Dok izraelske snage dnevno izvode napade na stotine ciljeva, a sirene za vazdušnu opasnost čuju se i u priobalnom izraelskom gradu Ašdodu, zapadni mediji javljaju da se vode pregovori o trodnevnom prekidu vatre u Gazi. Američka novinska agencija AP, kao i britanski „Gardijan”, pozivajući se na neimenovane zvaničnike Egipta i Ujedinjenih nacija, tvrde da su posrednici razgovora Katar, SAD i Egipat i da se pregovara o tome da tokom pauze bude oslobođeno desetak izraelskih talaca koje drži Hamas. Sporazum o „humanitarnom prekidu vatre” treba da omogući i dopremanje više pomoći i goriva u pojas Gaze. Francuski predsednik je takođe izjavio da brzo mora uslediti „humanitarna pauza u borbama” i da civili moraju biti zaštićeni.
„To je neophodno i o tome se ne može pregovarati. To je neposredna potreba”, rekao je Emanuel Makron na konferenciji o Gazi u Parizu, kojoj su prisustvovale delegacije oko 50 država, uključujući SAD, Jordan i zemlje Zaliva, kao i predstavnici nevladinih organizacija i Ujedinjenih nacija.
Glasnije se govori i o upravljanju pojasom Gaze posle rata i da je navodno egipatski predsednik odbio predlog američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) da Kairo preuzme privremeno bezbednosno upravljanje. „Tajms ov Izrael” prenosi da je Abdel Fatah el Sisi podvukao da Egipat neće igrati ulogu u eliminisanju Hamasa, koji sada drži vlast u ovoj enklavi. Egipatski predsednik sastao se s direktorom CIA u utorak u Kairu, kada je ponovio poziv za hitan prekid vatre kako bi se zaštitili civili i obezbedio neometan protok humanitarne pomoći. Isti apel uputio je i visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folker Tirk tokom obilaska graničnog prelaza Rafa. Tirk je ovaj prelaz nazvao spasonosnim putem za 2,3 miliona ljudi, ali ga je opisao i kao nepravedno i nečuveno tanku nit spasa. Istakao je da su od 7. oktobra ratne zločine počinile obe strane, a kritikovao je Izrael zbog, kako je naveo, protivpravne prisilne evakuacije civila.
Dok se tek nakon više od mesec dana rata govori makar i o trodnevnoj pauzi, Zapadna obala „ključa”, kako je to rekao generalni komesar Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama Filip Lazarini, izrazivši zabrinutost zbog rizika od prelivanja sukoba. On ističe i da je pomoć koja dolazi preko Rafe neadekvatna i da treba otvoriti sve prelaze u Gazi.
Međutim, izraelski premijer Benjamin Netanjahu odgovara da neće biti humanitarne pauze dok ne budu oslobođeni taoci koje drži Hamas.
Kontraofanzivom preti i libanski Hezbolah, dok sirijski državni mediji javljaju da je Izrael opet izveo vazdušni napad na vojne lokacije na jugu Sirije.
U međuvremenu, palestinski civili nastavljaju da beže sa severa na jug jer je Izrael zatražio da se iz severnog dela presele na jug enklave u času kada kopnenim snagama prodiru u tu oblast. Ovim povodom oglasio se podsekretar UN za humanitarna pitanja Martin Grifits, kako bi upozorio da UN ne sme da pomaže u progonu Palestinaca iz njihovih domova. On je na konferenciji o Gazi u Parizu naglasio da UN ne mogu da budu deo jednostranog predloga da se „Palestinci gurnu u takozvane sigurne zone”. „Gardijan” prenosi da je i direktorka organizacije „Lekari bez granica” na ovom skupu pomenute sigurne zone nazvala lažnim zonama jer je oko 30 odsto ubijenih stradalo upravo na jugu enklave. Prema zvaničnim podacima ministarstva zdravlja u Gazi, od 7. oktobra je ubijeno najmanje 10.569 Palestinaca, uključujući 4.324 deteta, a ranjenih je trostruko više.
Palestinski premijer Muhamed Štajeh u Parizu je tražio međunarodnu zaštitu ističući da Izrael ne vodi rat protiv Hamasa, već protiv svih Palestinaca.
Belgija: Izraelu treba uvesti sankcije
Zamenica belgijskog premijera Petra de Suter ističe da bi vlada Belgije trebalo da uvede sankcije zbog ratnih zločina u Gazi i da izdvoji dodatna sredstva za Međunarodni krivični sud za istragu ratnih zločina Izraela i Hamasa. Suterova je dodala i da Izrael, dok čini ratne zločine, ignoriše međunarodni zahtev za prekid vatre. Naglasila je i da ljudi i kompanije koje snabdevaju Hamas novcem moraju biti sankcionisani, ali i da bi nasilni izraelski naseljenici u Zapadnoj obali, političari i vojne ličnosti odgovorne za ratne zločine trebalo da se suoče sa zabranom ulaska u EU.