NAPREDNJCI NAS TRUJU, MORAMO IM SE OSVETITI: Ovo su gradovi s najzagađenijim vazduhom u Srbiji!

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je zagađenja u januaru bilo na velikoj većini stanica koje mere zagađenje vazduha PM2.5 i PM10 česticama. Mnoge stanice registrovale su vrednosti nekoliko puta veće od dozvoljenih.

Nismo dobrano ni zagazili u 2022. godinu, a već beležimo rekordne vrednosti zagađenja vazduha. Pored PM10 čestica koje svakodnevno udišemo, zabeleženo je i prisustvo PM 2.5, koje se opasnije s obziorm da dospevaju direktno u krv. Gotovo da ne postoji dan u godini, a da prestonički vazduh nije na brojnim aplikacijama za merenje zagađenosti, označen kao nezdrav za osetljive grupe, ali i alarmantno zagađen.

Beograd je takođe bio vrlo zagađen ovog januara, najviše dana sa prekoračenim satnim vrednostima i najviše vrednosti registrovane su na mernoj stanici u Zemunu, sa 15 dana tokom kojih je došlo do satnih prekoračenja i vrednosti od 304 ug/m 3 , za PM10 čestice i 276 ug/m 3 , za PM2.5 čestica.

Za Beogradom ne zaostaju mnogo ni drugi gradovi u Srbiji, koji predstavljaju crne tačke na mapi zagađenosti.

Iako mesečni izveštaj o zagađenju vazduha za januar još uvek nije izašao, merenja u gradovima kao što su Kosjerić, Čačak, Lazarevac, Niš ili Smederevo pokazuju da je do 26. januara, bilo više od 10, negde i 15 dana sa prekoračenim satnim vrednostima zagađenja PM10 i PM2.5 česticama, dok je u Valjevu, Novom Pazaru zabeleženo više od 20 dana sa prekoračenim satnim vrednostima.

Merne stanice u Šapcu, takođe beleže prisustvo čestica PM 2.5 koje predstavljaju materije čijij je prečnik manji od 2,5 mikrometara i one mogu da uđu u pluća i krvotok, što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema. Najozbiljniji uticaji su na pluća i srce.

Izlaganje može dovesti do kašlja ili teškoća u disanju, pogoršanja astme, a može se razviti i hronično respiratorno oboljenje.

Od početka godine teško dišu i stanovnici zlatiborskog okruga, gde po otrovima u vazduhu prednjači Arilje.

Dugotrajno izlagnje otrovnom vazduhu dovede do smrti više od 4 miliona ljudi, na šta je u više navrata prethodnih godina upozoravala Svetska zdravstvena organizacija.

Probleme sa disanjem imaju i građani na krajnjem severu naše zenlje, prednjači Subotica u kojoj se po dominantnosti, kao i u većini gradova smenjuju čestice PM10 i PM 2.5 .

U Zrenjaninu ne postoji merna stanica, ali su na račun gradaskih vlasti u proteklom periodu više puta stizale krtike zbog nespovoređnja mera u cilju suzbijanju posledica lošeg vazduha.

„Sigurna sam da nisam jedina koja je zabrinuta za kvalitet vazduha koji udišemo u Gornjem Milanovcu, a ono je postalo očigledno. Može videti golim okom, ali se može i osetiti jer ima neprijatan miris, „štipa“ oči i izaziva iritaciju grla“, kaže za Novu dr Aleksandra Bulatović iz organizacije Trn.

Prevencija svakako postoji, ali kao takva nije dovoljna, bez dugoročnih i održivih mera.

Osobama iz osetljivih grupa ne preporučuje se da naporne fizičke aktivnosti obavljaju u toku dana kada je indeks zagađenosti visok, dok se ostalim građanima preporučuje da prozori budu zatvoreni.