Hasan Nasralah, koji je u petak ubijen u izraelskom vazdušnom napadu na Bejrut, bio je dugogodišnji vođa Hezbolaha, oružane grupe i političke stranke koju podržava Iran, a koja kontroliše veći deo južnog Libana.
Nasralah, bivši vođa militantnog šiitskog islamističkog pokreta u Libanu, bio je jedna od najpoznatijih i najuticajnijih ličnosti na Bliskom istoku, piše BBC.
Pre smrti, kako piše, Nasralah godinama nije viđen u javnosti zbog straha da će ga Izrael ubiti.
A u subotu je izraelska vojska saopštila da je ubila Nasralaha u napadu na libansku prestonicu, piše ovaj medij.
Nasralah je bio mračna ličnost sa bliskim ličnim vezama sa Iranom, navodi se, koji je odigrao ključnu ulogu u pretvaranju Hezbolaha u političku i vojnu silu kakva je danas. Bio je poštovan od strane pristalica grupe.
Pod Nasralahovim vođstvom, Hezbolah je pomogao u obuci boraca palestinske oružane grupe Hamas, kao i milicija u Iraku i Jemenu, a od Irana je nabavio projektile i rakete za upotrebu protiv Izraela, navedeno je.
On je usmerio evoluciju Hezbolaha od milicije osnovane za borbu protiv izraelskih trupa koje okupiraju Liban, u vojnu silu jaču od libanske vojske, moćnog posrednika u libanskoj politici, glavnog pružaoca zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih usluga i ključnog dela iranske podrške koju podržava.
Rođen 1960. godine, Hasan Nasralah je odrastao u istočnom kvartu Burdž Hamud u Bejrutu, gde je njegov otac Abdul Karim vodio malu prodavnicu povrća. Bio je najstariji od devetoro dece.
Pridružio se pokretu Amal, tada šiitskoj miliciji, nakon što je Liban zapao u građanski rat 1975. Nakon kratkog boravka u iračkom svetom gradu Nadžafu da bi pohađao šiitsku bogosloviju, ponovo se pridružio Amalu u Libanu pre nego što su se on i drugi odvojili od grupe 1982. godine, ubrzo nakon što je Izrael napao Liban kao odgovor na napade palestinskih militanata.
Nova grupa, Islamski Amal, dobila je značajnu vojnu i organizacionu podršku od iranske Revolucionarne garde sa sedištem u dolini Beka, i pojavila se kao najistaknutija i najefikasnija od šiitskih milicija koje će kasnije formirati Hezbolah.
Godine 1985, Hezbolah je zvanično objavio svoje osnivanje objavljivanjem „otvorenog pisma“ u kojem su Sjedinjene Države i Sovjetski Savez identifikovani kao glavni neprijatelji islama i pozvali na „uklanjanje“ Izraela, za koji je rekao da je okupirao muslimanske zemlje.
Nasralah je napredovao kroz Hezbolahove redove kako je organizacija rasla. Rekao je da je nakon što je bio borac postao njen direktor u Baalbeku, zatim u celom regionu Bekaa, a zatim u Bejrutu.
Postao je vođa Hezbolaha 1992. u dobi od 32 godine, nakon što je njegov prethodnik Abas al-Musavi ubijen u napadu izraelskog helikoptera.
Jedna od njegovih prvih akcija bila je osveta za ubistvo Musavija. Naredio je raketne napade na severni Izrael u kojima je ubijena devojčica, izraelski službenik bezbednosti u izraelskoj ambasadi u Turskoj je ubijen od eksplozije automobila bombe, a bombaš samoubica pogodio je izraelsku ambasadu u Buenos Ajresu, u Argentini, ubivši 29 ljudi.
Nasralah je takođe vodio rat niskog intenziteta sa izraelskim snagama koji se završio njihovim povlačenjem iz južnog Libana 2000. godine, iako je pretrpeo lični gubitak kada je njegov najstariji sin Hadi poginuo u sukobu sa izraelskim trupama.
Nakon povlačenja, Nasralah je izjavio da je Hezbolah ostvario prvu arapsku pobedu protiv Izraela. On je takođe obećao da se Hezbolah neće razoružati, rekavši da smatra da „sva libanska teritorija mora biti obnovljena“, uključujući i oblast farmi Šeba.
Bilo je relativno mirno sve do 2006. godine, kada su militanti Hezbolaha pokrenuli prekogranični napad u kojem je ubijeno osam izraelskih vojnika, a dva kidnapovana, što je izazvalo masovnu izraelsku reakciju.
Izraelski ratni avioni bombardovali su uporišta Hezbolaha na jugu i u južnim predgrađima Bejruta, dok je Hezbolah ispalio oko 4.000 raketa na Izrael. Više od 1.125 Libanaca, većinom civila, poginulo je tokom 34-dnevnog sukoba, kao i 119 izraelskih vojnika i 45 civila.
Nasralahov dom i kancelarije bili su na meti izraelskih ratnih aviona, ali je on preživeo nepovređen.
Godine 2009. Nasralah je izdao novi politički manifest koji je nastojao da istakne Hezbolahovu „političku viziju“. Odbacio je referencu na islamsku republiku koja se nalazi u dokumentu iz 1985. godine, ali je zadržao čvrstu liniju protiv Izraela i SAD i ponovio da Hezbolah mora da zadrži svoje oružje uprkos rezoluciji UN koja ga zabranjuje u južnom Libanu.
„Ljudi evoluiraju. Ceo svet se promenio u protekle 24 godine. Liban se promenio. Svetski poredak se promenio“, rekao je Nasralah.
Četiri godine kasnije, Nasralah je izjavio da Hezbolah ulazi u „potpuno novu fazu“ svog postojanja slanjem boraca u Siriju da pomognu svom savezniku, predsedniku Bašaru al Asadu, koji podržava Iran, da uguši pobunu. „To je naša bitka i mi smo tome dorasli“, rekao je on.
Libanski sunitski lideri optužili su Hezbolah da je zemlju uvukao u rat u Siriji, a sektaške tenzije su se dramatično pogoršale.
Duboka ekonomska kriza u Libanu je 2019. godine pokrenula masovne proteste protiv političke elite dugo optužene za korupciju, rasipanje, loše upravljanje i nemar. Nasralah je u početku izrazio saosećanje sa pozivima na reforme, ali se njegov stav promenio kada su demonstranti počeli da zahtevaju potpunu reviziju političkog sistema.
Dana 8. oktobra 2023. – dan nakon neviđenog napada naoružanih napadača Hamasa na Izrael koji je izazvao rat u Gazi – eskalirali su ranije sporadične borbe između Hezbolaha i Izraela.
Hezbolah je pucao na izraelske položaje, u znak solidarnosti sa Palestincima.
U govoru u novembru, Nasralah je rekao da je napad Hamasa bio „100% palestinski u smislu odluke i izvršenja“, ali da je pucanje između njegove grupe i Izraela „veoma važno i značajno“.
Grupa je lansirala više od 8.000 raketa na severni Izrael i Golansku visoravan koju su okupirali Izrael. Takođe je ispalio protivtenkovske rakete na oklopna vozila i napao vojne ciljeve eksplozivnim bespilotnim letelicama.
Izraelske odbrambene snage (IDF) uzvratile su vazdušnim udarima i tenkovskom i artiljerijskom vatrom na položaje Hezbolaha u Libanu.
U svom najnovijem govoru, Nasralah je okrivio Izrael za detonaciju na hiljade pejdžera i radio slušalica koje su koristili članovi Hezbolaha, u kojima je ubijeno 39 ljudi i ranilo hiljade drugih, i rekao da je „prešao sve crvene linije“. On je priznao da je grupa pretrpela „udarac bez presedana“.
Ubrzo nakon toga Izrael je dramatično eskalirao napade na Hezbolah, pokrenuvši talase bombardovanja u kojima je poginulo skoro 800 ljudi.