MIHAJLOVIĆ: Evropski put je jedini kojim želimo da idemo, zelena agenda i energetska tranzicija su važan deo njega

Ona je u razgovoru sa zamenicom direktora Direktorata EK za energetiku Mehtildom Versderfer u u Beču pre početka Osmog klimatsko- energetskog komiteta Energetske zajednice razgovarala o procesu evrointegracija Srbije, energetskoj tranziciji, reformi javnih preduzeća u energetskom sektoru, investicijama u oblasti obnovljivih izvora energije, gasnoj diverzifikaciji i regionalnom povezivanju, saopštilo je Ministarstvo.

„Zelena agenda i energetska tranzicija su važan deo evropskog puta Srbije i u procesu priključenja napravili smo važne korake, a usklađivanje normativnog okvira je samo početak. Otvaranjem klastera 4 u pregovorima sa EU, omogućićemo lakše i brže sprovođenje reformi u poglavljima koja su obuhvaćena ovim klasterom – energetika, životna sredina i klimatske promene, transport i
transevropske mreže“, naglasila je Mihajlović.

Ona je navela da je Srbija „donošenjem novog zakonodavnog okvira napravila osnovu za usklađivanje sa EU regulativama“.

„Posvećeni smo i nastavku i reformama u energetici, uključujući i dalje otvaranje tržišta, pre svega u gasnom sektoru. Za nas su posebno važni gasne interkonekcije i povezivanje sa državama u regionu. Interkonekcija sa Bugarskom je prioritet za nas, ali i za region i za EU, jer će omogućiti i Srbiji i drugim državama da smanje zavisnost od jednog dobavljača“, rekla je Mihajlović.

On je navela da je u planu je i izgradnja novih interkonekcija, sa Rumunijom, Severnom Makedonijom i Hrvatskom, uključujući i skladišne kapacitete.

Na sastanku je bilo reči i o predloženim ciljevima EK za Srbiju u vezi sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte i unapređenjem energetske efikasnosti, dinamici realizacije ciljeva i podršci EU u tom procesu, navodi u saopštenju Ministarstvo.

„Naš cilj je da do 2050. godine dostignemo karbonsku neutralnost. Put i dinamiku ostvarenja tog cilja utvrdićemo kroz strateške dokumente koji su u procesu izrade“, ocenila je Mihajlović i ukazala u razgovorima o predloženim ciljevima posebno treba imati u vidu „nivo razvijenosti u odnosu na EU prosek, dostupnost fondova, procenat uglja u proizvodnji energije, kao i krizu izazvanu ratom u Ukrajini“.

Svi ti koraci treba da budu sprovedeni na održiv način kako bi se obezbedi razvoj, privredni rast i dovoljno zelene energije, rekla je ona.