Pitanje opstanka države je u stvari pitanje ispunjenja studentskih zahteva, kaže profesor na Mašinskom fakultetu Đorđe Čantrak. On dodaje da se nada izborima što pre, kako bi se normalizovala situacija u društvu, zbog čega ističe da je jako bitno da predsednik, koji u ovom slučaju jeste ovlašćena i nadležna osoba, raspiše izbore kako bi se smanjile tenzije u društvu.
Profesor na Mašinskom fakultetu Đorđe Čantrak gostujući u Novom danu N1, navodi da ne vidi kako država može da opstane bez ispunjenja studentskih zahteva.
“Oni (studenti) traže u stvari jednu pravnu državu. Da li može država da opstane, a da nije pravna? To je nemoguće. Znači, po meni, pitanje opstanka države je u stvari pitanje ispunjenja studentskih zahteva. Ako pogledamo i vidimo ona četiri zahteva, koje su svima jasni od početka, pa onda dorada sa dva zahteva, koje su događaji neminovno dodali, i sedmi zahtev koji je kruna toga, pošto su studenti videli da ova vlast, odnosno režim, ne želi da ispuni ove njihove pravedne zahteve, su jedina moguća opcija”, navodi on.
Dodaje da se i studenti i profesori nadaju izborima što pre kako bi se normalizovala situacija u društvu, kao i situacija sa nastavom.
“Sve ovo što se dešava sa nastavom, a da ne imamo izbore, je u stvari krpljenje jedno. Znači, muka, da kažemo, kako da to radimo zajedno sa njima u iščekivanju izbora. I zato je jako bitno da predsednik, koji u ovom slučaju jeste ovlašćena i nadležna osoba, raspiše te izbore kako bi se smanjile tenzije u društvu. Pogledajte samo iz raznih krajeva Srbije, da kažemo, upućivanje lepih reči, i molibi predsedniku – raspišite izbore. Ono što je, da kažemo, što je u korenu tih studentskih zahteva, je u stvari želja za pravdom i ništa drugo. I to je ono što će, nadam se, krunisati na kraju pobedom na izborima”, kaže profesor Mašinskog fakulteta.
Dodaje da smo u poslednje vreme bili svedoci da se pripadnici akademske zajednice na različite načine targetiraju ali da ih to nije poljulalo u zajedničkoj borbi sa studentima za pravednije društvo i državu.
“Nažalost, predsednik države izlazi sa tim veoma često. Govore da profesori ne rade ništa, da smo mi neradnici, da ćemo dobiti krompire i tako dalje. Mi jesmo stvarno od države dobili te krompire. Ali nas to nije poljuljalo u jednoj zajedničkoj borbi sa studentima za jedno pravednije društvo i pravedniju državu. Mi kao profesori stojimo uz naše studente. Neverovatno je da se naša deca nalaze u toj situaciji. Da oni moraju svojim životima i boravkom u zatvorima, maricama itd. da brane u državu. Oni brane državu i uspostavljaju državu. To je neverovatno. Znate, stajao sam sa njima, recimo, na protestu ispred Generalštaba. Zar je moguće da mi od naše države branimo Generalštab? Pa ja ne znam da se to dešavalo negde u svetu, da građani brane zgradu gde se nalazi vrh vojske od same države.”, kaže profesor.
Čantrak podseća i da je jedan od studentskih zahteva bio da se istraži upotreba zvučnog topa na protestu 15. marta, te da je u razgovoru sa rektorom, još krajem aprila, predloženo formiranje komisije koja bi se time bavila.
“U njoj bi učestvovali predstavnici Mašinskog fakulteta, Matematičkog fakulteta, Instituta za fiziku i Fizičkog fakulteta, kao i Medicinskog fakulteta. I još uvek ta komisija nije formirana. Nadamo se da će sad u ovom periodu rektor da formira tu komisiju gde bismo izašli sa nekim rezultatima naših istraživanja teorijskih. Tako da, da hoću vam kažem, postoji interakcija u toj naučnoj zajednici i ne osećamo se prijatno kad se pripadnici akademske zajednice na ovaj način targetiraju, a bili smo svedoci mnogo toga u poslednje vreme”, objašnjava on.
Osvrćući se na svoj jučerašnji govor na tribini ispred Pravnog fakulteta u kojem je govorio o policiji i njihovom odnosu prema studentima, Čantrak kaže da još uvek nemaju objašnjenja ko su četvorica ljudi koji su pokušali da sa Mašinskog fakulteta uzmu sada već čuveni transparent “mašinci protiv mašinerije”, uprkos tome što je policija izvršila uviđaj.
Navodi i da je primetio da ljudi koji su na studentskim protestima prisutni u policijskim uniformama ne znaju da se ponašaju kao uniformisana lica.
“Prisustovao sam lično na protestima, što ispred fakulteta, što je na raskrsnicama. Neobično je, da kažemo, da ti ljudi koji se nalaze u civilu, prate šta se dešava i u civilu prilaze studentima i građanima koji, da kažemo, protestuju. Onda se u civilnim automobilima ti ljudi odvode, nekad se legitimišu, nekad ne. Neobično je da uniformisana, nazovimo, policija. Moram da napravim jednu digresiju, Mašinski fakultet inače ima uvek dobru saradnju sa Vojnom akademijom i Policijskom akademijom i znamo kako funkcionišu ti ljudi, kako izgleda jedan uniformisan vešt čovek u okviru toga. Kada posmatrate sa strane ove ljude, moj prvi utisak je da ne znaju ni pendrek kako da nose, ne znaju da postave ni pištolj i tako dalje. Oni su sakriveni iza tih maski, ne deluje da su to obučeni ljudi i da su prošli obuke vezano za ono što podrazumeva jedna policijska obuka ili vojna obuka, jer znate da danas ne morate čak da prođete ni vojnu obuku, danas ne moraju ljudi da idu u vojsku. Znači, deluje da čak nisu ni vojsku završili. Eto, to tako deluje. Tako da ostavljamo sve pod velom sumnje i ove naše mlade ljude držimo u ovako jednoj situaciji je dosta teško. A imamo osećaj dužnosti mi kao nastavnici da tu decu, naše studente, stvarno treba da zaštitimo. I zaista se nalazimo u jednom jako nezgodnom položaju”, kaže sagovornik N1.