Na veću smrtnost u Srbiji utiče i zagađenje vazduha. Prema proceni stručnjaka, izuzetno je visoko u više gradova. Toksične materije u više hiljada puta većoj koncentraciji od dozvoljene, svakodnevica je stanovnika Bora. Kažu da je posledica toga – višestruko veći broj maligniteta i smrtnih slučajeva nego u ostatku zemlje.
Ali, šefica katedre za zaštitu životne sredine na Tehničkom fakultetu u Boru Snežana Šerbula sumnja da će aplikacija da promeni ono što nisu uspela brojna pisma, pozivi i protesti. Recimo da smanji količine otrova u vazduhu, zemljištu i samim rudama ili da spusti količine kancerogenog arsena na dozvoljenih šest nanograma po kubnom metru.
– Kod nas to ide i do 10.000 odsto više na srednjim godišnjim vrednostima. Moji studenti bivši, moje kolege rade u tim laboratorijama. Kad dođu, pa mi kažu – profesorice, je l’ znate Vi šta ima u tom koncentratu? – kaže Snežana Šerbula.
Najavljeno je da će kineski „Ziđin“ da poveća upotrebu topionice u samom gradu za 2,5 puta, pa će situacija biti i gora, strahuje Šerbula, koja je pre nekoliko godina učestvovala u izradi studije Insituta za javno zdravlje „Batut“ i Svetske zdravstvene organizacije.
– Ustanovili su da je u Boru životni vek kraći za deset godina na osnovu te studije. Dakle, ta je studija bila toliko problematična da onda nisu hteli da je objave na njihovom sajtu – dodaje Šerbula.
Profit ili život? Sagovornica N1 iz Bora nema dilemu – i investitor i država biraju ovo prvo.
Saglasna je sa tim profesorka i naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević prema čijim rečima su ljudi tamo izloženi pravom „toksičnom koktelu“.
– Informacija koju sam dobila, a to je novija, da u Boru 25 odsto populacije boluje od neke vrste maligniteta. U pitanju su i leukemija i autoimune bolesti. Podaci koje sam videla se odnose na supstance koje se mere u vazduhu, međutim, sigurna sam da tu postoje i radioaktivni elementi kao što je uranijum, kao što je radijum, radon… – rekla je Đorđević.
– Svake godine nam po neko umre, od 40 do 50 godina, pa i preko 50, ali dosta mojih kolega je umrlo – na fakultetu koji su radili, koji nisu radili direktno na proizvodnji – dodaje je Šerbula.
Sve to više nije lokalni, već nacionalni problem, naglašava Đorđević, jer zagađenje ne miruje u mestu.
Na pitanja, da li su i koliko veći smrtnost i pojava kancera u Boru za poslednjih nekoliko godina u odnosu na državni prosek, zvaničnog odgovora iz „Batuta“ nema.
Stvarno, dokle vise…, neznam kako bi prezivela, da mi suprug nije kupio Ambilfe ruski preciscivac vazduha, a pri tom sam astmaticar, sad mogu reci da sam prodisala, bar kod kuce udisem svez i cist vazduh.