RODNA RAVNOPRAVNOST NAM UVODI TOTALITARNI SISTEM: Nesposobni nastavljaju da napreduju po ključu! (VIDEO)

Zakon o rodnoj ravnopravnosti je totalitaran zakon. On predviđa da poverenik ima obavezu da vodi svoju evidenciju onih koji su obeleženi kao diskriminatori, da su tuženi za diskriminaciju i obeleženi, rekao je Vladan Glišić predsednik Narodne mreže gostujući u emisiji Reč produkcije Helmkast.

– Kod poverenika nema brisanja iz evidencije, on ima svoju „crnu knjigu“ preko koje će moći da lepe etikete ceo život. On ima obavezu da po dubini društva ima svoje poverenike koje stavlja u svaki segment društvenog života. Koji vode računa o rodnoj ravnopravnosti. Znači mi dobijamo zakon koji je aparat totalitarne kontrole i pritiska. Za razliku od zakona o ravnopravnosti polova – kazao je Glišić.

Po njegovim rečim, sve to podseća na čuveni komunistički ključ pri zapošljavanju, kada mora recimo Albanac da se dovede, iako nema nikakve kvalifikacije, ali mora Albanac.

– Dobićemo društvo u kojem će nesposobni napredovati po ključu. Pored partijskog zapošljavanja i sveg tog ludila, gledaće se i po ključu rodne ravnopravnosti – upozorio je on.

On je rekao da nije normalno da predsednik Srbije priča o ljudskim ćevapima.

– To ni u jednoj zemlji nije normalno. To se nigde ne radi. Mislim da i predsednik Srbije u nekom drugom duhovno duševnom stanju bi se drukčije ponašao. Ali eto, desi mu se da se opusti pa da napravi takav skandal. Nije normalno da se on za sve pita. Nije normalno da elaborat predsednika Vlade ne podnosi predsednik vlade, nego predsednik Srbije. Nije normalno da on objašnjava sudske postupke – nabraja Glišić.

Kako je rekao, građani Srbije više ne reaguju na korupciju, a birači je podrazumevaju kao normalnu stvar.

– To je čuvena priča: „Neka krade, al nek i nama dade“, to je taj Titov model – primetio je on.

Prema njegovim rečima, izgradnja infrastrukture, pruga i puteva je „sjajna stvar“, nešto što nam je potrebno, „a te pare se nalaze zaduživanjem“.

– Ali kad pogledate u Evropi i celom svetu da se svi zadužuju. Ako je to atmosfera u celom svetu, onda ova vlast kaže, pa dobro, onda se i mi zadužujemo. I šta onda radimo sa tim parama? Naravno, lavovski deo ide za njihove ljude, za njihovu paralelnu strukturu finansiranja sivih tokova i korupcije i svega drugog, a određeni deo stvarno ide u te puteve i pruge i ljudima koji rade. I sve kad pogledate, to je taj Titov model, gde zadužujemo zemlju, živimo više nego što su nam stvarne mogućnosti, ali u suštini korumpiramo celo društvo – naveo je Glišić.
On primećuje da uz to „ide i kult ličnosti“ i „jedna masovna partija koja je ušla u svaku poru društva i hoće još“. Takođe, navodi da uz to ide opozicija „svedena na nivo kružoka i disidentskih krugova“, te i „jedna masivna i licemerna podrška Zapada, kao što su i Tita podržavali“.

Glišić je govorio o tome kako nas briselska birokratija uz pomoć uvozničkog lobija primorava da donosimo neke zakone i pre nego što treba, „jer to odgovara uvozničkom lobiju“.

– Pa nas dovode da mi donesemo zakone po kojima ćemo da izjednačimo akcize za alkoholna pića, pa da dođemo do toga da rakija bude skuplja od viskija ili votke. Jer rakija se pravi od voća, a ono je mnogo skuplje od ječma, ili krompira, ili od čega se već prave druga pića. I kad izjednačite akcize, rakiju ne možete više držati u privilegovanom statusu. A to je naš brend – upozorava Glišić.

On kaže da postoji način i da usvojimo takve zakone, ali i da zaštitimo svoje interese tako što ćemo da u zakon unesemo zaštitnu klauzulu.

– I to je moj predlog. Samo jedan član u svakom takvom zakonu, kao što je Zakon o akcizama, kao što su Čomićkini zakoni, a to je da – ovaj zakon stupa na snagu danom ulaska Srbije u punopravno članstvo EU. I to bi bio poslednji član. I sve ćemo zakone usvojiti, ali onoga dana kad postanemo članica EU, što ne verujem da će se desiti, pustićimo zakon na pravnu snagu – predlaže lider Narodne mreže.

On je kazao da zbrinjavanje pripadnika službi bezbednosti jeftinim stanovima može da ukazuje da nas ne čekaju najmirnija vremena na Balkanu.

– U tom smislu potrebno je ulagati u vojsku i u ljudske resurse. Vojni kadar nam je prilično star, i čak i oni napuštaju, i vlast to zna, pa može da računa: hajde da im rešim stambeno pitanje, to mi je možda i jeftinije nego da im povećavam platu – navodi Glišić, rekavši da u nekoj narednoj fazi možda ti jeftini stanovi postanu dostupni i za sve građane.