U Evropskom parlamentu je usaglašen tekst rezolucije, kako se navodi, o polarizaciji i rastućoj represiji u Srbiji, godinu dana posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. U rezoluciji se, između ostalog, spominje i to da je vlada pregovarala sa vlasnicima United medije, u okviru koje posluje i N1, da „oslabi“ taj medij i upozorava da ako se to potvrdi, to bi predstavljalo ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji. Poziva se Srbija da se uskladi sa politikom EU u borbi protiv stranog mešanja i kampanji dezinformacija.
U tekstu se ističe da ni godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu istraga nije završena i poziva na „potpuno i transparentno sprovođenje pravnih postupaka nakon istrage nadležnih organa, kako bi se odgovorni priveli pravdi, u skladu sa vladavinom prava“.
Ukazuje se da se uticaj Kine u Srbiji značajno povećao poslednjih godina kroz velike infrastrukturne investicije, što izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću, usklađenošću sa standardima EU i poštovanjem ekoloških propisa.
„Uzimajući u obzir da je projekat stanice bio deo brze železnice Beograd–Budimpešta i realizovan u okviru međuvladinog sporazuma Srbija–Kina, van redovnog okvira Zakona o javnim nabavkama, od strane dve kineske kompanije, uzimajući u obzir da je u izveštaju Komisije za 2024. već bilo upozoreno na zaobilaženje pravila o nabavkama putem takvih sporazuma, uzimajući u obzir da je u martu 2025. Evropska kancelarija javnog tužioca (EPPO) pokrenula istragu o mogućoj zloupotrebi sredstava Evropske unije dodeljenih za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu“, poručuje se u rezoluciji.
Podseća se da pad nadstrešnice izazvao „nezabeležene“ proteste širom zemlje koje su predvodili studenti, zahtevajući pravdu, institucionalnu odgovornost, transparentnost, vanredne izbore, njihov integritet, poštovanje građanskih sloboda, podelu vlasti, slobodu medija, kraj sistemske korupcije, kao i ulaganje u obrazovanje.
Ukazuje se da je od februara do kraja septembra 2025. održano više od 10.000 protesta u više od 630 mesta i 1.200 lokalnih zajednica, uključujući i najveći protest u istoriji Srbije 15. marta ove godine, i drugi po veličini 28. juna, čime je, kako se ocenjuje to postao najceći građanski pokret u poslednjih nekoliko decenija.
Ističe se da EP podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, koji pozivaju na odgovornost i demokratske reforme, direktno povezane sa vladavinom prava, koje EU očekuje od Srbije.
„EP ističe značaj građanske hrabrosti, opredeljenosti za nenasilje i angažovanja mladih za napredak Srbije na evropskom putu, primećuje da su srpski studenti ušli u uži izbor za nagradu Saharov za slobodu misli za 2025. godinu, podržava iskrene pokušaje dijaloga o tome kako vlada može da ispuni studentske zahteve, izražava duboku zabrinutost što situacija u Srbiji ostaje napeta i polarizovana, što lako može dovesti do nasilja, što je direktna posledica govora mržnje, podsticanja nasilja, kampanja blaćenja protiv protivnika i anti-EU/proruske propagande koja se široko širi putem medija pod kontrolom vlade, ali i samih državnih zvaničnika, kao i grubog neuspeha vlasti da se suoče sa prošlošću Srbije“, poručuje se u rezoluciji.
Navodi se i da su studentski protesti uglavnom bili mirni, iako je tokom leta došlo do nekoliko nasilnih incidenata, a slučajevi upotrebe radikalnih simbola o ekstremno nacionalističke, proruske i šovinističke retorike tokom masovnih protesta, što je izazvalo značajne kritike iz inostranstva i unutar zemlje.
Najstroža osuda nasilja vlasti protiv protivnika
Dodaje se i da su srpske vlasti pribegle nasilju protiv političkih protivnika i upotrebi prekomerne sile protiv demonstranata širom zemlje i ocenjuje da je od početka godine represija eskalirala. Podseća se i da su, prema nezavisnim izvorima, demonstranti 15. marta napadnuti zvučim oružjem i ocenjuje da to izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu proporcionalnosti i zakonitosti upotrebe sile.
U rezoluciji se ističe da se od avgusta nasilje dodatno pojačalo, kao i da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i emitovale privatne razgovore, koji su korišćeni da se studenti i aktivisti optuže za pripremu dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Srbije, dok je elitna vojna jedinica Kobre bila raspoređena i čak u jednom slučaju koristila bojevu municiju.
EP najstrože osuđuje talas nasilja pod uticajem države, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja protiv mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnicka opozicije u Srbiji, kao i kampanje blaćenja, medijsko zastrašivanje i zloupotrebu ličnih podataka u cilju disreditovanja demonstranata i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija.
Takođe, poziva visoke zvaničnike da prekinu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasije, kao i upotrebu nezakonitog nadzora protiv demonstranata.
„EP drži srpsko rukovodstvo politički odgovornim za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija, izražava žaljenje što najviši državni zvaničnici aktivno šire teorije zavere o tome da je urušavanje nadstrešnice sabotaža ili teroristički napad, izražava zabrinutost zbog izostanka reakcije državnih institucija, uključujući organe gonjenja i pravosuđe, da opovrgnu te neutemeljene tvrdnje“, piše u rezoluciji.
Navodi se i da su komesarka Saveta Evrope za ljudska prava i Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava u julu i avgustu pozvali srpske vlasti da pokažu uzdržanost, prekinu gušenje studentskog pokreta i poštuju ljudska prava i akademske slobode.
Kaže se i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koristio „dehumanizujući jezik i prema političarima iz EU, uključujući članove Evropskog parlamenta, koji su izrazili podršku demonstrantima“.
U rezoluciji se navodi i da EP prima k znanju ostavku premijera Vučevića i naknadno imenovanje nove vlade na čelu sa Đurom Macutom.
Opstrukcija pravde
EP, takođe, duboko žali zbog opstrukcije pravde u procesuiranju odgovornih za urušavanje nadstrešnice i osuđuje kampanje blaćenja u provladinim medijima protiv sudija i tužilaca koji rade na sprovođenju vladavine prava.
„EP oštro osuđuje odmazdu vlade protiv zaposlenih u sektorima obrazovanja i kulture zbog podrške protestima, uključujući otkaze, smanjenje plata, povlačenje finansiranja javnih univerziteta i prisustvo policije u zgradama univerziteta“, ukazuje se.
Pozvao je srpske vlasti da odmah obnove finansiranje univerziteta, a nadležne institucije da obezede neometano učešće akademske i istraživačke zajednice u projektima koje finansira EU.
EP osuđuje organizovanje „ilegalnog kampa u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva i njegovo naknadno proširenje na trg ispred Narodne skupštine“.
„EP je duboko zabrinut zbog brojnih izveštaja da su pojedinci sa kriminalnom prošlošću mobilisani od strane vladajuće stranke u kontraprotestnim aktivnostima, pri čemu su napadali demonstrante pirotehnikom, čime su dodatno povećali tenzije, nasilje i polarizaciju u zemlji“, ističe se.
Hitna primena preporuka OEBS/ODIHR
Pozvao je srpske vlasti na hitnu i potpunu primenu svih preporuka OEBS i ODIHR kako bi se obezbedili slobodni i fer izbori u Srbiji, a naročito onih koje se odnose na nezavisnu reviziju biračkog spiska, transparentno i pluralističko imenovanje članova Saveta REM i obezbeđivanje fer i jednakog pristupa vremenu emitovanja na RTS svim političkim akterima.
Takođe, pozvao je srpske vlasti da sprovede sveobuhvatnu tehničku, bezbednosnu i potpuno transparentnu inspekciju svim infrastrukturnih objekata, uključujući duž železničke linije od Beograda do granice sa Mađarskom kako bi se osigurala njihova strukturna stabilnost, bezbednost i usklađenost sa međunarodnim standardima.
EP naglašava dugogodišnju posvećenost evropskoj perspektivi Srbije, ali ukazuje da pregovori o pristupanju treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka u fundamentalnim oblastima, naročito vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, reforme javne uprave, potpune usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije Rusiji.
Takođe, podržava hitno upućivanje ak hok misije EU za utvrđivanje činjenica u Srbiju, uz učešće EP, kako bi se na terenu procenilo stanje demokratije, tekući protesti, napadi na demonstrante i represija usmerena protiv studenata, akademika, prosvetnih radnika u zaposlenih u javnom sektoru.
EP „poziva najviše evropske zvaničnike da se uzdrže od davanja neosnovanih izjava kojima se hvale reformski procesi u Srbiji, pozdravlja novi ton predsednice Komisije tokom njene nedavne posete Srbiji, koji je kredibilniji u pogledu dubokih problema Srbije i negativnog učinka u sprovođenju ključnih reformi, primećuje najavljeni dogovor u vezi sa nezavisnom proverom biračkog spiska i Saveta REM, ističući da se napredak ocenjuje na osnovu sprovođenja reformi“.
EP je pozvao i sve zemlje učesnice predstojećeg EXPO 2027. da uzmu u obzir ozbiljne zabrinutosti i dokaze o raširenoj korupciji povezanoj sa vladajućim strukturama, kao i prijavljeno nepoštovanje osnovnih građevinskih standarda i zakonskih zahteva u organizaciji i postavljanju izložbe.