Bolani Dojčin Milovan

Milovan Brkić

U Srbiji više u obaveznoj lektiri nema srpskih epskih pesama. U njima je opisan vekovni život, običaji, posrnuća, jad i čemer, bune i izdaje, ženidbe i udaje…

Uz sveću sam, kao osnovac, čitao Banović Strahinju, Oranje Marka Kraljevića… Svaka pesma je, u mojoj duši, prevođena u stvarnost u kojoj sam se nalazio.

Upamtio sam stihove – “ne odajte vi jatake naše, kod kojih smo zimu zimovali“, to je postala mera mog života. Nikada nisam odao one koji su mi nešto saopštili, ili pomogli. Ćutao sam kao zaliven. Ni danas tajne službe, koje raspolažu najsavremenijim uređajima za praćenje, slušanje i uhođenje, ne mogu da utvrde ko iza mene stoji i da li neko leži. To pitanje će ostati iza mene, kada odem u grob.

Danas, kada je Srbija zgažena, sva u rasulu, pod tiranijom, pesma Bolani Dojčin mogla bi se primeniti na našu stvarnost.

To se čudo na daleko čulo, Čak daleko u zemlju Arapsku, Začuo je Uso Arapine, Jednak čuo, jednak sedla vranca…

Pa kaže – Usred polja šator razapeo, Od Soluna (Srbije) ište zatočnika, Da iziđe njemu na mejdana, Da junački mejdan podijele.

Ima devet godina od kako crni Arapine Ahmed Vučić poziva na mejdan svoje protivnike, a kada mu je Vuk Jeremić došao pod šatore (u Predsedništvo) Ahmed se umokrio od straha, mada ga je čuvalo više sejmena.

U Srbiji ne ima junaka, Da iziđe njemu na mejdana…

Kad to viđe crni Arapine, (islamizirani Vučić) Đe junaka u Srbiji nema, Da iziđe njemu na mejdana,

Na Srbiju je porez udario…. I po jednu lijepu đevojku, Ja đevojku, ja nevjestu mladu, jal momka, još neobrijana.

Ima već devet godina od kada je crni Arapine Aleksandar Vučić zajašio Srbiju. Njegova braća šeici dolaze da degustiraju mlade devojke, ili dečake, koji su u Vučićevom haremu, zvanom Srpska napredna stranka.

Paša Ahmed (Aleksandar) postaje sve luđi i luđi. I nesnosniji. Kada se neko uskurči, on mu zapreti, pa onda šalje kesu dukata, da ga potkupi, kao pre dva meseca nesrećnog Boška.

I spala knjiga na malo slova.

Kao Bolani Dojčin, da bih spasao čast rodu svom, sa svojim saradnicima u Magazinu Tabloid, poručio sam crnom Arapinu da je lopov, kriminalac, da piša u gaće, da će svo blago opljačkano morati da vrati i da će mu se, što bi narodna pesma rekla, seme zatrti.

Svake druge nedelje mi sitne knjige pišemo, pa ih šaljemo u Podgoricu da ih tamo pečatimo, pa vrnemo u Srbiju, da sirota raja pročita da je tiranin običan upišanko, da je Juda koji plaća našim parama svoju zaštitu.

Dugo smo na bojnom polju, dok on sa svojim janičarima pustoši Srbiju. Pozivamo raju da se digne na noge, da podigne bunu. „Al’ se Srbi dići ne smedošde“.

Slao je Ahmed paša na nas (u MT) svoje sejmene, pretio nam je, puštao je svoje čauše da nas blate, janičare da nam plene imovinu. Nikada se nije sam pojavio. Sikće preko svojih televizija, poručuje preko svojih medija, koje sve plaća parama od harača koji ubira.

Odmetnuo se Ahmed paša, pa puši li puši, šmrče belo i njime truje Evropu, trguje oružjem, džebanom, svime što je zabranjeno.

Ali jednog dana osokoli se Vuk, pa uđe u pašine dvore, na mejdan.

Izađi mi na mejdan junački, Da junački mejdan dijelimo.. viče Vuk na pašu, koga čuvaju sejmeni

Veli njemu crni Arapine: „Bogom brate, vojvoda Vuče.. Ti se prođi kavge i đavola, No odjaši da pijemo (belo mađarsko) vino…

I uteče paša Ahmed da promeni pelene, upiškio se od straha, mada su tu sejemni, naoružani do zuba, a Vuk nije.

Počela je akcija lova na Vučića. Verujem da će ga odvesti apači iz Tuzle. Vučić prkosi Obaveštajnoj zajednici i amdinistraciji iz Vašingtona. Može sve, ima para koliko god treba. Prlja američku diplomatiju, podmićujući u Stejt Deparmentu Metju Palmera, pedersku protuvu sličnu sebi i ambasadora Godfrija u Beogradu. Oni prkose sa Vučićem predsedniku Bajdenu.

Šta ko može našem predsedniku, poručuje mala grupa njegovih satrapa, koji, kada one padne, idu direktno u zatvor.

Urednici i saradnici Magazina Tabloid su kao usamljeni jahači na metli, pokušali da priđu pašinim dvorima.

Često dobijam pretnje da će mi Ahmed paša doći glave. Setio sam se kada je Miloš proterao Vuka (Karadžića) preko Save, žandari su mu rekli – Vuče, poručuje ti knjaz da će ti jebati oca, ako se vratiš u Srbiju i klevećeš ga.

Odgovarao sam i ja Vučiću i seizima porukom Ahmed paši, da ću i ja njima jebati i oca i mater.

Njih sada love, dok ih ne ulove. Pade glava, ko zelena trava.