, vodio ljude, naređivao…
„To pokazuje koliko je lojalan i koliko hoće da pokaže svoju odanost i zahvalnost za to što je tu“, kaže Radovanović.
Podsetimo, komandant JZO Marko Kričak je široj javnosti postao poznat nakon što ga je studentkinja Nikolina Sinđelić optužila da joj je u garaži zgrade Vlade Srbije pretio silovanjem, njenom glavom udarao u zid…
„Govorio je kako će da me skine i da me siluje pred svima, da će to svi gledati. Ja sam bila besna, rekao je ‘treba da me zamoliš da prestanem da te bijem’, a dečku je rekao da će nasilje tek da usledi. Ja sam mu odgovarala, nisam htela da ćutim, on je bio sve nasilniji. U toj garaži smo proveli tri sata, posle su nas odveli u stanicu u Majke Jevrosime. Kad su uveli sve u kombi, rekli su da ja ostanem napolju. Uplašila sam se da ne ostanem sama sa Kričkom, molila sam policijskog službenika, on mi je pomogao, želela bih da mu se zahvalim, zaista mislim da me je spasio. Pružili su mi pomoć, pitali da li treba da idem kod lekara, verovatno ću danas na preglede, jer bolovi ne prestaju“, prepričala je detaljno čitavu situaciju Nikolina Sinđelić.