Odbor direktora Naftne industrije Srbije održao je sastanak na kome je poručeno da će snabdevanje gorivom u narednom periodu biti bez većih poremećaja, ali da uz pomoć države treba brzo naći rešenje.
Podržan je predlog da se radnicima NIS-a isplate plate unapred, prenosi Tanjug.
Na sastanku je razmatrana aktuelna situacija i plan rada u uslovima američkih sankcija.
Rečeno je da se očekuje održavanje sastanka između Vlade Srbije i kompanije Gaspromnjeft, kao i da narednih dana treba da dođe predsednik uprave te kompanije Aleksandar Đukov, kako bi se sa vladom razgovaralo o budućem poslovanju.
Kako je rečeno, „očekuje se da se uz pomoć države brzo nađe rešenje, s obzirom da NIS učestvuje u budžetu sa oko sedam odsto“.
Konstatovano je da zalihe nisu nesicrpne iako snabdevanje gorivom trenutno nije ugroženo.
Odbor direktora NIS-a ima 11 članova. Predsednik odbora je Aleksej Ursov, a njegov zamenik Dragutin Matanović. Četiri člana Odbora direktora su predstavnici Srbije.
Sastanak Odbora direktora NIS-a održan je na zahtev četiri člana koji su predstavnici Srbije.
„Stvar sa NIS-om mogla da se reši mnogo ranije“
Novinarka Sofija Popović sa portala „Savremena politika“ ocenjuje da je stvar sa NIS-om mogla da se reši mnogo ranije, ali da je zavisnost od ruskih energenata i politička odluka ove vlasti.
Komentarišući reakcije na američke sankcije NIS-u, ona je za N1 rekla da iz EU, osim Hrvatske, koja je direktno uključena zbog JANAF-a i izjave mađarskog ministra spoljnih poslova Petra Sijarta da će MOL povećati isporuke Srbiji, niko drugi u EU nije reagovao.
„Stav EU, kada je reč o NIS i ruskom vlasništvu, već je poznat. Od 2014. godine do danas u svakom izveštaju Evropske komisije kritikuje se to što je to kompanija u kojoj je većinsko rusko vlasništvo, to što nema trećeg aktera, to što tržište u tom smislu nije razvijeno. I te kritike su tokom godina samo evoluirale, kako se menjala geopolitička situacija i one su od početka rata u Ukrajini sve žešće. Tako da u tom smislu nema dileme da će se sad neko iz Brisela boriti za to da NIS ne bude deo tih sankcija“, ocenila je Popović.
Na pitanje šta znači izjava Sijarta da će posle uvođenja sankcija NIS-u Mađarska povećati isporuke Srbiji, navela je da se na to može gledati kao na način da Mađarska uđe na ovo tržište i smatra da se tu ne radi ni o kakvoj pomoći, nego o finansijskim interesima koje Mađarska može da ostvari. Dodaje i da je problematično što to neće biti dovoljno da pokrije potrebe Srbije.
Popović navodi da poslednjih dana vidimo pritiske Amerike koji nisu usmereni samo na države članice EU, već i na članice NATO koje nisu u EU, poput Turske, koja, za razliku od većine članica EU, nije uspela toliko da diverzifikuje svoje izvore.
Američke sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva stupile su na snagu u četvrtak u šest sati ujutru.