Povodom akcije „Bolja cena“ ministar trgovine Tomislav Momirović rekao je za Insajder da mu je drago što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić to objavio.
„Ja mislim da je mnogo bitnije ono što smo mi obezbedili za naše građane, to je konkretno sniženje cena ne samo parizera nego i drugih životnih namirnica„, objašnjava Momirović i dodaje da su one od fundamentalne važnosti za svako domaćinstvo.
Na pitanje kakvog je kvaliteta parizer koji je ministar doručkovao sa predsednikom i ministrom finansija Sinišom Malim, Momirović odgovara pitanjem „kakva je razlika između parizera i mortadele“.
„Ja volim parizer, ja jedem parizer i jako je ukusan ovaj parizer, ljudi ga masovno kupuju i ja mislim da je to dobro„, kaže ministar.
Na konstataciju da mnogi građani misle da je jeo parizer kao deo kampanje zbog izbora, Momirović kaže da je to u parlamentarnoj demokratiji normalno, ali da se ovde ne radi o tome.
„Ja ne živim na Marsu, ja živim u centru Beograda. Mnogo ljudi može da me vidi u prodavnici gde kupujem između ostalog i taj parizer i zašto ne bih kupovao? Ja se stalno pitam da li zaista ti ljudi postavljaju to pitanje, šta oni jedu? Kavijar?„, rekao je ministar.
Odogovarajući na pitanje da li je dogovor bio da najmanje jedan proizvod u prodavnici bude na popustu sa oznakom „Bolja cena“, a ne svih 36 u svakoj prodavnici, Momirović kaže da se ne radi o dogovoru nego o zajedničkom pristupu.
„Vi imate veliku paletu na primer jogurta i jedan jogurt od tih treba da bude na ovom popustu. Znači mi ne možemo da regulišemo sve te artikle, niti to želimo“, objašnjava Momirović.
НАПРЕДНИ НАШ НАПРЕДАК!
Привреда Србије, у задњем периоду, трпи невероватну трансформацију, угашени су гиганти као што су били „14 Октобар“ у Крушевцу, Фабрика вагона у Краљеву, ИМТ и ИМР у Београду, о „гиганту “ Иво Лола Рибар“ у Железнику ништа се не чује, „Симпо“ у Врању не „види се“ и да не набрајам. Некадашњи гигант РТБ Бор, који је поклоњен кинезима за триста милиона евра, а у њему Србија је, пре приватизације-поклањања, уложила више од две милијарде евра. То наше вође зову успешном приватизацијом, нама „остају обојци, а купцу опанци“. Много ново отворене фабрике данас су добили закључану браву, а радници остадоше без посла. Све то су вође заборавили, сада се занимају паризером, „Бољом ценом“ и трчањем у ЕУ. Шта је добро они знају, а ми смртници видимо реалност и лажи и паралажи. Следеће је продаја обрадиве земље, јер земљу нико не може однети, а на жалост, плодове ће однети и те како.