„Umesto da štiti državu, da se bori protiv organizovanog kriminala i terorizma, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) se danas bori da na bilo koji način održi Srpsku naprednu stranku (SNS) na vlasti“, kaže za N1 novinar Radara Milan Radonjić.
Zloupotrebe, politizacija Bezbednosno-informativne agencije svakodnevno dobijaju nove oblike. Broj ljudi koji su na merama eksponencijalno raste. Kakve se to zloupotrebe dešavaju u Sedmoj Upravi za tehniku i zašto su postupci za zloupotrebu koji se vode pred sudovima tajni? Šta se radi u Medija centru Situacionog centra ove agencije. Kako je to izbrisana granica između države i stranke u najmoćnijoj agenciji za zaštitu bezbednosti Srbije?
„Danas je Dan bezbednosti, pa ako nas se sete, sete se“, našalio se Radonjić, autor tekstova o BIA na Radaru.
Kako je rekao, najveći problem u vezi sa radom BIA i zadacima koji se nameću je „obrisana granica između stranke i države“.
„BIA bi trebalo da štiti državu, da se bori protiv organizovanog kriminala i terorizma, a vidimo da se ona bori da na bilo koji način održi stranku na vlasti“, kazao je.
Pa se, između ostalih, pojavila informacija da zaposleni u BIA broje ljude u šatorima u „Ćacilendu“ u Pionirskom parku i upoređuju sa dnevnicama koje dobijaju.
„To je informacija koja teško da ne izazove reakciju, da je jedna agencija, čiji je budžet 80 miliona evra i koja ima ozbiljne zadatke, stavljena u situaciju da mora da kontroliše šta se u Pionirskom parku događa. To je jedan paramilitarni kamp, gde je disciplina manja nego u kampu u Erdutu, pa se pokazalo da je neophodno održavati tačan broj ljudi“, pojašnjava Radonjić.
Govoreći o tome šta rade ljudi zaposleni u Medija centru unutar Situacionog centra BIA, Radonjić kaže:
„Oni ljudi rade 24 sata u smenama, prate se objave na društvenim mrežama, prate se pojedinci koji imaju uticaj na mrežama, uz pomoć specijalnih softvera se pojedinačne objave potiskuju, manje dolaze u fidove korisnika“.
Za postavku Medija centra bio je zadužen nekadašnji vođa internet timova SNS i šef kabineta Bratislava Gašića u BIA – Simo Čulić, piše Radonjić u tekstu za Radar.
„Tamo su zaposlene uglavnom mlađe osobe, najčešće devojke prijatnog izgleda, koje svoje napore u suzbijanju po vlast štetnih informacija ili difamaciju pojedinaca koordiniraju sa stranačkim timovima, raspoređenim po javnim preduzećima“, rekao je neimenovani izvor za Radar.
Sagovornik Radara ističe da su Medija centru na raspolaganju softveri preko kojih je moguće dobiti sve interakcije koje je targetirana osoba ikada napravila na društvenim mrežama.
„Ukoliko se donese zaključak da je subjekt potencijalna pretnja ili da ima mogućnost da razvije veći uticaj, primenjuju se kontramere. Klasičan primer je onaj koji smo svi nedavno imali prilike da vidimo sa studentom Mašinskog fakulteta na koga su se koordinirano obrušili svi mediji pod kontrolom vlasti, izdvajajući neku njegovu neprimerenu reakciju, od pre više od deset godina“, podseća.
Radonjić za N1 danas potvrđuje da je aktivnosti svakog od nas na društvenim mrežama moguće pratiti.
„Mogu da krenem od jednog svog primera, gde sam na jednoj slici nekada, gde su ljudi orijentalnog porekla, napravio lajk i šalu kako svi izgledaju isto. Posle mesec dana sam shvatio da je to što sam rekao nedolično… I oni mogu zbog takve neke reakciju bilo koga od nas da targetiraju, kao studenta Vuka“, priča Radonjić.
Novinar Radara kaže i da je budžet BIA tako „skrojen“ da, s jedne strane imate jako ograničen broj kilometara, odnosno litara benzina na mesec dana, ali da sa druge strane, dajete ogroman novac za razne softvere, poput „selebrejt“ i druge izraelske programe.
To su, kaže, veoma skupi i efikasni programi, koji im omogućavaju da pristupe nečijim podacima bez da virus mora da se instalira u vaš telefon kontaktom.
Osim veze između BIA i države, vidljiva je, kaže Radonjić, i veza sa tabloidima.
„To vidimo iz slučaja grupe iz Novog Sada, koja se tereti za rušenje državnog poretka, taj snimak njihov se pojavio prvo na Informeru, pa je prošao čitav dan, pa je BIA onda uhapsila ljude koji su ostali u Novom Sadu. Toliko brzo informacije koje BIA prikuplja stižu do tabloida“, naveo je Radonjić.
Broj ljudi na merama raste
Sagovornici Radara svedoče da je tokom poslednje decenije broj ljudi na merama (nadzora komunikacija) bio u stalnom porastu, da je tokom protesta „1 od 5 miliona“ taj broj premašio 6.000, a da se taj trend eksponencijalnog rasta dodatno ubrzao u vreme studentskog protesta.
„Tokom protesta 2020. godine broj presretnutih komunikacija dostigao je apsolutni rekord, koji je verujem i dalje u porastu, dok je sa druge strane bilo situacija da ljudi budu upozoreni da su na merama…“, rekao je za Radar bivši dugogodišnji radnik BIA, koji je nakon tog velikog građanskog protesta odlučio da napusti posao.
Radonjić kaže da se nadzor komunikacija vrši pomoću jako skupe opreme.
„Jedan aparat košta do milion evra, a uvezeno je 12 ili 16 tih aparata, pisao je o tome naš kolega Aleksa Tešić“, kaže Radonjić.
Prema rečima Radonjića, 16 aparata je vrlo indikativno. „U smislu da se puno radi i da je nemoguće za sve dobiti nalog. Mi smo imali da su neki ljudi koji su bili na merama stradali, što je velika blamaža za MUP. To se desilo u vreme Belivukove grupe, kada su neki od tih ljudi bili na merama“, dodao je.
„Vi kada nekoga stavite na mere, niko drugi, nijedna druga služba ne može da ga prisluškuje. Tako da su se događale situacije da su ljudi u policiji želeli nekog da zaštite i onda su ih stavljali da mere, da neko drugi ne bi smeo“, tvrdi Radonjić.
Jer, kako kaže, moguće je sudiji koji potpisuje te naloge za stavljanje na mere, dati pet ili šest brojeva telefona. „On ne može da proveri da li je to jedna osoba, te nekad bude više ljudi pod jednim nalogom“, navodi.
Situacija u BIA je posebno loša u veoma važnoj 7. Upravi za tehniku u čijoj nadležnosti je primena mera tajnog nadzora i presretanja komunikacija. Maja Popović, nekadašnja ministarka pravde, vraćena je nedavno na mesto zamenika načelnika Sektora tehnike, iako nema nikakvog iskustva u ovom sektoru rada BIA, pisao je Radar.
„Njena pozicija je u toj nekoj organizacionoj strukturi iznad te Sedme uprave, ali odvojena od samog operativnog rada… Ona ima mogućnost nadzora nad opremom koja se nabavlja i slično. Popović je postavljena na to mesto na kome se prethodno nalazio Branislav Pavlović, koji je uhapšen zbog malverzacija sa internet saobraćajem“, naglasio je Radonjić.
On kaže i da je ta Sedna uprava od početka bila jako interesantna, „Posebno ljudima iz politike u prethodnih 12 godina. Imali smo situaciju da se tu upravo razvijaju ti direktni odnosi koji su okončani Gašićevim intervencijama, jer se to njemu nije previše dopadalo“, kazao je.
Višestruki, kredibilni izvori Radara, svedoče da je nekadašnji rukovodilac te Sedme uprave BIA Zoran Stanić imao dobru, i direktnu, komunikaciju sa tada premijerom, aktuelnim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Njegova komunikacija sa tadašnjim direktorom BIA Bratislavom Gašićem nikako se nije mogla nazvati dobrom, a Stanić je penzionisan posle nekoliko incidenata kada je pred većim brojem kolega rekao da ne želi da dobija naređenja od „keramičara“. Pravi razlog za penzionisanje, svedoče izvori Radar bila je njegova komunikacija sa Vučićem, bez Gašićevog znanja.
Uskoro se međutim i sam Gašić našao u nemilosti, a njegov prelazak na mesto ministra policije gde je preveo i svoje ljude poput Gorana Colića, bivšeg načelnika 5. uprave BIA i Branislava Pavlovića, zamenika načelnika 7. Uprave, takođe je kratko potrajao.
„Gašićevim ljudima je poručeno da nemaju šta da traže u MUP i vraćeni su u BIA, ali na niže pozicije. Pavlović je čak postavljen na kapiju na ulazu u kompleks BIA na Banjici. Posle nekog vremena požalio se nekome u vrhu vlasti, pa je postavljen na mesto načelnika čitavog sektora tehnike“, kazao je izvor Radara.
Pavlović je 2023. godine na tom mestu i uhapšen zbog malverzacija sa internet saobraćajem, po informaciji dobijenoj od stranih bezbednosnih službi. Pred tužiocima je priznao krivično delo i tako je posle Radomira Markovića, postao najviši aktivni funkcioner BIA koji je uhapšen posle 2000. godine, kaže Radonjić za N1.
O atmosferi koja trenutno vlada u agenciji koja treba da se bavi borbom protiv organizovanog kriminala i terorizma svedoči činjenica da su čak tri operativna radnika dobila otkaz, bez prethodne disciplinske prijave, zbog simpatija za studentski pokret izrečenih u razgovoru sa kolegama.
„To nije bila javno izrečena podrška studentima, to su bili privatni razgovori koji su stigli do nekoga do koga nisu trebali da stignu. I te osobe su otkaze dobili direktno, samo su sklonjeni“, kaže Radonjić.