Uvodnik
(P)rosudite sami
Pritezanje radi vezanja
Milovan Brkić
Aleksandar Vučić izjavio je 17. oktobra u Bezbednosno- informativnoj agenciji (BIA) koja je obeležavala svoj Dan i 22 godine od osnivanja, da nikada nije bio veći unutrašnji pritisak različitih spoljnih službi koje žele da skrenu put Srbije sa „srpskog smera“ i
naglasio da je „put Srbije“ jedini dobar put. Vučić je u obraćanju rekao da nikada nije osećao toliki pritisak iznutra, dodajući: “Za mene je gotovo nemoguće da izdržim taj pritisak.“ Tiranin se ne pita koliko je tek nama, građanima, teško da izdržimo pritisak njegove bande, kartela i ološa iz BIA, koji nam uzimaju crno iza nokta, pelješe i rasprodaju sve što je srpsko, uzimajući nam i nadu da će se i nama pružiti šansa da preživimo. O surovim pljačkama i Vučićeve mafije i dolasku istraživača stranih službi koji hoće da njemu i njegovima namaknu bukagije, pročitajte u ovom broju, u više tekstova. Priteralo cara do duvara, kaže stara poslovica.
Sećam se pokojnog Slobodana Miloševića, koji je kao i tiranin Vučić, kundačio građane, koji su protestvovali godinama na ulicama, podnoseći velike žrtve. Isto tada, kao i danas, njegove skutonoše i đankolizi odlazile su na Zapad, trošili novac i provodili se, dok je novinarima opozicionih medija i običnim pobunjenim gra|ćnima bilo skoro nemoguće da dobiju vizu. Sećam se reči tadašnjeg predsednika Bila Klintona i njegovih
saradnika koji su Miloševića opisivali kao “jakog čoveka na Balkanu“. Tvrdili su, na naše zaprepaštenje, da je on “faktor mira i stabilnosti u ovom regionu“.
Bože, kako se istorija ponavlja. Današnji tiranin Vučić i njegova desna ruka Aleksandar Vulin su i tada bili važni u Miloševićevoj vlasti i aparatu. Aleksandar Vučić je dolaskom na vlast, po volji Zapada, tih službi koje ga, kako on kaže, pritežu, tako da mu oči iskaču, a umislio je da je Bog Sunca, kako tvrde analitičari obaveštajne zajednice Amerike. Uzeo je, neustavno, svu vlast u svoje ruke, napao je na srpsku istoriju, kulturu, veru, a najviše na našu imovinu, teritoriju… Promenio je i veru, u Rijadu je uzeo muhamedansku.
Proputovao je Vučić celom planetom, stavljao naš novac na svoje račune u velikm svetskim bankama, kupovao vile, posede, otvarao kompanije u Americi… I ništa mu nismo mogli. Zapad ga je hvalio kao stabilokratu na Balkanu. Zamenio je Miloševića na poziciji “jakog“ čoveka na Balkanu i „faktorom mira i stabilnosti“. To su govorili državnici, političari sa Zapada i sa Istoka. Kriminalističke policije i obaveštajne službe pratile su njegove krvave tragove.
Tragove novca, oružja, prljave pare i njihovo pranje i suđenje, išle su za tovarima narkotika koje su potom počele da plene i da njegov kartel vode bankrotiranju. Za vreme njegove tiranije Srbija je iznjendrila 48 deviznih milijardera, 16.000 multimilionera. To su zvanični statistički podaci Eurostata. Potpisivao je Vučić sve što su strani centri od njega tražili. Podmićivao ih je i šakom i kapom. Sa vlasti su odlazili Klintonovi, Tramp, Merkelova, Kurc…. Samo je on nastavio da krade, pljačka… Ostavio nas je, takoreći, bez gaća, bez nade. Sve mu je to tolerisano, kao STABILOKRATI!
Europol i kriminalistička policija u Beču otvorili su 11.000 dosijea
gra|ana Srbije i Crne Gore. Okupile su strane slu`be sve svoje
resurse, identifikovale su 11.000 njegovih krimosa, koje su po~ele da
masovno hapse, gde god ih na|u.
Ćutke, skoro nevidljivo, radila je gospođa Koveči, glavna tužiteljka Evropskog javnog tužilaštva. Kojot se uzdao u Usrulju fon der Lajen, da će ona da ga spasi, kad ono, i na nju su krenuli, opkolili, stavili pod istragom, čekaju se da joj stave i bukagije. I njoj i njenom suprugu, partneru u velikom finansijskom kriminalu. Kada je oboren sa vlasti, Miloševićeva porodica se rasula. Imao je sreće da je njegov brat Borislav Bora u Moskvi bio ambasador, da je bio važan čovek u Federalnoj službi bezbednosti, pa je sredio da Marko, a malo kasnije i Mira, do|u u Podmoskovlje, da žive… Kćer Marija se povukla na Cetinje, nikada nije više kročila u Beograd. Ni na sahranu ocu nije došla. Šta čeka tiranina Vučića, koga , kako cvili, pritežu strane službe, da on to više ne može izdržati?
Čeka ga, kao i Miloševića, zatvor. Grdno se tiranin vara, ako misli da će ga spasti travestit Zagorka Dolovac. Kada je federalni sudija Sirika (John Joseph Sirica,1904-1992)
zapretio tadašnjem američkom predsedniku Niksonu da će ga uhapsiti ako ne preda trake sa snimcima njegovih razgovora, on se obratio advokatu Majklu Mensfildu, vo|i demokratske većine u Senatu, tražeći savet. Pitao ga je šta da radi. Advokat mu je odgovorio: „Ništa-predajte trake“.
Nikson je platio ovaj savet sa 50.000 dolara. I podneo je ostavku, ali se spasio zavora, jer ga je naslednik Ford pomilovao. To bi mogao da uradi i Vučić. Da spasi i sebe i nas. Shvata i on da se uzalud kurobeca. Oseća da će pevati, kao što je advokat Džon Akerman u kafani pevao pesmu haškim sudijama. „Molim te, oslobodi me i pusti me da odem“, to će biti i njegova pesma. Njegova Milica je u Nemačkoj, Danilo se sprema da ode u
Ameriku, a za malog Vukana niko ne zna gde je. Neki poznati ljudi javno tvrde da su mu oni otac. Vučića to ne zanima. Njega strašno brine i užasava to što ga strane službe pritežu. I spreda i otpozadi. Oči mu iskaču.