Poraz naprednjačkog firera Aleksandra Vučića

Kao što su nemački, tako i naprednjački nacisti, na kraju okupacije, pri povlačenju pokušavaju da nanesu što veću štetu Srbiji. Beograđani i Nišlije su pre godinu i po dana većinski glasali protiv SNS-a, a sada, kad je video rezultate lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću, Aleksandar Vučić je pao u nesvest. Andrej Vučić je zabranio da ga vode na VMA, a Zlatibor Lončar ga je infuzijom osposobio da održi komemorativnu konferenciju i proglasi svoju pobedu. Ipak, dok zaista ne dođe „ende“ njegovoj tiraniji, Vučić će nastaviti da pljačka državu, opet preko kredita, koje uzimaju i dele on, Siniša Mali, Aleksandar Šapić, Zvonko Veselinović, Davor Macura i ostali pripadnici OKG SNS. Političke i zločinačke paralele između Hitlerovih i Vučićevih nacista opisuje zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekad bliski saradnik i prijatelj aktuelnog naprednjačkog firera.

Predrag Popović

U Srbiji su se pojavili transparenti i grafiti sa kukastim krstovima, prvi put posle osamdeset godina. Pre Aleksandra Vučića crtali su ih samo nemački okupatori. Razlika ipak postoji, Nemci su sami sebe nazivali nacistima, a naprednjački firer za to optužuje studente i ostale normalne građane Srbije.

Otkad je stupio na političku scenu, Vučić se nacističkim sredstvima obračunava sa svakim ko mu smeta. Iako nije stasavao u minhenskim pivnicama, nego pod suknjom vojvode Šešelja, naučio je da primenjuje najbrutalnije načine obračuna. Pravio je spiskove za eliminaciju političkih protivnika, progonio je nezavisne novinare i medije, učestvovao je u otimanju stanova građana koji su pripadali nepodobnim nacijama i religijama.

Svi radikali su huškali na rat, ali samo je Vučić predlagao ubistvo sto muslimana za jednog Srbina, baš po uzoru na naciste, koji su ubijali sto Srba za jednog Nemca. I nakon što se transformisao iz velikosrpskog nacionaliste u evroatlantskog naprednjačkog fanatika, nastavio je da koristi nacističke metode pseudo-političke borbe.

Predizbornu kampanju 2020. godine vodio je pod sloganom „Za našu decu – Aleksandar Vučić“, kojim je podsetio na parolu Nacional-socijalističke partije na izborima 1937. godine: „Unseren Kindern – die Zukunft durch Adolf Hitler“ („Za našu decu – budućnost uz Adolfa Hitlera“). Vučić je oživeo i Hitlerovu stratešku devizu „Ein Volk, ein Reich, ein Fuhrer“. Nametnuo se kao jedini vođa svojih lojalista iz naprednjačkog rajha.

Tokom okupacije, Nemci su Srbima naneli ogromnu materijalnu štetu i teške gubitke u ljudstvu. Ipak, Vučićevi naprednjaci su ih prevazišli. Opljačkali su javne resurse, proterali više od milion mladih i radno sposobnih, a preostale građane gurnuli u totalno siromaštvo. Nemački nacisti su bili i prošli, a iza njihovih naprednjačkih pandana ostaće razgraničena teritorija, narod gurnut u fatalno dužničko ropstvo i vladavinu stranih kolonijalnih gospodara.

– Studenti blokaderi su naneli Srbiji više štete nego Nemci od 1941. do 1945. godine – rekao je nedavno Vučić, primenjujući devizu svog moralnog dvojnika Jozefa Gebelsa: „Za ono što radiš, optuži neprijatelje“.

Tu laž je upakovao u parolu „Bolje ćaci, nego naci„. Vučićev reprezentativni ćaci, Miloš Pavlović, optužio je studente da sprovode nasilje „kao nacisti u Austriji 1931. i 1937„. Momak iz Doboja, sa prijavljenim prebivalištem u Ćacilendu, usled očiglednih psiho-fizičkih problema, sigurno nema pojma šta se dešavalo u Austriji tog vremena, kao što ne shvata ni da ga je Vučić trajno obeležio sramotom. Opet po uzoru na Hitlera, koji je, iako svestan da ne može izbeći ratni poraz, na front slao dečake od 14-15 godina, tako i Vučić pred medije šalje Ćacija Miloša da glumi žrtvu, da u invalidskim kolicima prima infuziju zbog majice poprskane vodom i pivom.

Za razliku od svojih ćacija, crnokapuljaša, narko-dilera, lopova i ostalih lojalista, firer Vučić zna da se njegov kalendar približava Hitlerovom ponedeljku, 30. aprilu 1945. godine. Zna da nema šanse da izbegne suočavanje s presudom „das ist ende“. Zato i krizira, pada u nesvest, skiči i cvili.

Pre mesec i po dana, kad je dramatično okončana ekskurzija u Americi, Vučiću je ozbiljno pozlilo. Kad su ga staferi Donalda Trampa obavestili da ne može ući u vilu na Floridi, Vučić je pao u nesvest.

– To nije izgledalo bezazleno. Predsednik je to prikazao kao prolaznu slabost, malo mu je pozlilo. Znate kakvi su prekodrinski Srbi, ne vole da govore o svojim slabostima. Međutim, on je tada dugo bio bez svesti, jedva je uspeo da se povrati –  opisao je ministar Siniša Mali, u intervjuu za RTS, šta se dešavalo u Americi.

Isto se desilo u nedelju, 8. juna, kad su održani vanredni lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću. Vučić je znao da će njegovi kriminogeni operativci ukrasti dovoljno glasova da proglasi pobedu, ali svejedno nije mogao da sportski podnese činjenicu da je rejting Srpske napredne stranke u obe opštine pao za 30 odsto. Raspad glasačkog mehanizma – zasnovanog na krađama, podmićivanju, pretnjama i nasilju – najavio je neizbežni poraz na parlamentarnim izborima, bez obzira kada oni bili održani.

Očajan, Vučić je opet pao u nesvest. Pojedini pripadnici njegove dvorske svite tvrde da je u sedištu SNS-a zavladala totalna panika. Miloš Vučević je predlagao da firera odmah prebace na Vojno-medicinsku akademiju. Tu ideju su odbacili Andrej Vučić i Zlatibor Lončar. Da ne pukne bruka, da se ne sazna kako je vođa naprednjačkog kartela krahirao kad je video rezultate izbora, odlučili su da ga napumpaju infuzijom i osvežavaju hladnim oblozima. Trebalo im je skoro sat vremena da ga podignu na noge i oporave bar toliko da održi kratku konferenciju. U komemorativnoj atmosferi, bez uobičajenog šampanjca, prasetine, gibanice i trubača, svi su sa strepnjom čekali kraj „proslave pobede u Zaječaru i Kosjeriću“. Istovremeno, svi su strepeli pred neminovnim krajem, koji im se bliži.

Ipak, pre nego što stigne „ende“, Vučić će nastaviti da laže, vara, pljačka i uništava državu i narod.

Na petoj vanrednoj sednici Narodne skupštine, koja je počela dva dana posle izbornog fijaska u Zaječaru i Kosjeriću, među 45 tačaka dnevnog reda, našli su se i zakoni o četiri nova kredita.

Osim zaduženja od 1,9 milijardi evra kod francuskih banaka za kupovinu francuskih aviona i 300 miliona evra kod NLB Komercijalne banke za kupovinu zemljišta od Al Dahre za izgradnju auto-puta Beograd-Zrenjanin, Vlada Srbije je uzela još dva pogubna zajma, namenjena za nastavak pljačke budžeta. Od Međunarodne banke za obnovu i razvoj uzela je drugu tranšu kredita za „razvojnu politiku zelenog rasta“. Taj zajam od 153,7 miliona evra predstavlja samo jednu kap u moru korupcije u kojoj će se udaviti Srbija.

Iza floskule o „razvojnoj politici zelenog rasta“ krije se kompleksan projekat, kojim će biti trajno uništena energetska samostalnost Srbije. Primena te „razvojne politike“ podrazumeva promenu zakonske regulative, koja će izazvati gubitak više od 20.000 radnih mesta. Proporcionalno „zelenom rastu“, Srbija će morati da smanjuje kapacitete u termo-energetskom sektoru. Osim TENT-a, bez posla će ostati rudari u Kolubari i Kostolcu, kao i u drugim javnim preduzećima, koja se bave tom i sličnim delatnostima.

Umesto da ulaže u razvoj proizvodnog sistema, koji već sto godina obezbećuje energetsku stabilnost, naprednjačka vlast, uz ovaj kredit, namerava da uzme još milijardu evra od američkih investicionih fondova. Taj novac biće uložen u izgradnju vetroparkova, polja sa solarnim panelima i drugih obnovljivih izvora energije. Prema tom planu, Srbija će domaćim i stranim investitorima garantovati povlašćenu cenu proizvodnje struje, ali neće moći da utiče na tržište.

Drugim rečima, proizvođači će dobijati novac iz budžeta, a na tržištu će struju prodavati po cenama koje sami odrede. Naravno, u skladu sa pratećim zakonima, naprednjački tajkuni neće imati obavezu da struju prodaju građanima Srbije, nego bilo kome ko hoće da više plati. Osim toga, iz državne kase biće plaćeno održavanje i recikliranje proizvodnih sistema „zelenog rasta“. S obzirom da je projekat oročen na sledećih 25 godina, procenjuje se da će Srbija pretpeti štetu od oko 12 milijardi evra.

U interesu Vučićevih poslovnih domaćih i belosvetskih ortaka biće promenjen kompletan energetski sektor, ugašeni ili drastično smanjeni kapaciteti sadašnjih proizvodnih postrojenja, podeljeno na desetine hiljada otkaza i, da sve bude gore, kredite će otplaćivati i sledeće generacije.

Po istom parazitskom principu, naprednjačka vlast je dala garancije OTP banci, Inteza banci i Poštanskoj štedionici za kredite od ukupno 52,5 miliona evra Elektrodistribuciji Srbije za projekte unapređenja distributivne mreže. Opet, građani će morati da otplaćuju ogromne kredite, koje će EDS uložiti u infrastrukturu na kojoj će profitirati firme Vučićevih tajkuna.

– Svi znamo kako izgleda račun za struju. Međutim, ne znamo koje su sve stavke navedene u njemu. Na primer, mali kupci plaćaju nešto što se naziva „pristup sistemu za distribuciju“. Zašto to plaćamo i, najbitnije, ko uzima taj novac? Uzima ga firma bliska organizovanom kriminalu, bliska Zvonku Veselinoviću. Zato sledeći put kada platite struju, znajte da niste platili samo ono što ste potrošili, nego ste platili i korupciju, platili ste Zvonka, platili ste sistem koji ne služi građanima, već mafiji. I EPS i EDS su nekada bili stubovi energetske sigurnosti, a danas su stubovi korupcije – rekla je Jelena Spirić, narodna poslanica iz Stranke slobode i pravde.

Elektrodistribucija, kao što kaže Spirić, ne naplaćuje prenos električne energije preko sopstvene firme, već preko nezavisnog operatera prenosnog sistema. Osim toga, predsnik je uveden i u sistem naplate računa. Naravno, i ta firma je povezana sa Zvonkom Veselinovićem.

Račune za struju naplaćuje preduzeće Alta pay, koja je taj posao dobila bez tendera. Pošto Elektroprivreda Srbije ne izdvaja podatke o naplati, pretpostavlja se da fiksna provizija iznosi oko 28,77 dinara po računu.

Osnivač i apsolutni vlasnik Alta pay-a je Davor Macura. U okviru Alta pay Group d.o.o, koja je osnovana 2014, nalaze se Alta holding, Alta banka, koja je preuzela bivšu Jubmes banku, zatim firma za prizvodnju nakita Alta gold, kao i 4.200 menjačnica i drugih platnih servisa širom Srbije. Alta pay Group ima većinsko vlasništvo i u građevinskoj kompaniji Procoopac.

Macura je vlasnik i firme Danica park, koja je gradila vile Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića na Dedinju, vrednih više od 5,6 miliona evra.

Osim preko građevinskih radova, Macura je sa Veselinovićem povezan i korupcionaškom aferom, koju je raskrinkao Aleksandar Papić. Kad je odbačen iz prvog ešalona naprednjačkih operativaca, Papić je Vučiću uputio pismo u kome je otkrio šemu za pranje više od 25 miliona evra na izgradnji auto-puta Ruma-Šabac-Loznica. Vrednost tog posla je iznosila 50 miliona evra, a Vučićevi saradnici su cenu naduvali do 75 miliona evra. U podeli „razlike“ učestvovali su Siniša Mali, Nebojša Stefanović, tadašnji direktor Srbija puteva Dmitar Đurović, Zvonko Veselinović i Papić, koji je posredovao u odnosima sa menažerima azerbejdžanske kompanije Azvirt.

– U periodu od 2018. do sredine 2019. godine Murat Turkogluje dao oko osam miliona evra Dmitru Đuroviću na ruke. Kada se ispostavilo da je Nebojša radio to što je, Murat je došao kod mene da vidimo šta ćemo. Od tog momenta sam počeo da razmišljam kako bi bilo najbolje da se pomogne čoveku, a usput, potpuno sam iskren, kako i ja da zaradim nešto, jer me Nebojša u tom trenutku ostavio sa 6,8 miliona evra duga prema bankama i dobavljačima. Za taj dug imao sam hipoteku na kuću u kojoj živim. Davor Macura, vlasnik Alfa banke, može da potvrdi da sam u tom periodu uzeo za stranku po Nebojšinom nalogu. Ispostavilo se da je to laž, da pare nikada nisu završile u stranci, nego u Nebojšinim privatnim džepovima – napisao je Papić, koji je naglasaio da o rešenjima problema pregovara sa Zvonkom Veselinovićem i Sinišom Malim.

Kao što je, uz pomoć Malog, kupio akcije Jubmes banke, Davor Macura je 2021. godine kupio IMT za samo 70 miliona evra, što je bilo četiri puta manje od tržišne vrednosti zemljišta na kome se nalazi taj bivši jugoslovenski gigant. Sa već izgrađenim statusom „Vučićevog omiljenog biznismena“, Macura je bez tendera dobio posao sa Elektroprivredom Srbije. Taj i drugi povezani poslovi omogućili su mu da prošle godine ostvari profit od 2,2 milijarde dinara, odnosno oko 19 miliona evra.

Još veće prihode beleži Macurin ortak Zvonko Veselinović. Uz zarade od po više stotina miliona evra kroz infrastrurne projekte, Veselinovićeve firme profitiraju i u poslovima sa Elektrodistribucijom Srbije. Još pre šest godina, EDS je počela da uzima kredite za održavanje i razvoj električne mreže. Za zamenu drvenih bandera betonskim namenjeno je ukupno 350 miliona evra. U početku tog projekta, novi stubovi su plaćani od 15.000 do 33.000 dinara, u zavisnosti od određenih specifikacija. Danas oni, sa montažom, koštaju oko 120.000 evra po komadu. Elektroprivreda Srbije je posao dala firmi Zvonka Veselinovića, a građani će dobiti priliku da godinama otplaćuju kredite, koji su uzeti za taj projekat.

Na sreću, strane banke i investicioni fondovi više ne daju Vladi Srbije kredite za muzičko-sportsku izložbu EXPO. Otkad je pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice izvršeno masovno ubistvo, Vlada nije uspela da zaključi nijedan ugovor o kreditiranju projekta EXPO.

– Sa planom za igradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu kasni se četiri meseca. Eto, blokaderi su uspeli da blokiraju razvoj Srbije – rekao je nedavno Vučić, rezigniran što mu izmiče šansa da prigrabi nekoliko milijardi evra na nepotrebnim i preskupim projektima kao što su EXPO i Nacionalni fudbalski stadion.

Kredite za EXPO ne daju čak ni kineske banke i fondovi. Kinezi ne daju novac, ali zato od Srbije uzimaju zlato, bakar i ostale rude. Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, pre nekoliko dana se  pohvalila da „prvi put u svojoj istoriji Srbija ima više od 50 tona zlata“, kineska kompanija ZiĐin priprema početak eksploatacije zlata u novootkrivenom nalazištu Malka Golaja, koje je udaljeno sedam kilometara od rudnika Čukari Peki. Kinezi su procenili da se na toj lokaciji nalazi oko 92 tone zlata i tri miliona tona bakra. Kad to izvade, odneće u Kinu, a Srbiji će platiti rudnu rentu od tri odsto.

ZiĐin je angažovan oko još jednog nalazišta zlata, koje je otkriveno na planini Rogozna kod Novog Pazara. Istraživanja, koja je sprovela australijska kompanija Strickland Metals u saradnji sa srpskom firmom Zlatna Reka Resources, koja poseduje četiri licence za površinu od ukupno 184 kvadratna kilometra, otkrila su bogata nalazišta zlata.

Prvi rezultati pokazuju da se na lokacijama Šanac, Međenovac i Gradina nalaze žile sa oko 5,4 miliona unci ekvivalenta zlata (AuEq). Ove godine trebalo bi da se obavi bušenje na još šest kvadratnih kilometara, u reonu sela Kotlovi i Jezerska Reka. Procenjuje se da se na Rogozli nalaze resursi od oko 150 tona zlata, čija vrednost može da dostigne 11 milijardi evra. Ako konačne analize potvrde procene, napravljene na osnovu do sada izvedenih radova, to nalazište bi moglo da bude jedno od najvećih zlatnih polja u Evropi. S obzirom na taj potencijal, logično je što ZiĐin namerava da ga preuzme, obezbedi izradu eksploatacijske studije i svega ostalog što je potrebno za dobijanje dozvola za otvaranje rudnika. Zato je kineska kompanija već počela pregovore o preuzimanju firme Zlatna Reka.

Zvanični vlasnik Zlatna Reka Resources d.o.o. je trenutno britanska firma Betoota Holdings Ltd, koja je povezana sa investicionim fondom Ibaera Capital Fund GP Ltd sa sedištem na Kajmanskim ostrvima. Australijska kompanija Strickland Metals je, u skladu sa ugovorom, preuzela prava na licence Zlatne Reke, ali vlasnička struktura je ostala ista, tako da ZiĐin pregovara sa Betoota Holdingsom. Kako god da se završe pregovori, ko god bude eksploatisao zlato, Srbija će, u zamenu za zlato vredno 11 milijardi evra, dobiti tek stotinak miliona evra na osnovu rudne rente, a nema sumnje da i Vučić planira da se ugradi u taj posao i da, po običaju, uzme masnu proviziju.

Pošto u Beogradu, zasad, nisu otkrivena rudna nalazišta, gradonačelnik Aleksandar Šapić na drugačiji način traži svoje zlatne žile. Jednu takvu je našao u turskoj kompaniji Bozankaja, od koje je prošle godine kupio 25  tramvaja. Međutim, kao i u svim drugim Šapićevim poslovima i ovaj je odmah zapeo.

Grad Beograd je prošle godine sproveo javnu nabavku novih tramvaja. Tenderski uslovi su bili prilagođeni turskoj Bozankaji, a cena korumpiranim učesnicima u toj transakciji. Beograd je pristao da plati 67,3 miliona evra, odnosno 2,7 miliona evra po tramvaju. Za isti novac moglo je da se kupi 10 tramvaja istih karakteristika.

Međutim, pošto je sa Turcima napravljen dogovor o podeli novca iz beogradskog budžeta, kupljeni su njihovi tramvaji čije tehničke specifikacije ne odgovaraju beogradskoj mreži. Vozila Bozonkaje su preširoka (2,3 metra) za šine, što se videlo pre nekoliko dana prilikom test-vožnje prvog tramvaja koji je izručen. Već u prvoj vožnji oštećeni su migavac i spoljna kamera, jer vozilo nije moglo da bezbedno prođe raskrsnice Nemanjine ulice i Savskog trga, kao i Beogradske ulice i Bulevara kralja Aleksandra. Pošto nije moguće menjati, tj. sužavati konstrukciju tramvaja, grad će na određenim lokacijama morati da prilagođava šinsku mrežu.

Ipak, Šapić ima većih briga oko drugog posla sa istom turskom kompanijom. Desetak dana pre nego što je testirano prvo Bozankajino vozilo, Grad Beograd je 28. aprila poništio tender za kupovinu još sto tramvaja. Iako su tenderski uslovi bili kao prepisani iz kataloga turske firme, obustavljena je njihova nabavka, četiri puta unosnija od prve. Gradska uprava je saopštila da je tender poništen iz „tehničkih razloga“. S druge strane, opozicioni odbornici u beogradskoj Skupštini tvrde da su Turci odustali od posla jer su nezadovoljni podelom plena.

Prema tim izvorima, tokom prve transakcije razlika između dogovorene i realne cene, 12,5 miliona evra, uplaćeno je na račun jedne švajcarske firme. Među osnivačima te firme nalazi se i Ostoja Mijailović, čačanski biznismen i pripadnik Vučićeve dvorske svite. Švajcarska firma je „zaboravila“ da Turcima isplati njihov deo, pa su oni odustali od učešća na drugom tenderu.

Kad je shvatio da Turke ne može tek tako da zavrne za proviziju, Šapić, za razliku od Vučića, nije pao u nesvest. On pada samo kad ga nokautira Denis Šefik. Dobro, Velja Ilić priča da Šapić pada i u drugim prilikama, ali ta tema ima više veze sa privatnim emotivno-seksualnim sklonostima, nego sa koruptivnim kombinacijama.

Šapić ne krije nezadovoljstvo stanjem na političkoj sceni. Početkom studentskih blokada i građanskih protesta, kao i drugi naprednjaci, pretio je nasiljem. Kao i Vučić, nadao se da će pretnjama i batinama rasterati ljude sa ulica, pa će moći da po sedmi put renovinar saobraćajnice oko Trga Republike, Trg Nikole Pašića i ostale lokacije na kojima se vrše nepotrebni i preskupi radovi. Sad mu biznis kvare i naprednjaci, pa kuka zbog Ćacilenda. Tužan što mu vreme ističe, a posao trpi, Šapić se žali što ga „jedni vređaju, a drugi ignorišu“.

No, i on ignoriše zdrav razum, pa i dalje izdvaja ogroman novac iz gradskog budžeta za Javno komunalno preduzeće Beogradski metro i voz. Preduzeće, osnovano u oktobru 2018. godine, danas ima 81. radnika, koji dobijaju prosečnu platu od 371.727 dinara. Na rukovodećim mestima se nalaze Časlav Mitrović, profesor aeronauke i vazduhoplovstva na Mašinskom fakultetu, i Andreja Mladenović, profesor kameleonstva i preletanja na katedri Koštuničinih alavih amiša. Na nerad tog preduzeća potrošeno je više od pet miliona evra, a od metroa ostale su samo laži Gorana Vesića i Siniše Malog, plus dve putne karte, koje su tokom izborne kampanje 2018. pokazivali Goran Grbović i Aja Jung.

Kao Nemci 1944, i Vučić u povlačenju pokušava da nanese što veću štetu Srbiji. On je čak i uspešniji. Učitelj Miladin Zarić sprečio je Nemce da sruše Stari železnički most, a Vučić i Šapić su tek sada završili njihov posao. Ipak, to ne menja činjenicu da je naprednjački kartel već gotov. Taj proces je dobio zamah pre godinu i po dana, kad je SNS izgubio izbore u Beogradu i Nišu. Većina Beograđana i Nišlija glasala je protiv Vučića i njegovih saučesnika, ali prevarili su ih lažni opozicionari.

Naprednjačka vladavina Beogradom je nastavljena zahvaljujući Branimiru Nestoroviću, a Nišom zbog prevare dr Dragana Milića. Sličan scenario primenjen je sada u Zaječaru i Kosjeriću, gde su tzv. opozicioni kontrolori potpisivali zapisnike u kojima su očigledno falsifikovani rezultati glasanja. Ipak, i takvi rezultati su prestravili Vučića i ostale naprednjačke vrhovnike.

– Pod ovakvim uslovima više nećemo raspisivati izbore – izjavio je Miloš Vučević, predsednik SNS, ono što misli Vučić.

Naci-ćaci su svesni da će biti poraženi na prvim sledećim izborima, kad god oni bili održani. Taj izborni dan biće za Vučića ono što je za Hitlera bio 30. april 1945, kad je sebi prekratio muke. Za Vučića, a i za Srbiju, bilo bi dobro da naprednjački firer živ i bar donekle zdrav pregrmi pad s vlasti, pa da u poštenom sudskom postupku odgovara za sva zla, koja je izvršio nad državom i narodom.