Poslanici svih nivoa nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike (PMR) su u sredu, na svom Kongresu apelovali na Rusku Federaciju da „preduzme mere da zaštiti“ 220 hiljada ruskih državljana Pridnjestrovlja „suočenih sa sve većim pritiskom Moldavije. ” U proglasu se kaže da Pridnjestrovlje nikada nije bilo deo ove Moldavije.
Oni tvrde da je Vlada u Kišinjevu pokrenula „ekonomski rat“ protiv Pridnjestrovlja, blokirajući vitalni uvoz sa ciljem da ga pretvori u geto.
Pritisak se, prema njihovim rečima, izražava u potpunoj ekonomskoj blokadi i krivičnom gonjenju po optužbama za „separatizam“, iako se PMR nije pridružila Republici Moldaviji nakon raspada Moldavske SSR. Došlo je do rata za nezavisnost ovog dela SSSR-a, koji je de fakto završen stvaranjem PMR.
“Naša republika ima sve atribute suverene države – ustav, parlament, predsednika, grb, zastavu, valutu, vojsku, piše u proglasu.
„Do leta ruska vojska može da probije odbranu Oružanih snaga Ukrajine, stigne do Odese i oslobodi Pridnjestrovlje” tvrde u Tiraspolju, glavnom gradu nepriznate republike Pridnestrovlje.
Pošto je referendumom u PMR već usaglašeno pridruživanje Ruskoj Federaciji od 2006. godine, zahtev Tiraspolja liči na zahtev DNR i LNR u februaru 2022, nakon čega je “odlučeno da se pokrene SVO”.
Mnogi su očekivali da će Moskva objaviti priznanje PMR-a i da će početi proces ulaska Pridnjestrovlja u Rusku Federaciju, ali se to nije desilo.
Situacija u PMR-u je sada kritična: zbog blokade mnoga preduzeća su prinuđena da se zatvore, postoji nestašica robe i lekova. Uoči Kongresa, zamenik pomoćnika državnog sekretara za istočnu Evropu Kristofer Smit došao je u Tiraspolj , gde se sastao sa predsednikom PMR Vadimom Krasnoselskim.
Kišinjev kontroliše sve što ulazi u Pridnjestrovlje nakon što je Ukrajina tenkovima hermetički zatvorila pridnjestrovski deo moldavsko-ukrajinske granice 24. februara 2022. godine. Tako više nije moguća rotacija približno 1.500 ruskih vojnika iz Pridnjestrovlja.
Eliminisati trn
U Kijevu smatraju da je neophodno pomoći Kišinjevu da „eliminiše pridnjestrovski trn“, a zauzvrat da dobije pristup skladištima municije – to su najveće rezerve u Evropi, u selu Kolbasna. Ovo je izjavio poslanik Vrhovne rade iz stranke Evropska solidarnost Aleksej Gončarenko. Isto misli i bivši ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin.
„Nema potrebe za ruskom enklavom na putu između nas i Moldavije ka Evropskoj uniji. Unutra je tumor i moramo ga izlečiti na odgovarajući strateški način. Tamo je i veliko skladište municije – skoro iz vremena Prvog svetskog rata. Tamo ima mnogo različitih pretnji i moramo da ih nateramo da eksplodiraju“, rekao je on.
Ruski vojni lideri odavno su izjavili da je pristup Pridnjestrovlju neophodan. Ovo je pre dve godine saopštio vršilac dužnosti komandanta Centralnog vojnog okruga Rustam Minekajev. Prema njegovim rečima, jedan od zadataka ruske vojske je uspostavljanje potpune kontrole nad Donbasom i Južnom Ukrajinom. To će omogućiti obezbeđivanje kopnenog koridora za Krim, uticaj na vitalno važne objekte ukrajinske privrede, a takođe i dolazak u Pridnjestrovlje.
Generalštab Oružanih snaga Rusije nije odustao od ove ideje, a političari su davali izjave da je Odesa ruski grad i da je nemoguće obezbediti rusku Crnomorsku flotu bez nje.
„Osuda” intervencije
Zapad, iako obećava podršku Moldaviji, postaje sve podeljeniji, smatraju upućeni u problem ove oblasti. On će „osuditi“ postupke Ruske Federacije i nastaviti da podržava Kišinjev na rečima. Sva skladišta u Kolbasni su minirana, a eksplozija bi po jačini bila jednaka zemljotresu od 7-7,5 poena. Kolbasna se nalazi otprilike dva kilometra od ukrajinske granice.
Ako Kišinjev i Kijev pokušaju da okupiraju region, onda mogu da se očekuju najteže odluke i borbe. Nedavni uspesi na frontu učvrstili su poverenje u delovanje Oružanih snaga Rusije u ovoj samoproglašenoj republici koja je faktički nezavisna od 2. septembra 1990. godine. Površina je 4.163 km², međutim zbog geografskog položaja uz reku Dnjestar ima granicu dugu 816 km, pa liči na izduženo ostrvo dugo 400, a široko 10 km.
Sovjetski separatisti
Pridnjestrovlje se otcepilo od Moldavije 1990. pre raspada Sovjetskog Saveza, ali njegovu nezavisnost niko u svetu ne priznaje, čak ni Rusija koja ga podržava.
Separatisti su 1992. godine ratovali sa prozapadnom vladom Moldavije, što je rezultiralo stotinama mrtvih i intervencijom ruske vojske na strani pobunjenika.
Rusija ima oko 1.500 vojnika stalno stacioniranih u otcepljenom regionu, koje naziva pripadnicima „mirovne misije“. PMR ima 7.500 vojnika.
Rusija upozorava da će se bilo kakav napad na njene trupe u Pridnjestrovlju smatrati napadom na samu Rusiju.