Pisac i jedan od osnivača ProGlasa Gojko Božović smatra da su događaji u poslednjih nekoliko meseci pokazali da se policija sve više uvlači u politički proces, jer gotovo da se ne može održati skupština nekog grada, pokrajine, republike, neki politički događaj bez jakog prisustva i mešanja policije, što nije dobro ni za državne organe ni za policiju. Ali, dodaje, to prosto pokazuje da se vlast koja je ranije vladala propagandom, spinovima, zapravo sve više okreće prema nekim oblicima radikalizacije.
Politikolog Vujo Ilić ocenjuje da je prisustvo policije negde dobro došlo, a negde nije.
„Ja mislim da policije nema dovoljno tamo gde bi trebalo da je bude, a to je da zaštiti studente na ulicama. Protekla dva meseca, od kada je bio prvi napad, znači 22. novembra, ako se dobro sećam, do sada su prošla dva meseca, mi nemamo još uvek da predstavnici vlasti pozivaju vozače da ne rade to što rade, da njima prete sankcijama, to nijednom još nismo čuli. Ja sam stvarno pokušao da nađem neko javno gostovanje ili govor gde će neko upozoriti vozače da ne smeju da udaraju pešake na ulici“, ukazuje on u Novom danu na TV N1.
Dodaje, međutim, da sa druge strane, sinoć na mitingu u Jagodini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u govoru je opet ponovio da studenti treba da prijavljuju skupove, jer policija ne može da štiti njih ukoliko su ti protesti nelegalni.
„A ministar (unutrašnjih poslova Ivica) Dačić, koji je ipak najodgovorniji, ako studenti neće pričati sa Vučićem jer je on za njih nenadležan, ministar Dačić je mnogo nadležniji za to, on ponavlja dva meseca da takvi skupovi ne mogu da budu dozvoljeni. Dakle, studenti se stavljaju u situaciju da se njihova perspektiva potpuno zanemaruje, potpuno se podsećaju ljudi koji se nalaze u vozilima koji jesu pretnja za njihovu bezbednost, da su oni u pravu, njihova frustracija se uvek naglašava, a policija dovodi studente, odnosno ministar pre svega, u takvu situaciju da oni nemaju neke izlaze iz toga, niti mogu da prijavljuju, jer znaju da neće biti dozvoljeni, a policija, za koju znamo da zna gde će se nalaziti svi ti protesti, oni su uvek u isto vreme, uvek su najavljeni, znači ponavljaju se, izbegava zapravo da radi ono što je najvažnije, a to je da zaštiti bezbednost građana“, upozorava.
Osvrnuvši se na novi incident koji se desio juče, kada je opet pregažena jedna studentkinja na protestu, Božović kaže da se ti događaji ponavljaju i samim tim – nisu slučajni.
„U principu, nema slučajnih incidenata, i mi vidimo, dakle, da je taj model incidenata u svim događajima u protekla dva meseca manje više isti. Da smo jedno vreme imali, dakle, ljude koji su izlazili iz te ikonografije nasilnika i huligana koji prete, pa taj strah nije dobro primljen u javnosti i onda je to zamenjeno nervoznim vozačima koji žure na neki događaj ili imaju neki porodični razlog da žure ili su profesionalno usmereni da izvrše neku ciljanu obavezu“, navodi.
I on smatra da ta primedba da skupovi nisu prijavljeni i da zbog toga policija ne može da obezbeđuje te događaje, nije tačna, „tačno se zna vreme tih skupova, oni su uvek po pravilu održavani na istom mestu, oni su javno najavljeni“.
„S druge strane, mi vidimo kad god se dogodi neki incident, policija u civilu reaguje i privede osobu koja je izazvala taj incident, odnosno, izvuče je iz mase koja je zbog toga besna, frustrirana i to samim tim znači da policija zna gde se ti skupovi održavaju, ali ne preduzima mere zaštite učesnika skupova jer to je jedna vrsta pritiska na učesnike skupova“, ističe.
Dodaje da vlast sve vreme primenjuje tri strategije prema učesnicima skupova.
„Prvo su se bili orijentisali na odugovlačenje, verujući da će protok vremena, praznici, Nova godina, ne znam šta sve, uticati da se protest samo smiri i to je bila nada koja se nije ostvarila i očigledno se neće ostvariti. Druga stvar je bila neka vrsta pretnje izbornim inženjeringom kroz ovaj savetodavni referendum, da se izmesti rasprava društvena i težina protesta iz toga u neku raspravu o tome da li je taj referendum ustavan ili nije. I treća stvar je ova radikalizacija koja se može videti kroz nasilnu retoriku. Sve vreme je prisutna i to ostavlja jedan utisak da režim drži tu kartu radikalizacije u vazduhu, i to možemo videti kroz tu činjenicu da predstavnici režima, pre svega predstavnici republike, su u više javnih nastupa na neki način legitimizovali takvo postupanje nasilnika koji svojim automobilima uleću u masu, utvrđujući da oni imaju pravo da se kreću, da oni ne krše nikakav zakon“, ocenjuje Božović.
Kaže i da je moguće da su neki od tih ljudi žrtve propagande „koja je toksična i koja toliko dugo traje“.
„Meni ne izlazi iz glave slika onog starog čoveka koji u Novom Sadu na jednom skupu pokušava nožem da povredi demonstrante. Uglavnom su to bili studenti. Ja bih rekao da je on žrtva propagande, da on gleda televiziju, da se govori da su to protivnici režima, da ruše državu, da su to neke ustaše. I onda čovek, ne žaleći svoga života, želi da zaštiti državu u koju veruje i kojoj je toliko privržena“, navodi.
Upitan da li će vlast ispuniti zahteve studenata ili će ići u dalju radikalizaciju, Ilić kaže da možemo da vidimo šta se dešava već sada sa ponovnim „izvlačenjem iz ormara ovog Pokreta za narod i državu, mislim da je to glavni sad odgovor vlasti“.
„Opet, to je stvar koja se dešava još od 2023. Svaki put kada dođe do neke krize legitimiteta, a sada vlast ima krizu legitimiteta, posebno među onim ljudima koji nisu njihova sigurna biračka baza, znači kada su oni ljudi koji nisu ni prema vlasti ni prema opoziciji usmereni, a ima ih dosta, vlast počinje da igra na tu kartu pokreta. Sad, opet, to je druga priča i mogli bismo i opširnije da pričamo o tome, ali osnova je u tome da se napravi neka kontrateža Srpskoj naprednoj stranci koja bi takođe bila u rukama vlasti. Dakle, taj pluralizam u državi koji bi trebalo da postoji, neka kontrolna funkcija civilnog društva i opozicije se sada zamenjuje ovim pokretom. I ako ste juče pratili govor Vučića, on kaže, dakle, on razume ljude koji su slabijeg imovinskog stanja i kojima su dosadili i lokalni moćnici i ministri i sve će to narod počistiti. Dakle, to je ta kontrolna uloga koja bi trebala da bude u institucijama, koja je izašla iz institucija, to znamo odavno, jer izvršna vlast kontroliše sve i sada se ona nekako opet javlja u pokretu“, ocenjuje Ilić.
Na to da li je pokret zapravo usmeren na razočarane SNS birače, on kaže da jeste, kao i na ljude koji su skeptični prema strukturama SNS, ali imaju poverenje u Vučića i imaće poverenje u neke pojedince na lokalu.
„Videli smo juče dosta lekara, mi znamo iz istraživanja da ljudi veruju na lokalu lekarima, te neke ljude koji nisu partijski profilisani, ali koji će sada biti spona između njih i predsednika direktno“, smatra.
Božović se slaže da se tema pokreta u javnosti poteže svaki put kad je neka kriza.
„Režim pokušava na sve načine da skrene pažnju sa protesta koji su masovni, koji dugo traju. Sve što je radio u proteklom periodu, to nije dalo nikakav rezultat. Dakle, ni stambeni krediti ponuđeni mladim ljudima, ni savetodavni referendum, ni tolike druge teme nisu dale nikakav rezultat. I onda se vratilo tom pitanju Pokreta za narod i državu koji, s jedne strane, treba da poruči javnosti da su samo oni koji su članovi tog pokreta za narod i državu, da su svi drugi antidržavni, antinarodni elementi. S druge strane, to je jedan manevar kojem vlast pribegava duboko svesna da u srpskoj javnosti, čak i onoj koja je iz ovih razloga u ranijim izbornim periodima bila prinuđena ili privoljena da glasa za Srpsku naprednu stranku, ta stranka i njeno ime nisu, da iskoristim najblažu moguću reč, nimalo popularni“, ocenjuje Božović.
Prema njegovim rečima, ona je za njih simbol jedne korumpirane vlasti i jedne sve više nasilničke vlasti.
„Sada je potrebno da se promeni brend i sadašnjim vlastima se dopada ta neka slika iz njihovog ranijeg perioda kada su oni napuštajući ime radikalne stranke, postali Srpska napredna stranka, tada im je to uspelo da kod jednog dela javnosti stvore sliku da su oni neki novi ljudi, da su nova ideologija, nova politika, nova politička praksa. Ali mi znamo da sve što se drugi put ponavlja više nije istorijski događaj nego je po pravilu farsa. I ono što je juče u tom govoru Vučić poručio, a to je, dakle, da on poziva obične ljude u malim mestima kojima su dosadili despoti, moćnici, da će im on pomoći da se oslobode. To je zapravo takođe ponavljanje jednog obrasca koji smo mi videli u ne tako dalekoj našoj istoriji, u tome je Vučić ponudio zapravo novu antibirokratsku revoluciju“, poručuje Božović.
To znači, pojašnjava, da se ne menja postojeći sistem, da se ne menja postojeća vlast, nego da se menjaju pojedini ljudi u okviru postojeće vlasti, da oni preuzmu odgovornost za sve što je SNS širio za 30 godina svoje vlasti.
„Ali mi zapravo vidimo ovaj ogromni protestni pokret koji traje poslednja dva meseca, pokazuje da zapravo se ovaj sistem ne može popraviti, on se mora promeniti, a ta ponuda nove antibirokratske revolucije, ona nas zapravo samo podseća na neke od najgorih osobina stare antibirokratske revolucije, koja je takođe u jednom istorijskom trenutku sprečila nužne promene u srpskom društvu, odložila ih za najmanje jednu deceniju, a znamo šta smo u toj deceniji preživeli“, podseća Božović.
Proba generalnog štrajka
Na pitanje šta posle generalnog štrajka, Ilić navodi da je ono što se desilo juče bilo kombinacija raznih stvari.
„Bilo je dosta sumnje da li tako nešto može da se izvede ili ne. Ja bih rekao da je akcija bila više uspešna nego neuspešna. Pokazalo se da je ogroman broj ljudi izašao. Beograd je zaista stao, jako velik broj ulica, sve je bilo jednostavno stalo u toku tog dana i ja bih rekao da to daje za pravo onima koji su organizovali, koji su pozvali, da nastave sa nečim sličnim. Znači, najavljena je sada ova blokada autoputeva na 24 časa, to je jedna intenzivnija akcija, a ja imam neki osećaj da bi ovakva vrsta bojkota i građanske neposlušnosti mogla da se ponavlja i u budućnosti“, ocenjuje.
Božović misli da su jučerašnji događaji pokazali raspoloženje nezadovoljstva u Srbiji.
„I u Beogradu, i u Novom Sadu, i u drugim mestima, u gradovima, u varošima, u selima ljudi su se okupili, čak i tamo gde nikad nije bilo demonstracija u poslednjih 30 i nešto godina, juče je bilo demonstracija, okupljanja ljudi, to pokazuje raspoloženje nezadovoljstva. S druge strane, mi vidimo da je taj jučerašnji takozvani generalni štrajk, masovna građanska neposlušnost, da je ona proistekla iz poziva studenata, da je proistekla iz jednog takoreći anonimnog poziva koji se širio društvenim mrežama. To dakle nije bila nikakva tako spektakularno organizovana akcija sa nekom velikom kampanjom, ali ona je izazvala praktično da je veliki broj gradova bio praktično prazan, osim tog prostora kojim su se kretali demonstranti, nije bilo nikakvih drugih događaja“, podseća Božović.
Smatra da to pokazuje da su se ljudi obrabrili, da su se odlučili da izađu iz zone svog komfora, da su rešili da naprave korak više, da zaustave svoje profesionalne aktivnosti, time rizikujući jako mnogo, ne samo u poslovnom smislu, ne samo u smislu opstanka svojih privrednih subjekata.
„To zapravo pokazuje da su ljudi svesni da je rizik održavanja postojećeg sistema veći od rizika učešća u promenama. Istovremeno, ja bih rekao da smo juče imali ne pravi generalni štrajk, nego generalnu probu generalnog štrajka koja je potpuno uspela, koja je bila veoma masovna i meni se čini da, zapravo, stvari idu u tom pravcu, u pravcu daljeg omasovljavanja, produbljivanja manifestacija nezadovoljstva i njegovog širenja po profesijama, u geografskom i u generacijskom smislu“, zaključuje Božović.