Radnik ima pravo da odbije rad ako mu preti neposredna opasnost po život

Sem poslodavaca koji imaju prava i obaveze definisane članom 9 Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, mnoštvo dužnosti imaju i zaposleni. Ko vodi računa o bezbednosti srpskih rudnika i koliko je uopšte bezbedan silazak u jamu danas u Srbiji? Za ovo goruće pitanje zakonska regulativa daje prilično jasna i definisana prava i obaveze, kako poslodavaca, tako i radnika i to – članom 9 Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da obezbedi i sprovodi preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.– U obavezi je i da obezbedi bezbednost i zdravlje zaposlenom u svim aktivnostima poslodavca i na svim nivoima organizovanja rada i radnog procesa. Između ostalog, dužan je da zaposlenom odredi obavljanje poslova na radnom mestu i u radnoj sredini na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, potom da obaveštava zaposlene i predstavnike zaposlenih o opasnostima i štetnostima koje mogu da dovedu do povreda na radu i oštećenja zdravlja koji nastaju uvođenjem novih tehnologija i sredstava za rad i da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan i zdrav rad – nabraja za „Politiku“ prof. dr Dragan Ignjatović, sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, dodajući da je poslodavac dužan i da obučava zaposlene za bezbedan i zdrav rad, potom obezbedi zaposlenima korišćenje lične zaštitne opreme u skladu sa aktom o proceni rizika, ali i sredstva za rad i lične zaštitne opreme u ispravnom stanju i isključi iz upotrebe ona sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu na kojoj nastanu promene zbog kojih postoje rizici za bezbednost i zdravlje zaposlenih.

– On mora i da zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja ozbiljnu, neizbežnu i neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih i dr. Sa druge strane i zaposleni imaju svoja prava ali i obaveze. Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na radnom mestu na koje je određen, kao i da se obuči za njihovo sprovođenje. Zaposleni ima pravo da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu – pojašnjava prof. Ignjatović.Zaposleni ima pravo i obavezu da redovno kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Onaj koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. Takođe ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede.– Može da odbije da radi i ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, ukoliko u toku obuke za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, duže od punog radnog vremena, odnosno noću ako bi, prema oceni zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje – nabraja prof. Ignjatović.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu zakona, tehničkih i drugih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, obavlja ministarstvo nadležno za poslove rada preko inspektora rada. U slučaju bezbednosti rudara, to je Ministarstvo rudarstva i energetike.