MEDIJI ĆUTE: Računi za struju porasli u Srbiji, GRAĐANIMA JE DOSTA!

Stavke na računima za struju koje znatno uvećavaju osnovnu cenu kilovat-časa električne energije najčešći su razlog za negodovanje potrošača. Nije im jasno zašto moraju da plaćaju račun i kada po godinu i više dana nisu otvorili kuću i uopšte nije bilo potrošnje, kao i zašto bi mali potrošači morali da stimuliši proizvodnju zelenih kilovata investitorima koji su ovde izgradili vetroparkove, i što se uz račun za struju plaća i TV pretplata.

Ono što je poslednjih dana posebno podiglo pritisak pojedinim čitaocima „Politike” jeste ko je i kako smislio da se na akcizu koja je takođe uračunata u cenu kilovata plaća i porez na dodatu vrednost (PDV).

Tako jedan od čitalaca koji je ostavio komentar na sajtu „Politike” konstatuje da je EPS sigurno ušao u „Ginisovu” knjigu apsurda u celom svetu kada naplaćuje porez na porez (PDV na akcizu !?!)… Smatra da je to samo rezultat oholosti EPS-a i da tome nema kraja… i nikom ništa, navodi Vojnov.

Drugi čitalac koji se na sajtu predstavio kao Gorki Babić inženjer konstatuje istu nelogičnost.

– U računu za struju posle nekoliko stavki stoji akciza, pa se na sve to obračuna PDV. Molio bih nekog ekonomistu da objasni kako može na akcizu da se obračuna PDV, gde je tu dodata vrednost? Po meni je i jedno i drugo oblik poreza, to jest prihod države.

Među komentarima je i onaj u kojem se navodi da je ista stvar i s cenom gorivom da se na akcizu zaračunava PDV, te da sve na čemu je moglo da se zaradi preko cene jednog litra, da je to i urađeno. Išlo se dotle da se u cenu svake litre zaračunava i deo koji ide za zamenu vrata i prozora, izolaciju zgrada i nove fasade, (energetska efikasnost o kojoj se toliko svaki dan priča), pa razna markiranja goriva, obavezne rezerve…

Dakle, da li je plaćanje poreza na porez srpski izum ili ipak evropska praksa, bez obzira na to što je ovo način da država dođe do gro prihoda i napuni budžet jer svi moramo da trošimo struju a i veliki broj njih vozi automobile tako da je to najslađa zarada.

Prof. dr Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA i generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta kaže za „Politiku” da je sve po zakonu.

– Zakon je propisao da se na cenu u koju su uračunati i drugi porezi ili nameti (akcize, naknade i sl.) plaća PDV. To je pravilo u svim zemljama koje imaju porez na dodatu vrednost kao oblik poreza na potrošnju – objašnjava on.

Iako je plaćanje poreza na dodatu vrednost na akcizu apsurdno jer nema dodate vrednosti u porezu, ovo pravilo je ustaljeno i njega nažalost više niko ne dovodi u pitanje, naglašava.

– Razlog je jednostavan. Država time ubira mnogo veće prihode. Akciza je inače davno prestala da bude poreski oblik koji ima za cilj smanjenje negativnih eksternalija već je postala sredstvo za punjenje budžeta. To je posebno odlika srednje i niže razvijenih zemalja u kojima su indirektni porezi (pre svega akcize i PDV) dominantni – navodi naš sagovornik..

S njim se slaže i Đerđ Pap, bivši direktor u Poreskoj upravi i poreski stručnjak.

– Tu nema mnogo polemike, jer je to jednostavno tako propisano Zakonom o porezu na dodatu vrednost. A da li je to pravično ili ne ne bih da komentarišem – kaže Pap.

Pored naknada za plaćanje akciza, kamata, taksa za javni medijski servis i PDV-a, plaća se svakog meseca „trošak garantovanog snabdevača”, odnosno stavka koju je propisala Agencija za energetiku.

Obrni, okreni sve ovo na kraju plaćaju krajnji potrošači. Pri čemu je apsurd da ove naknade za energetsku efikasnost nisu oslobođeni čak ni socijalno ugroženi koji imaju pravo na određen broj besplatnih kilovata.

Na sajtu EPS-a doslovce piše „ovu naknadu u obavezi su da plaćaju svi kupci električne energije kako na garantovanom tako i na komercijalnom i rezervnom snabdevanju i ona nije podložna oslobađanju”.